I dalje su "srpski Mančester"; "Kreće se sa jednim–dva radnika..."

U Arilju je sedamdesetih godina prošlog veka privatno preduzetništvo zaživelo, a ova opština bila je poznata kao "srpski Mančester" zahvaljujući razvoju tekstilne industrije.

Tako su danas od 1.000 preduzetnika 120 tekstilne firme i radnje.

"Arilje je i danas srpski Mančerster što se tiče tekstilne industrije, koja je na visokom nivou, i po pitanju prihoda u opštinskom budžetu. Na teritoriji opštine ima više od 100 firmi koje zapošljavaju 2.000 radnika ne samo iz Arilja već i iz Užica, Lučana, Ivanjice i Požege. To je dokaz da je radne snage u tekstilnoj industriji sve manje", kaže za Tanjug predsednik opštine Arilje Predrag Maslar.

Ariljski tekstilci postali su krojači svog biznisa prvo u malim porodičnim radionicama.

Vlasnik Miteksa u Arilju Milan Radovanović kaže da su i oni počeli kao mala zanatska radnja.

"Kreće se sa jednim–dva radnika iz porodice, a onda kako se posao širi, zapošljava se više radnika. Mi smo počeli kao zanatska radnja, a danas, posle 30 godina rada, imamo više od 70 radnika. Radna snaga je bitna u svakom kolektivu, osnov da možete dobro da funkcionišete. Imamo nameru da se dalje kadrovski i tehnički osposobljavamo, jer samo tako možemo pratiti trendove savremene proizvodnje tekstila u svetu", priča Radovanović.

Firma iz Raške šije za Armani; izvoz vredan milijardu

Ističe da su ariljski tekstilci preživeli bezbroj kriza i opstali.

"Tokom pandemije koronavirusa počeli smo da proizvodimo pleteninu koja je obrađena jonima srebra i 'virus blokom'. Svetska ekonomska kriza posebno se odrazila na tekstilnu industriju. Poskupeo je transport i nabavka sirovina, došlo je do skoka cena. Ali, opstali smo devedesetih, pa ćemo i sad", naglašava Radovanović.

Preduzeće Stefan postoji takođe 30 godina, a njegov generalni direktor Milutin Stefanović ističe da su tekstilci u Arilju vredni, ali i prilagodljivi datim situacijama.

"Prošle godine smo se brzo preorijentisali na proizvodnju maski i dosta njih je izvezeno posebno u Nemačku. Pomogle su i mere Vlade Srbije koje su stimulisale likvidnost u domaćoj maloprodaji. Tako da smo uspeli da ostvarimo kontinuitet proizvodnje. Sada smo u drugoj polovini godine imali poskupljenje sirovina, energenata i drugog, ali to su situacije koje periodicno dolaze i nadam se, prolaze", priča za Tanjug Stefanović.

Navodi da i razvoj privrede poslednjih godina utiče na to da je malim preduzećima sve teže da opstanu i vodi ih ka ukrupnjavanju, što nije tako jednostavno. Takođe, ima problema i sa radnom snagom.

"Tendencija je da je sve manje mladih ljudi zainteresovano da radi u tekstilnoj industriji koja, inače, ne spada u neke atraktivne zarade. Tako da je trend da kada god se dešava rast zarada, tekstilna industrija tu dodatno trpi, jer ima svoje limite koji su na svetskom nivou. Rešenje je u podizanju tehnološke opremljenosti, nivou znanja, marketinškog nastupa na tržištu da bi se obezbedila prodaja i plasman. To je jedini način da zadržimo i atraktivnost i konkurentnost naših radnih mesta", naglašava Stefanović.

Ariljski tekstici ističu da je njihova roba i dalje brend, jer potrošač ceni kvalitet domaćeg proizvoda, ne samo u Srbiji već i u regionu. To doprinosi da Arilje i dalje bude "srpski Mančester".

Arilje je od 10 opština Zlatiborskog okruga treća opština po stepenu ekonomskog razvoja.