Šta kupiti Vojsci Srbije za 600 miliona evra?

U stručnim krugovima ali i delu zainteresovane javnosti ta cifra podstiče debatu i otvara mnoga pitanja.

Šta će biti nabavljeno, odnosno šta bi se za taj novac moglo kupiti, a da je preko potrebno Vojsci Srbije?

Iznos od 600 miliona evra ipak nije toliko impresivna cifra ako se znaju cene pre svega inostrane vojne opreme, piše portal Tangosiks. Zvanično je početkom marta najavljeno da će biti „velikih ulaganja u Vojsku Srbije“ što se na osnovu dosadašnjih nabavki moglo i očekivati. Pre svega kada su u pitanju kupovine iz inostranstva, iako se sada potenciraju nabavke i domaćeg naoružanja.

Srpska vojna industrija, koja se dobrim delom oslanja na inostrane dobavljače ključnih komponenti, trebalo bi da u narednih par godina isporuči značajniji broj oklopnih vozila M-16 Miloš (sada ih Vojska Srbije ima 10, najavljena nabavka još 20), potom oklopnih vozila Lazar-3 (najverovatnije ih vojska sada ima 12, potpisan ugovor za nabavku 24 vozila vrednih oko 31,3 miliona evra), zatim samohodnih haubica B52 Nora M15 (u upotrebi jedna baterija sa 6 oruđa, najavljena nabavka ukupno 18 oruđa tj. tri baterije).

Osim navedenog, moguće su dalje nabavke ostalih domaćih sredstava poput MRAP oklopnih vozila M-20, terenskih vozila Zastava NTV, komandno-izviđačkih vozila BOV-KIV u različitim verzijama (trenutno VS poseduje 10), artiljerijsko-raketnih sistema za protivvazduhoplovnu odbranu PASARS (VS sada ima bateriju sa 6 oruđa ali samo sa topom L/70 kalibra 40 mm odnosno bez raketnog naoružanja).

Na osnovu dostupnih zvanično objavljenih dokumenata, dobar deo predviđenih ulaganja otići će na projekte modernizacije postojećih sredstava od čega bi većina otišla na modernizaciju lovačkih aviona MiG-29, piše portal. Međutim, trenutno je aktuelan i program osavremenjavanja jurišnih aviona Orao a najavljena je i modernizacija lakih borbenih helikoptera GAMA kao i naoružavanje višenamenskih helikoptera Gazela opšte namene.

Od značajnijih sredstava Kopnene vojske tu su razvoji osavremenjavanja tenka M-84, borbenih vozila pešadije M-80, samohodnih haubica 2S1 Gvozdika (VS već raspolaže sa baterijom) i samohodnih višecevnih lansera raketa M77 Oganj (u naoružanje već uvedena baterija sa 7 oruđa).

Foto: Ministarstvo odbrane

Za Orao je najavljeno da će program razvoja paketa modernizacije biti završen ove godine i da će u naredne dve godine biti sprovedeni radovi na eskadrili od 12 aviona. Ipak, nije sasvim jasno da li je prototip potpuno funkcionalnog modernizovanog aviona završen. Što se tiče modernizovanih GAMA, nismo do sada videli prototip koji leti i koji je na letnim ispitivanjima, a nema ni demonstratora naoružane Gazele HO-42 i HO-45 (početak realizacije projekta je najavljen za kraj 2020. godine).

Ono na šta bi sigurno moglo otići najviše novca je nabavka helikoptera koji su u periodu 2016-2019. nabavljeni iz Rusije i Nemačke. Svakako da samo po 5 srednjih transportnih višenamenskih ruskih Mi-17V-5 i lakih višenamenskih nemačkih H145M kao i 4 ruska desantno-jurišna helikoptera Mi-35M nisu dovoljna da zadovolji potrebe Vojske Srbije. Kako za ekonomično održavanje i upotrebu, tako i za racionalno planiranje obuke pilota i tehničkog sastava.

Bilo bi poželjno da se u sledećim nabavkama eskadrile dopune do bar dva odeljenja od 8 letelica, dakle još po tri Mi-17V-5 i H145M kao i 4 Mi-35M, a to bi moglo da košta od 150-200 miliona evra. Nabavkom dodatnih Mi-17V-5 iz upotrebe bi se mogla povući dva Mi-8T koji su stari 40 godina a još jedno odeljenje Mi-35M moglo bi uticati da se iz naoružanja povuku naoružani helikopteri GAMA (čime bi prestala potreba za njihovom modernizacijom).

Sledeće što bi, posle helikoptera bilo najskuplje, jeste nabavka dodatnih baterija ruskih artiljerijsko-raketnih sistema za protivvazduhoplovnu odbranu Pancir. Navodno je planirana kupovina još dve baterije čija se vrednost može proceniti na 200-250 miliona evra (to zavisi od više faktora, između ostalog i od broja nabavljenih raketa).

