Više se isplati da štedite u dinarima nego u evrima – iz 3 razloga

Kako rezultati pokazuju, u prethodnih deset godina bilo je isplativije štedeti u dinarima i u kratkom i u dugom roku.

3 razloga

Naime, relativno više kamatne stope na štednju u domaćoj valuti u poređenju sa deviznom štednjom, neoporezivanje kamate na dinarsku štednju, a prvenstveno, postignuta i očuvana makroekonomska stabilnost već deceniju, rezultirali su većom isplativošću dinarske štednje.

Primer

Štednja u dinarima oročena na godinu dana (bez zanavljanja) u proteklih deset godina bila je isplativija u čak 98 odsto posmatranih godišnjih potperioda.

Tako je, na primer, štediša, koji je od septembra 2021. štedeo u dinarima, na ulog od 100.000 dinara dobio bi u septembru 2022. oko 1.500 dinara (13 evra) više od štediše koji bi u istom periodu oročio evre u protivvrednosti 100.000 dinara.

Dinarska štednja oročena na tri meseca bila je isplativija od štednje u evrima u 89 odsto posmatranih tromesečnih potperioda, a dinarska štednja oročena na dve godine je bila isplativija od štednje u evrima u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima oročenja.

Štednja raste tokom krize

Dinarska i devizna štednja nastavljaju da rastu i u kriznim okolnostima, što je pokazatelj očuvanog poverenja građana u domaću valutu i finansijski sistem, navode iz Narodne banke.

U poslednjih deset godina dinarska štednja je povećana gotovo pet puta i krajem septembra 2022. godine dostigla je 88,2 milijarde dinara (rast od 70,0 milijardi dinara). Pritom, došlo je do pozitivnih promena u ročnoj strukturi koje se ogledaju u rastu dugoročnih depozita.

U istom desetogodišnjem periodu, devizna štednja je rasla umerenijom dinamikom u odnosu na dinarsku štednju - povećana je za oko 70 odsto, sa 7,9 milijardi evra (septembar 2012) na 13,5 milijardi evra (septembar 2022).

Ukupna (dinarska i devizna) štednja u bankama koje posluju u Republici Srbiji dostigla je krajem septembra iznos od 14,3 milijardi evra, navodi se u saopštenju NBS.