Martovski pogrom – godišnjica terora i progona Srba na KiM; "Jedno od najbolnijih sećanja" FOTO

Proterano je oko 4.000 Srba, uni&scaron;teno 800 srpskih kuća i zapaljeno 35 verskih objekata.Svega nekoliko godina nakon NATO bombardovanja i pogroma 1999. godine, usledio je novi pogrom Srba na KiM. Povod za dvodnevno nasilje Albanaca bilo je utapanje trojice albanskih dečaka u Ibru, za &scaron;ta su albanski mediji, prenoseći zapaljive izjave tamo&scaron;njih političara, okrivili Srbe.Prema albanskoj verziji događaja, dečaci su se 16. marta utopili u reci, bežeći od ljudi iz srpskog sela Zupče koji su na njih pustili pse. To je tvrdio čelnik lokalne podružnice kosovskog Odbora za za&scaron;titu ljudskih prava i sloboda Halit Barani, ističući da je reč o &quot;napadu srpskih bandita&quot;.Bes Albanaca nije bilo u stanju da zauzda ni 19.000 pripadnika Kfora.EPA/SASA STANKOVICOd ranog jutra, 17. marta, krenuli su napadi na Srbe &scaron;irom Kosova i Metohije &ndash; u Kosovskoj Mitrovici, Lipljanu, Obiliću, Zubinom Potoku, Lapljem Selu, Čaglavici... Osim brojnih srpskih domova, ru&scaron;ene su i paljene srpske crkve i manastiri.Prilikom nasilnih poku&scaron;aja Albanaca iz Južne Mitrovice da pređu glavni most na Ibru i obračunaju se sa Srbima, nastradali su 36-godi&scaron;nja Jana Tučev, koja je ubijena na terasi svog doma, i Borivoje Spasojević, star 63 godine, koji je ubijen kod svog stana.Istog dana u večernjim satima iz Unmika su demantovali optužbe da su albanski dečaci stradali bežeći od Srba. Kako je rečeno, nasilje na Kosovu bilo je unapred planirano, a komandant Južnog krila NATO-a okarakterisao ga je kao etničko či&scaron;ćenje.Povređene su 954 osobe, među kojima 61 iz redova Kfora i 65 Unmikovih policajaca. Oko 150 Srba ozbiljno je povređeno u svojim kućama. Zapaljeno je jo&scaron; 90 a&scaron;kalijskih kuća, kao i dve albanske.Proterano je vi&scaron;e od 4.000 Srba. Većina se, kao i oni proterani 1999. godine, nikada nije vratila u svoje domove. Etnički je oči&scaron;ćeno &scaron;est gradova i devet sela.Vi&scaron;e od 800 objekata, uključujući 35 crkava i manastira, te&scaron;ko je o&scaron;tećeno ili potpuno uni&scaron;teno.Prema procenama Unmika, u neredima je, na 33 lokacije, učestvovalo oko 60.000 Albanaca. Zapaljena su 72 vozila međunarodnih snaga.&Scaron;ezdesetak sati &quot;visokog napona&quot; na KiM okončano je po&scaron;to je NATO uputio pojačanja, predvođena komandantom južnog krila Alijanse admiralom Gregorijem Džonsonom.EPA/SASA STANKOVICPrema izve&scaron;tajima policije Unmika, u međusobnim obračunima međunarodnih policajaca i njihovih kosovskih kolega, nekoliko policajaca je ranjeno, ali motivi tih sukoba, ukoliko nije bila reč o proizvodu op&scaron;teg haosa, nisu najjasnije rasvetljeni.Istovremeno, pokrenuta je serija političkih događaja, poput izve&scaron;taja specijalnog izaslanika &scaron;efa Ujedinjenih nacija Kaja Ejdea i opservacija zapadnih zvaničnika da je nere&scaron;en status bio jedan od ključnih pokretača nemira, &scaron;to je četiri godine kasnije kori&scaron;ćeno kao jedno od obja&scaron;njenja za jednostrano progla&scaron;enje nezavisnosti Kosova.Pogrom su tada osudili Savet bezbednosti UN i Evropska unija. Jo&scaron; nema ni glasa o eventualnim novim detaljima istrage, a organizatori nisu otkriveni.Vučević: &quot;Martovski pogrom je jedno od najbolnijih sećanja&quot;; &quot;Zato jačamo vojsku, čuvamo mir&quot;Predsednik SNS i savetnik predsednika Srbije za regionalna pitanja Milo&scaron; Vučević izjavio je danas da je martovski pogrom koji se desio 17. i 18. marta 2004. godine na Kosovu i Metohiji jedno od najbolnijih sećanja u novijoj istoriji srpskog naroda.