Od ostale tehnike RV i PVO koju bi bilo dobro nabaviti u skorije vreme jesu osmatračko-akvizicjski radari (OAR) kao i dodatan broj izviđačko-borbenih bespilotnih letelica. Prilikom nedavne posete 126. brigadi VOJiN na radarskom položaju Murtenica, na planini Zlatibor, ministar odbrane Nebojša Stefanović izjavio je, između ostalog da će se „sistem odbrane zahvaliti njenim pripadnicima nabavkama novih radara“.

Poslednje opremanje 126. br VOJiN novom tehnikom izvršeno je juna 2016. godine kada su primljena dva polovna radara AN/TPS-70 američke proizvodnje koje je Srbija nabavila od Slovenije. U pojedinim domaćim medijima se od tada pisalo da će se novi radari najverovatnije nabaviti od Francuske (radari familije Ground Master), a moguće je da će se takvi sistemi nabavljati i od Rusije.

Foto: Ministarstvo odbrane

Međutim, radari bi mogli da stignu i iz SAD ali i Izraela. Predsednik Srbije je najavio početkom marta 2020. godine kupovinu naoružanja iz Izraela i da „to neće biti mala isporuka“. Kada su u pitanju američki radari, najprodavaniji i najrasprostranjeniji su AN/FPS-117 ili AN/TPS-117 (u okolini ga imaju Albanija, Hrvatska, Mađarska i Rumunija), a od izraelskih tu je familija radara koja je bazirana na modelu ELM-2084 (nabavile su ga npr. Češka i Mađarska). Kada već spominjemo Izrael, Vojsci Srbije bi sasvim sigurno bio zanimljiv i protivoklopni vođeni raketni sistem Spike u različitim verzijama. Oružane snage Srbije trenutno u ovom segmentu prilično zaostaju za zemljama regiona.

Srbija je prošle godine postala prva zemlja regiona koja koristi izviđačko-borbenih bespilotnih letelica. Samo 6 kineskih CH-92A sigurno nije dovoljno da se popuni novoformirana 353. izviđačka eskadrila a na primopredaji ovih letelica jula prošle godine saznali smo da je ugovorena nabavka 12 bespilotnih letelica Pegaz koje su redizajnirane uz primenu tehnologije primenjene sa kineske CH-92A i da se njihovo uvođenje u naoružanje očekuje na leto ove godine.

Od pomoćnika ministra odbrane za materijalne resurse Nenada Miloradovića saznali smo tada da je u planu razvoj domaće DPV koja će biti veća od CH-92A kao i da se planira razvoj domaće laserski vođene rakete za naoružavanje DPV. Tih novih letelica trebalo bi da bude za još jednu eskadrilu.

Foto: Ministarstvo odbrane

Mistral 3+ koji je nabavljen u dve verzije, sa ukupno, kako je zvanično saopšteno, svega 50 raketa. Broj sistema kao i raketa sigurno ne zadovoljava potrebe Vojske Srbije i bilo bi logično da se nabavke nastave. Jedna od verzija bi (što je i najavljeno) trebala da se nađe na domaćem artiljerijsko-raketnom sistemu PASARS, a moguće da je u pitanju sistem Atlas RC.

Međutim, Vojsci Srbije je potrebno veliko zanavljanje trupne PVO i to nabavkom velikog broja (na stotine ako ne i hiljade) lakih prenosivih raketnih sistema (LPRS) čija se cena kreće od 100 do 300 hiljada dolara. Do danas postoji iskustvo samo sa sovjetskim/ruskim sistemima (bivša SFRJ je po licenci proizvodila LPRS Strela-2), a ostaje pitanje da li će se iz vojske opredeliti za eventualnu modernizaciju Strele-2 ili će se ići u nabavku novih sistema, poput ruskih Igla-S ili Verba. Takođe ostaje da se vidi da li će domaća industrija uspeti da razvije modernizovanu raketu lakog mobilnog sistema Strela-10 mada se mora naglasiti da Kopnena vojska raspolaže sa samo 6 ovih sistema.

Tango Six je već analizirao kako bi Srbija mogla obnoviti svoju transoportnu avijaciju (akcenat je bio na srednjem transportnom avionu). Resursi postojećeg operativnog An-26 ističu 2026. godine i možda je baš sada trenutak da se naruči novi transportni avion koji bi mogao da bude isporučen za dve do tri godine.

Ono što je interesantno je da je ministar Stefanović, tokom dvodnevne posete Španiji, posetio španski pogon Erbasa u Sevilji u kojima se proizvode srednji transporteri C295 kao i teški A400M. Obzirom na već ostvarenu saradnju sa Erbasom kroz nabavke nemačkih helikoptera H145M i francuskih H215, bilo bi logično da se ta saradnja nastavi kroz odabir Erbasovog transportera, piše portal.

Foto: Ministarstvo odbrane