Kineski izvoz preti evropskoj industriji

Francuski zvaničnici su prošle sedmice na brifingu za medije sugerisali da se nadaju da će na samitu biti sačinjen plan za borbu sa pretnjom iz Kine, odnosno jačanjem njenog izvoza u Evropu, s obzirom na to da SAD već vode carinski rat protiv druge najveće ekonomije sveta.

Lideri G7 nisu poimence pomenuli Kinu u saopštenju u kojem se pominje "izbalansiran, dugotrajan i otporan rast", ali su jasno mislili na Peking kada su napisali: "Uz bojazan da su globalne neravnoteže uporne i da su se u prethodnim godinama proširile".

Bez obzira na carinski rat koji Vašington protiv nje vodi već osam godina, Kina sada izvozi više nego ikada – samo što je promenila pravac. Umesto Amerike, njen glavni cilj postala je tržišno otvorenija Evropa, kao i druge zemlje Azije.

Ova promena nosi rizik da Evropa doživi nastavak takozvanog „kineskog šoka“ iz prve decenije XXI veka, kada je uvoz kineske robe uništio stotine hiljada radnih mesta u američkim fabrikama, što je doprinelo političkim previranjima koja su dva puta u Belu kuću dovela Donalda Trampa (Donald Trump).

Uprkos američkim sankcijama, Kina je prošle godine ostvarila rekordni globalni trgovinski suficit od 1,2 biliona dolara. Početkom ove godine predsednik Francuske Emanuel Makron (Emmanuel Macron) upozorio je da uvoz iz Kine "doslovno ubija ogroman deo evropske industrije" i priznao da je Evropa "spora kada to treba da uvidi".

Jedna od mogućnosti je da Evropska unija i druge zemlje izgrade viši carinski zid prema Kini. EU za sada ima relativno niske carine u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije, mada određene kineske proizvode opterećuje višim stopama – na primer, 35 odsto na električna vozila.

"Nagli rast izvoza iz Kine, ukoliko ga njeni lideri ne obuzdaju, izazvaće protekcionistički talas protiv kineskog uvoza širom sveta", rekao je za AP Moris Obstfeld (Maurice Obstfeld), viši saradnik Instituta za međunarodnu ekonomiju Peterson (Peterson Institute for International Economics) i bivši glavni ekonomista MMF-a, ukazavši da će se to desiti "tim pre ako se trenutni poremećaji zbog rata u Iranu nastave i izazovu naglo globalno usporavanje".

Ekonomista Tejlor Vang (Taylor Wang) iz kompanije HSBC upozorio je da bi trgovinski spor Kine i EU mogao da ugrozi kineski izvoz, jer na Evropu otpada značajan deo izvoza električnih vozila, solarnih panela i litijum-jonskih baterija.

Evropljani se nadaju da će ubediti predsednika SAD Donalda Trampa da prestane da carinama pogađa američke saveznike poput EU i Kanade i da umesto toga počne da sarađuje sa njima u suprotstavljanju Kini.

Prvi "kineski šok" počeo je oko 2001. godine kada se Kina pridružila Svetskoj trgovinskoj organizaciji i dobila pristup unosnim tržištima SAD i Evrope. Tada mnoge američke fabrike nisu mogle da se takmiče sa jeftinim kineskim tekstilom, nameštajem, elektronikom i drugom robom. Ekonomisti Dejvid Otor (David Autor, MIT), Dejvid Dorn (David Dorn, University of Zurich) i Gordon Hanson (Harvard) procenili su da je konkurencija iz Kine uništila 2,4 miliona radnih mesta u Americi.

"Kineski šok 2.0", kako se naziva ono što se sada dešava, odvija se drugačije. Kina više nije tek jedan od glavnih igrača u globalnoj trgovini – ona sada dominira svetskom proizvodnjom i izvozom.

Udeo Kine u globalnom izvozu robe porastao je sa četiri odsto u 2000. na 16 odsto danas, što je najveći na svetu. Peking sada izvozi sofisticirane proizvode poput električnih vozila, baterija, naprednih mašina, softvera i naučnih instrumenata, direktno konkurišući najbogatijim zemljama sveta.

Nemačka je posebno pogođena. Nekada je cvetala na izvozu u Kinu, a sada se situacija obrnula: Kina prodaje više robe Nemačkoj nego što od nje kupuje, dok se nemačke kompanije takmiče sa kineskim rivalima u industrijskim mašinama, građevinskoj opremi, automobilima i hemikalijama – stubovima nemačke ekonomije.

Delimično zbog konkurencije iz Kine, nemačka privreda stagnira: smanjila se 2023. i 2024. godine, a prošle godine porasla je tek 0,2 odsto.

SAD su manje ranjive nego što je to bio slučaj 2000. godine. Trampove carine sprečile su ulazak mnogih kineskih proizvoda, pa je izvoz kineske robe u SAD opao za 37 odsto od januara do aprila ove godine u poređenju sa istim periodom 2025.

Uprkos tome, Kina profitira od rastuće potražnje za jeftinim električnim vozilima i investicija u veštačku inteligenciju, što podstiče prodaju kineskih elektronskih komponenti i mašina za AI centre podataka.

Izvoz iz Kine u EU porastao je za 16,4 odsto od januara do maja u odnosu na isti period prošle godine. Francuski trgovinski deficit sa Kinom povećan je na 5,3 milijarde dolara, u poređenju sa 3,3 milijarde dolara godinu dana ranije.