"Bilo bi smešno da obećam da neće biti sukoba... Naša pozicija sada – ne upuštamo se u detalje"

Sjedinjene Američke Države se trenutno ne upuštaju u detalje sporazuma između Srbije i Kosova, ali zastupaju stav da se treba postići sporazum koji će da bude održiv i koji će i Srbi i Albanci moći da prihvate.

Kossev
Podeli
Screenshot
Screenshot

Ipak postoje ograničenja sporazuma po pitanju onoga što su spremne da prihvate. Ukoliko nacrt sporazuma bude bio takav da sa njim ne budu zadovoljne – sigurno je da će to staviti do znanja – poručio je u intervjuu za KoSSev odlazeći američki ambasador u Prištini, Greg Delavi.

Iako ni ovog puta nije hteo da komentariše moguće rešenje, odnosno moguće detalje sporazuma između Beograda i Prištine, rekavši da je za dve delegacije važno da pronađu neku vrstu modus vivendi za normalizaciju odnosa, te da su razgovori Tačija i Vučića veoma važni, pričljiviji je bio kada je u pitanju poruka da za SAD nije prihvatljivo bilo kakvo nasilje.

„Protiv smo nasilja. Na Balkanu je bilo dovoljno nasilja. Stotine američkih vojnika su tu da zaštite ljude. Oni su ovde kako bi nasilje sprečili, ovde su da obezbede slobodu kretanja i sigurnu i bezbednu sredinu, a to je ogromna obaveza za nas i ove vojnike.“

Kosovskoj pregovaračkoj strani trenutno nedostaje dodatni legitimitet za pregovore u Briselu, ocenio je, zbog čega smatra da je potreban veći stepen učešća u političkom procesu. Konačno, SAD nastavljaju da podržavaju Specijalni sud i to rade konkretno i kontinuirano, jer je za žrtve rata važno zadovoljiti pravdu.

Samo mesec dana nakon što ste pre nekoliko godina stigli na Kosovo, u intervjuu za KoSSev, pohvalili ste tadašnje odluke kosovske vlade i Skupštine da formiraju Specijalni sud. Tada ste takođe istakli značaj potpisanih briselskih sporazuma. Krajem septembra napuštate Kosovo. Uzimajući u obzir vreme koje je prošlo od tada, kako biste sada komentarisali ova pitanja, uz poseban osvrt na to da su ove dve teme – Briselski sporazum, odnosno dijalog i Specijalni sud – de fakto nestali iz fokusa javnosti?

Ne bih se složio da je dijalog nestao iz fokusa javnosti. Dosta se raspravlja o dijalogu. To nije u potpunosti plodna rasprava, ali se javnost svakako dosta uzburkala zbog toga. I dalje smatram da je za Kosovo i Srbiju veoma važno da pronađu neku vrstu modus vivendi, da dođe do normalizacije o kojoj svi pričamo. Mislim da su veoma važni dosadašnji razgovori između predsednika Tačija i predsednika Vučića.

Mislim da sa kosovske strane mora da postoji dodatni demokratski legitimitet za ove pregovore. Voleo bih da vidim da skupština Kosova izglasa neku vrstu strategije ili ciljeva, ili nešto poput toga, kako bi se utvrdilo kakvi su ciljevi Kosova u ovoj diskusiji. To je veliki deo koji trenutno nedostaje. Ukoliko između predsednika Vučića i predsednika Tačija postoji neka vrsta dogovora, a koji bi Skupština Kosova saznala, i da to pritom bude potpuno nova vest za nju, to ne bi bilo dobro, jer za ovu vrstu međunarodnog sporazuma biće potrebno osamdeset glasova. Kao što iz iskustva sa sporazumom o demarkaciji granice sa Crnom Gorom znam, ovde nije nimalo lako da se za bilo šta dobije osamdeset glasova. Zato smatram da za ovu diskusiju mora da postoji veći stepen učešća u političkom procesu.