&quot;Zato jačamo državu, zato jačamo vojsku, zato čuvamo mir. Pogroma i oluja vi&scaron;e neće biti&quot;, poručio je Vučević na Instagram profilu.EPA/VALDRIN XHEMAJPetković: &quot;Cilj je bio egzodus&quot;Tim povodom oglasio se i direktor Kancelarije za KiM Petar Petković, koji je naveo da stradanje kakvo se dogodilo Srbima ne bi smelo da se dogodi nikome.&quot;Na dana&scaron;nji dan 2004. godine započeo je vi&scaron;ednevni talas nasilja albanskih ekstremista usmeren protiv Srba, čiji je cilj bio egzodus na&scaron;eg naroda sa Kosova i Metohije i uni&scaron;tenje svega &scaron;to podseća na na&scaron;e državno i nacionalno prisustvo na tom području&quot;, naveo je Petković u sap&scaron;tenju koje je objavila Kancelarija za KiM.Kako je istakao, kao povod za eksploziju nasilja iskori&scaron;ćeno je utapanje albanske dece u selu Čabra, za koje su albanski ekstremisti lažno optužili Srbe iz susednog sela Zupče. &quot;Činjenica da je do&scaron;lo do brzog okupljanja velikog broja ljudi i sinhronizovanog napada na veliki broj srpskih sela i naselja, kao i na verske i javne objekte, svedoči da je Martovski pogrom bio dugo planirano i pripremano nasilje i etničko či&scaron;ćenje, i da se samo čekao dovoljno snažan povod&quot;, istakao je Petković.SPC: U nasilju 2004. albanski ekstremisti se posebno obru&scaron;ili na srpske svetinjeSrpska pravoslavna crkva (SPC) podsetila je, povodom 22 godine od talasa nasilja albanskih ekstremista nad Srbima na Kosovu i Metohiji, da je tada proterano 4.012 Srba, od kojih se većina do danas nije vratila u svoje domove, a da su se ekstremisti posebno obru&scaron;ili na srpske pravoslavne svetinje i da je uni&scaron;teno 35 crkava i manastira,.&quot;U talasu nasilja na Kosovu i Metohiji tada je ubijeno 19 osoba, od kojih osam Srba, dok je 11 Albanaca stradalo u obračunu sa pripadnicima međunarodnih snaga bezbednosti. Povređeno je najmanje 170 Srba, kao i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s lokalnim Albancima &scaron;titeći Srbe i njihovu imovinu. Poru&scaron;eno je oko 800 srpskih kuća i zapaljeno 35 verskih objekata, uključujući 18 spomenika kulture, među kojima i crkva Bogorodice Ljevi&scaron;ke u Prizrenu&quot;, navedeno je u saop&scaron;tenju SPC.Ističe se da je crkva Bogorodice Ljevi&scaron;ke, koja je jedan od najreprezentativnijih spomenika srednjovekovne Srbije i episkopsko sredi&scaron;te Srpske Crkve u srednjem veku, unekoliko obnovljena i da je prva liturgija u njoj služena &scaron;est godina kasnije, ali da tragovi devastacije i požara nisu otklonjeni.SPC podseća da je to zdanje 2006. stavljeno na listu spomenika pod za&scaron;titom UNESKO-a. U saop&scaron;tenju se ukazuje da su se albanski ekstremisti posebno obru&scaron;ili na srpske pravoslavne svetinje.&quot;Uni&scaron;teno je 35 crkava i manastira, a u ovim nezapamćenim vandalskim aktima, od kojih su neki preno&scaron;eni uživo na lokalnim kosovskim televizijama (kao na primer u Podujevu) zauvek su uni&scaron;tene brojne ikone i nepokretna kulturna dobra koja su vekovima preživeli osmansku okupaciju i svetske ratove&quot;, nagla&scaron;ava SPC.Đurić: Moramo da pamtimo svoje žrtve i &scaron;irimo istinu o njima izvan na&scaron;ih granicaMinistar spoljnih poslova Marko Đurić izjavio je danas da posle 22 godine od martovskog pogroma nad Srbima na Kosovu i Metohiji ne samo da niko nije odgavarao za zločine, već je ideologija koja vidi Srbe kao deo problema i dalje prisutna u političkom životu i istakao da Srbija veruje u saradnju, ali pamteći svoje žrtve.