Nemaju izbora: "Ili će umreti od kovida 19 ili od gladi"

A to najteže pogađa one koji su ionako najslabiji.

Kad gleda fotografije jela, ne može da prikrije ponos. Kućna pomoćnica Nilza de Hezus Almeida zamenila je uloge sa svojom poslodavkom. Umesto da kuva, ona sada deli lekcije iz kuvanja preko telefona, piše Dojče vele (DW).

Rezultat nije loš. Njena šefica već je postala oduševljena kuvarica. Lazanje s patlidžanima ne bi bolje mogle da ispadnu.

"Ona kuva pirinač, suflee, škampe sa povrćem – sve", priča nam 70-godišnja Brazilka. "Detaljno sam objasnila sve preko telefona. I sve je to ona naučila za dve nedelje."

Naslednici robova

Čini se da je korona u Brazilu dovela do promena koje su do sada bile nezamislive: virus je prisilio mnoge brazilske porodice da se privremeno odreknu usluga svojih kućnih pomoćnica.

Tako je poljuljana institucija tipična za brazilsko društvo: osoblje zvano "empregada", koje se brine o domaćinstvu i deci. U toj zemlji radi oko osam miliona kućnih pomoćnica, polovina njih bez ugovora o radu.

To zanimanje, kojim se uglavnom bave crnkinje iz siromašnih slojeva, deo je teškog nasledstva ropstva koje je u Brazilu ukinuto tek 1888. godine. A "empregadas" su pravno izjednačene s ostalim službenicima i radnicima tek 2003! Pa i uprkos toj jednakosti, u praksi je diskriminacija kućnog osoblja – još široko rasprostranjena. Zanimanje koje izumire?

Korona je međutim dovela do toga da se postavi egzistencijalno pitanje: da li je osoblje u domaćinstvu neophodno ili je reč o zanimanju koje izumire?

Marija Noeli dos Santos iz sindikata kućnog osoblja u Rio de Žaneiru nada se da će se situacija nakon pandemije ponovo normalizovati. Ta 64-godišnja sindikalka zarađuje kao kućna pomoćnica – dodatno, uz svoju penziju, piše DW.

"Onaj ko se navikao na udobnost, više ne želi da se odrekne takvih usluga", kaže Noeli dos Santos. Pa ipak, ni ona sama nije u to u potpunosti uverena. Jer, ne samo da su mnoge kućne pomoćnice ostale bez posla, već se isto to dogodilo i njihovim poslodavcima. Zato sada moraju da štede. Osim toga, mnogi poslodavci rade od kuće i već su se navikli da sami kuvaju i čiste.

"Ako zadrže te navike, onda će im ’empregada’ biti potrebna samo jednom nedeljno, a ne svakog dana", pretpostavlja Marija Noeli dos Santos. "To se sve češće događa."

Do obroka pomoću jednog klika

I ne samo to, drugi sve više preuzimaju deo poslova koje su obavljale kućne pomoćnice. Supermarketi recimo isporučuju namirnice kupcima na kućnu adresu, hrana može da se naruči onlajn, a oni koji ne znaju da kuvaju mogu da naruče recepte zajedno sa svim potrebnim sastojcima.

Zato kućne pomoćnice sada traže alternativu. "Mnoge su kod kuće isprobale nove stvari", kaže Marija Noeli dos Santos. "Jedne kuvaju kod kuće i onda prodaju tu hranu. Druge nude manikir. Ako budu uspele, nastaviće to da rade, a ako ne, opet će pokušati da nađu stari posao." Prema mišljenju sociologa Rikarda Antunesa, korona je dodatno intenzivirala već postojeći problem. Antunes je autor knjige o uticaju koronavirusa na radne odnose i smatra da je simptomatična činjenica to što je prva osoba koja je umrla od virusa upravo kućna pomoćnica.

Naime, 63-godišnja Kleonis Gonkalves umrla je krajem marta nakon što se zarazila od svoje poslodavke koja je virus donela sa odmora u Italiji. Poslodavka se testirala jer je sumnjala da se zarazila, ali nije o tome obavestila svoju kućnu pomoćnicu. Kada je napokon dobila rezultat testa, Kleonis Gonkalves već je bila mrtva.

"Socijalna nejednakost dobija okrutne crte"

Taj slučaj pokazuje da mnoge Brazilke iz srednjeg ili višeg sloja ne žele da se odreknu svoje "empregade" čak ni u kriznim vremenima. Mnoge im čak plaćaju i taksi kako bi mogle da dođu na posao bez izlaganja opasnosti od zaraze u sredstvima javnog prevoza, navodi DW.

"Osim mene, sve moje druge koleginice idu na posao jer to njihove šefice žele", kaže Nilza de Hezus Almeida. "Pa čak i ako one ili njihova šefica imaju koronu." Sindikalka Marija Noeli dos Santos to potvrđuje. "Mnoge idu i dalje da rade i dovode sebe i druge u opasnost." Jer, one sebi ne mogu da dozvole da ne rade.

Rikardo Antunes u svojoj knjizi piše: "Socijalna nejednakost koja je postojala i pre pandemije, dobija okrutne crte i najteže pogađa najslabije. Radnička klasa nema izbora. Ili će umreti od kovida 19 ili od gladi."