Što se Specijalnog suda tiče, prošlog decembra i januara usledio je nalet aktivnosti. U januaru sam o tome izneo jake primedbe. Bili smo zadovoljni time da su napori za podrivanje Specijalnog suda propali. Sjedinjene Države nastavljaju da podržavaju Specijalni sud. Veoma je važno da se za žrtve rata zadovolji pravda. Mislim da je najvidljiviji pokazatelj kontinuirane podrške koju vlada SAD pruža Sudu to što je novi specijalni tužilac, a zove se Džek Smit (Jack Smith) – Amerikanac kojeg je vlada Sjedinjenih Država obezbedila. On je veoma iskusan tužilac, kako u sistemu SAD, tako i u međunarodnim sudovima, a po svemu sudeći, on je i veoma jak čovek. Dakle, činjenica da je vlada Sjedinjenih Država obezbedila glavnog tužioca – jasan je pokazatelj naše kontinuirane podrške Sudu.

Po Vašem mišljenju, koliko brzo tema Specijalnog suda može ponovo da postane aktuelna? U javnosti i na političkoj sceni?

Sud nije politička tema, to je tema pravde, a i ne radi za mene. Iako je tužilac Amerikanac, on, na ovoj funkciji, ne radi za američku vladu. On je nezavisan, isto kao što sudije ne zavise ni od Evropske unije koja ih obezbeđuje. Dakle, nemam pojma kada će početi da donose odluke, to zavisi od njih. A mi ćemo da podržimo šta god da oni rade.

U istom intervjuu, koji sam na početku spomenula, pitali smo Vas kakvu poruku nosite za Srbe i Albance; citiraću ono što ste rekli pre par godina: „Raznovrsnost i poštovanje drugih jeste kamen temeljac multietničke demokratije i politika Sjedinjenih Država je da ohrabri stalni razvoj multietničke demokratije na Kosovu. Odnos između kosovskih Albanaca i kosovskih Srba je ključ za održavanje mira i razvoja u regionu, i od ključnog je značaja za budućnost zemlje.” Danas, kada smo na rubu moguće razmene teritorija – koju neki nazivaju demarkacijom granice, a neki etničkom podelom, i dok se mnogi plaše da će ovakav scenario da izazove rat u regionu, zapravo, mnogo ljudi se plaši novog sukoba – kako Vam ovakve poruke zvuče? Sa ove vremenske distance i ove nove političke retorike?

I dalje sam prilično zadovoljan onim što sam rekao. Ja i dalje verujem da Kosovo treba da bude dom svakom ko želi da živi ovde, iz koje god etničke zajednice da dolazi. Sjedinjene Države svakako su od početka podržavale multietničnost na Kosovu. Vidim kontinuirani napredak u toj oblasti. Na severu smo integrisali pravosudni sistem, tako da je on sada deo kosovskog sistema. To je pozitivno. Dok prolazim centrom Prištine, bulevarom Majke Tereze, čujem često srpski jezik. Mnogi ljudi su mi rekli da se to pre deset godina ne bi dogodilo. Ljude je bilo strah da u centru grada govore svojim jezikom. Sada je to normalno.

Dakle, verujem da, kao što je to i za Sjedinjene Države, raznolikost i multietničnost mogu i za Kosovo da budu izvor snage, za ljude koji žive ovde. Mislim da, ako pogledate zemlje u svetu kojima se dive drugi ljudi – ne dive im se zato što su one jednonacionalne. Dive im se zato što iz tih različitih zajednica mogu da nešto uzmu i da naprave nešto mnogo bolje nego što bi bilo ko od njih sam to mogao da učini. I dalje se zalažem za multietničko, uspešno Kosovo. Optimista sam i mislim da, kada se za deset godina budem vratio u Prištinu, očekujem da ću videti vitalan, živahan grad u kojem su ljudi sa celog Balkana srećni što su tu.