Đurić je, povodom godi&scaron;njice martovskog pogroma nad Srbima na KiM, rekao da moramo da podižemo svest izvan na&scaron;ih granica o tome kroz &scaron;ta smo pro&scaron;li, jer će, ako to ne budemo činili, drugi graditi sliku o nama kao dželatima, a o njima kao žrtvama. Podsetio je da je u martu 2004. proterano 4.000 do 5.000 Srba iz svojih kuća, sa svojih vekovnih ognji&scaron;ta na KiM, da je život izgubilo najmanje osmoro ljudi, a veliki broj je povređen. Đurić je istakao da 22 godine kasnije ne samo da niko nije odgovarao za ove zločine, već je ideologija koja vidi Srbe kao deo problema, kao neku gotovo nižu vrstu koju treba proterati i dalje prisutna u političkom životu. &quot;Mi verujemo u sve suprotno od toga, verujemo u drugačiju budućnost i za Srbe i za Albance, verujemo u saradnju. Pamtimo ono &scaron;to se događalo i pamtimo na&scaron;e žrtve. Nećemo da zaboravimo da postoje tendencije da se na&scaron;e hri&scaron;ćansko nasleđe i danas prisvoji i ugrozi na različite načine. I zato sam zahvalan i predsednici Spoljnopolitičkog odbora italijanskog senata Stefani Kraksi, koja je danas ovde u Trstu na skupu povodom 30 godina Centralne evropske inicijative javno progovorila o položaju na&scaron;eg naroda i o srpskoj crkvi, pominjući i patrijarha Porfirija i generalno položaj na&scaron;eg naroda na Kosovu i Metohiji&quot;, istakao je Đurić u Trstu, gde učestvuje na obeležavanju 30 godina od osnivanja Izvr&scaron;nog sekretarijata Centralno-evropske inicijative (CEI).EPA/SASA STANKOVICDačić: &quot;I danas, vi&scaron;e od dve decenije kasnije, pravda za srpske žrtve ne postoji&quot;Ministar unutra&scaron;njih poslova Ivica Dačić izjavio je danas da je pogrom nad Srbima na Kosovu i Metohiji u martu 2004. godine bio organizovan i smi&scaron;ljen, da je cilj bio etničko či&scaron;ćenje Srba iz južne srpske pokrajine, a da vi&scaron;e od dve decenije kasnije pravda za srpske žrtve ne postoji.&quot;Danas se navr&scaron;avaju 22 godine od Martovskog pogroma nad Srbima na Kosovu i Metohiji, jednog od najbolnijih zločina nad srpskim narodom u novijoj istoriji. Za samo tri dana spaljene su srpske kuće, crkve i manastiri, uni&scaron;tavane srpske svetinje, a hiljade Srba proterane su sa svojih vekovnih ognji&scaron;ta&quot;, naveo je Dačić u objavi na Instagramu.Istakao je da je to bio organizovani i smi&scaron;ljeni pogrom, motivisan albanskim separatizmom, sa jasnim ciljem - etničkim či&scaron;ćenjem Srba iz južne srpske pokrajine Kosova i Metohije.&quot;I danas, vi&scaron;e od dve decenije kasnije, pravda za srpske žrtve ne postoji, a međunarodna zajednica ostala je slepa nad sudbinom Srba na Kosovu i Metohiji&quot;, naveo je Dačić.Naglasio je da Srbija neće ćutati i neće zaboraviti.&quot;Srbija neće pristati na prekrajanje istorije, na ponižavanje svojih žrtava i na poku&scaron;aje da se izbri&scaron;e svaki trag vi&scaron;evekovnog postojanja srpskog naroda na Kosovu i Metohiji&quot;, istakao je Dačić.

Martovski pogrom – godišnjica terora i progona Srba na KiM; "Jedno od najbolnijih sećanja" FOTO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest

7 Ostavite komentar

Martovski pogrom – godišnjica terora i progona Srba na KiM; "Jedno od najbolnijih sećanja" FOTO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

7 Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest