Martovski pogrom – godišnjica terora i progona Srba na Kosovu i Metohiji FOTO

Proterano je oko 4.000 Srba, uni&scaron;teno 800 srpskih kuća i zapaljeno 35 verskih objekata.Svega nekoliko godina nakon NATO bombardovanja i pogroma 1999. godine, usledio je novi pogrom Srba na KiM. Povod za dvodnevno nasilje Albanaca bilo je utapanje trojice albanskih dečaka u Ibru, za &scaron;ta su albanski mediji, prenoseći zapaljive izjave tamo&scaron;njih političara, okrivili Srbe.Prema albanskoj verziji događaja, dečaci su se 16. marta utopili u reci, bežeći od ljudi iz srpskog sela Zupče koji su na njih pustili pse. To je tvrdio čelnik lokalne podružnice kosovskog Odbora za za&scaron;titu ljudskih prava i sloboda Halit Barani, ističući da je reč o &quot;napadu srpskih bandita&quot;.Bes Albanaca nije bilo u stanju da zauzda ni 19.000 pripadnika Kfora.EPA/SASA STANKOVICOd ranog jutra, 17. marta, krenuli su napadi na Srbe &scaron;irom Kosova i Metohije &ndash; u Kosovskoj Mitrovici, Lipljanu, Obiliću, Zubinom Potoku, Lapljem Selu, Čaglavici... Osim brojnih srpskih domova, ru&scaron;ene su i paljene srpske crkve i manastiri.Prilikom nasilnih poku&scaron;aja Albanaca iz Južne Mitrovice da pređu glavni most na Ibru i obračunaju se sa Srbima, nastradali su 36-godi&scaron;nja Jana Tučev, koja je ubijena na terasi svog doma, i Borivoje Spasojević, star 63 godine, koji je ubijen kod svog stana.Istog dana u večernjim satima iz Unmika su demantovali optužbe da su albanski dečaci stradali bežeći od Srba. Kako je rečeno, nasilje na Kosovu bilo je unapred planirano, a komandant Južnog krila NATO-a okarakterisao ga je kao etničko či&scaron;ćenje.Povređene su 954 osobe, među kojima 61 iz redova Kfora i 65 Unmikovih policajaca. Oko 150 Srba ozbiljno je povređeno u svojim kućama. Zapaljeno je jo&scaron; 90 a&scaron;kalijskih kuća, kao i dve albanske.EPA/SASA STANKOVICProterano je vi&scaron;e od 4.000 Srba. Većina se, kao i oni proterani 1999. godine, nikada nije vratila u svoje domove. Etnički je oči&scaron;ćeno &scaron;est gradova i devet sela.Vi&scaron;e od 800 objekata, uključujući 35 crkava i manastira, te&scaron;ko je o&scaron;tećeno ili potpuno uni&scaron;teno.Prema procenama Unmika, u neredima je, na 33 lokacije, učestvovalo oko 60.000 Albanaca. Zapaljena su 72 vozila međunarodnih snaga.&Scaron;ezdesetak sati &quot;visokog napona&quot; na KiM okončano je po&scaron;to je NATO uputio pojačanja, predvođena komandantom južnog krila Alijanse admiralom Gregorijem Džonsonom.EPA/SASA STANKOVICPrema izve&scaron;tajima policije Unmika, u međusobnim obračunima međunarodnih policajaca i njihovih kosovskih kolega, nekoliko policajaca je ranjeno, ali motivi tih sukoba, ukoliko nije bila reč o proizvodu op&scaron;teg haosa, nisu najjasnije rasvetljeni.Istovremeno, pokrenuta je serija političkih događaja, poput izve&scaron;taja specijalnog izaslanika &scaron;efa Ujedinjenih nacija Kaja Ejdea i opservacija zapadnih zvaničnika da je nere&scaron;en status bio jedan od ključnih pokretača nemira, &scaron;to je četiri godine kasnije kori&scaron;ćeno kao jedno od obja&scaron;njenja za jednostrano progla&scaron;enje nezavisnosti Kosova.Pogrom su tada osudili Savet bezbednosti UN i Evropska unija. Jo&scaron; nema ni glasa o eventualnim novim detaljima istrage, a organizatori nisu otkriveni.

Martovski pogrom – godišnjica terora i progona Srba na Kosovu i Metohiji FOTO

0 Komentari