Sa jednonacionalnim zajednicama deset godina kasnije? Kako zamišljate granicu? Da li za deset godina zamišljate promenu granice – kako su to dva lidera predložila? Barem govore o tome – jedan lider govori o razgraničenju, drugi lider govori o korekciji granice i govori o secesiji tri opštine sa juga suverene zemlje – ka Kosovu.

Naša pozicija sada je da se ne upuštamo u detalje sporazuma. Pozicija Sjedinjenih Država je da Kosovu i Srbiji obezbedi prostor da postignu neku vrstu sporazuma koji će da bude održiv i koji će svi moći da prihvate… ljudi obe zemlje, što bi doprinelo stabilnosti na Balkanu, a ne suprotno; koji bi bio fer i koji bi lideri javnostima mogli i da objasne. Sada nisam spreman da komentarišem šta tačno taj sporazum sadrži. Svakako postoje ograničenja za ono za šta smo spremni da prihvatimo. I ukoliko postoji nacrt sporazuma sa kojim nismo zadovoljni, sigurno ćemo izneti naše mišljenje.

Ograničenja za nacrt sporazuma?

Da.

Razgraničenje, razmena teritorija, korekcija granice, podela – ukoliko bi ovo bio kamen temeljac nacrta sporazuma, sa jasnom linijom etničke podele, da li predviđate da se takvom sporazumu postavi ograničenje? Da li u slučaju da dođe do nekog od ovih scenarija, u potpunosti isključujete nasilje? Bilo da je to etnička podela, razmena teritorija, razgraničenje, korekcija granica… Koliko bi za Sjedinjene Države bilo prihvatljivo rešenje ukoliko bi sa scenarijom razgraničenja došlo do bilo kakvog nasilja?

Moram to da razdvojim na dva dela. Kao što sam rekao, neću da govorim o mogućem rešenju – gde se u vezi sa tim nalazimo u ovom trenutku. Što se nasilja tiče, smatram da mogu jasno da izrazim stav. Protiv smo nasilja. Na Balkanu je bilo dovoljno nasilja. Ljudima u regionu je dovoljno nasilja. Ne žele da ga više vide. Posvetili smo značajne resurse – to su snage NATO-a na Kosovu – stotine i stotine američkih vojnika koji su tu da zaštite ljude. Oni su ovde kako bi nasilje sprečili. Ovde su da obezbede slobodu kretanja i sigurnu i bezbednu sredinu, a to je za nas i ove vojnike ogromna obaveza. Trenutno su tu vojnici iz Kalifornije, odakle sam i ja, ali će nova grupa doći uskoro. Na svakih devet ili deset meseci nastavljaju da dolaze kako ne bi bilo nasilja i kako bi nasilje sprečili. Mislim da su do sada bili veoma uspešni. Znam da ljudi izuzetno poštuju KFOR. Srećni su kada vide vojnike KFOR-a kako prolaze u različitim uniformama.

Za deset godina kada se budete vratili u region, predviđate li da neće biti sukoba ili nasilja? Možete li ovo ljudima da obećate?

Bilo bi smešno da obećam. Žao mi je. Ne želim nasilje. Ja sam diplomata. Cela moja karijera posvećena je mirnom rešavanju problema. Kao što sam rekao, Sjedinjene Države su uložile puno resursa, mnogo zaista dobrih ljudi kako bi se, što je više moguće, smanjila verovatnoća da dođe do nasilja. Da li to mogu da obećam? Naravno da ne, ali ćemo sigurno da uradimo najviše što možemo da do nasilja ne dođe.

Koji je bio Vaš najveći lični uspeh dok ste boravili na Kosovu i šta mislite da je moglo bolje da se uradi?

