Preminuo poznati pevač, pamtićemo ga po ovim velikim hitovima

Aleksovu smrt potvrdili su porodica i njegov tim, a usledila je nakon borbe sa rakom mozga koji mu je dijagnostikovan u septembru 2025. godine.

Rođen kao Alehandro Vigberto Bueno Lopes 6. septembra 1963. godine u San Hoze de las Matasu, u provinciji Santjago, Bueno je odrastao okružen muzikom. Njegova majka i baka pevale su i svirale gitaru, otac je svirao gitaru i violinu, a njegov brat Felipe takođe je bio pevač.

Mladi Alehandro pevao je na porodičnim okupljanjima, u školi i u lokalnoj crkvi, negujući strast koja će ga odvesti iz planinskog kraja na najveće pozornice Dominikanske Republike.

Prateći svoj san, preselio se u Santo Domingo, gde je 1978. godine osvojio prvo mesto na muzičkom takmičenju i pridružio se sastavu Gerarda Vere "Ol Stars". Njegov talenat ubrzo je privukao pažnju Fernanda Viljalone, koji ga je uključio u svoj orkestar, gde je Bueno 1982. godine snimio svoj rani hit "Pjel Kanela".

Iste godine učestvovao je u osnivanju grupe "Orkesta Liberasion" zajedno sa Andresom de Hesusom, preuzevši ulogu glavnog pevača i počevši da gradi sopstveno ime na muzičkoj sceni.

Godine 1984. Bueno je započeo solo karijeru, što mu je omogućilo veću umetničku slobodu i prostor za razvoj. Sarađujući sa aranžerima Manuelom Tejadom i Ramonom Orlandom, uveo je melodičniji i romantičniji stil merenguea koji će decenijama ostati njegov zaštitni znak.

Pesme poput "Kolehijala", "Ke Kara Mas Bonita", "Kerida", "Esa Pared2 i "La Radio" postale su neizostavni deo dominikanske muzičke tradicije, donoseći mu nadimke "El Majimbito" i "El Ruisenjor de la Sijera".

Devedesete godine donele su mu međunarodnu afirmaciju. Hvaljeni albumi "Como Nadie", "Ternuras", "Amores Que Matan" i "Me Equivoqué" proširili su njegovu muziku širom Latinske Amerike i među dominikanskim zajednicama u inostranstvu.

Potom je 1998. godine prihvatio bačatu kroz album "Bachata a Su Tiempo", čime je proširio svoju publiku i doprineo velikom usponu tog žanra kako u domovini, tako i širom sveta. Hitovi poput "Busca un Confidente" i "Que Vuelva" pokazali su pevača koji se podjednako dobro snalazio u merengueu, bačati, salsi, boleru i baladama.

Tokom više od četiri decenije karijere, Bueno je sarađivao sa najznačajnijim imenima dominikanske muzike, uključujući Antonija Santosa, Romea Santosa, Fernanda Viljalonu i Huana Luisa Geru.

Među njegovim priznanjima nalazili su se nagrade Soberano i Premio Lo Nuestro, kao i nominacija za Latin Gremi za album 20 Años Después. Njegova životna priča trebalo je da bude predstavljena u dokumentarnom filmu nastalom u saradnji sa kompanijom Netflix.

Iza muzičkih uspeha, Bueno se dugo i javno borio sa zavisnošću, problemom koji je obeležio veliki deo njegove karijere. Tu borbu je na kraju uspešno prevazišao.

Trajnu trezvenost postigao je 2014. godine, pripisujući zasluge svojoj veri i podršci supruge Sare Arijas, kojom se oženio 2013. godine. Otvoreno je govorio o toj životnoj promeni, opisujući je kao blagoslov koji mu je uklonio potrebu za porocima i dao novi smisao i svrhu.

Poznat širom Dominikanske Republike kao jedan od njenih najvoljenijih glasova, Aleks Bueno iza sebe ostavlja bogat muzički opus koji će nastaviti da odjekuje na radijskim stanicama, striming platformama i porodičnim proslavama još mnogim generacijama.