Mislim da smo napravili određeni napredak u vladavini prava, na šta sam prilično ponosan – smernice za izricanje kazne, integracija pravosudnog sistema na severu, civilna dokumenta za manjinske zajednice – još uvek to nije završeno, ali to jeste napredak. Govorili smo o Specijalnom sudu. Vlada je u vezi sa ovim pitanjem mnogo transparentnija nego ranije. Mnogo sudskih odluka se objavljuje, postoje elektronske nabavke. Ukoliko vlada želi da sprovede nabavku – moraće to da učini javno. Dakle, ovo je veoma pozitivno. Bilo je veoma pozitivnih ekonomskih vesti, kao što su maline, za šta smo dali doprinos tokom poslednjih nekoliko godina. Kada sam došao, izvoz malina skoro da nije postojao. Sada se godišnje maline izvoze u Zapadnu Evropu u vrednosti od deset miliona evra. To podrazumeva dosta poslova, puno poslova u ruralnim područjima. Lekovite biljke – postoji jedna velika zadruga, uglavnom sastavljena od žena koje sakupljaju i obrađuju lekovite biljke koje se uglavnom izvoze u Švajcarsku. I to je višenacionalna zajednica žena koje se ovim bave. Mi smo tome doprineli i na to sam veoma ponosan. Civilni sektor je u procvatu – vi ste deo toga i sjajno je videti istraživačke novinare koji menjaju stvari i rasvetljavaju teška pitanja.

Što se tiče onog što bih voleo da smo mogli da uradimo – voleo bih da sam imao čarobni štapić kojim bi moglo da se otarasi korupcija, jer ona sve frustrira. Ujedinjuje sve kosovske zajednice – svi mrze korupciju. Na žalost, ovaj problem nije lako da se reši. To je nešto na čemu mora da se radi, jedan red za drugim, da se nastavi sa pokušajima da se zatvore mogućnosti za korupciju. Ja ću otići, ali će moja ambasada i moj tim ovde da nastave da rade na rešavanju tog problema zato što je to toliko važno za budućnost Kosova.

KoSSev

Info

"Rešenje za probleme medija nije u sudu"

Počnimo od jednog pojašnjenja. Sudovi u medijskim sporovima ne izriču kazne medijima, već naknade štetu strani koja ju je pretrpela. Sud procenjuje koliko medij koji je povredio nečije pravo na čast i ugled treba da plati kako bi oštećena strana mogla da priušti sebi neku satisfakciju. Dakle, ideja suda nije da kažnjava medije, već da odredi naknadu štete – ovako advokatica Kruna Savović počinje razgovor sa "Danasom" o medijskom pravu i mogućnostima da zakon uvede red u domaću medijsku scenu.

intervju subota 29.09. 20:01 Komentara: 1

Drašković o "leku i otrovu", o čemu priča sa Vučićem, jugonostalgiji, regentu Aleksandru, "rešavanju Kosova"...

Srpski pisac i političar Vuk Drašković (rođ. 1946.) nedavno je završio svoj najnoviji roman čiji je glavni protagonista jugoslovenski regent i kralj Aleksandar, jedan od glavnih tvoraca Jugoslavije (u početku Kraljevstva, odnosno Kraljevine SHS). Taj će roman za koji dan izaći iz štampe i već je i pre svog pojavljivanja u knjižarama izazvao veliki interes beogradske, ali i mnogo šire javnosti. Pretpostaviti je da bi iz niza razloga mogao biti vrlo zanimljiv i hrvatskim čitateljima.

intervju ponedeljak 24.09. 14:04 Komentara: 26

Trampov čovek o KiM: Nemačka ima crvene linije, SAD ne

Rekao bih da je Nemačka podvukla crvenu liniju u odnosu na to koliko će daleko ići u rešavanju pitanja odnosa Srbije i Kosova, dok Sjedinjene Američke Države nisu, kaže američki republikanski senator i predsedavajući Odbora za unutrašnju bezbednost Ron Džonson, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE).

intervju ponedeljak 10.09. 22:11 Komentara: 37
strana 1 od 104 idi na stranu