Niste jedini: Istraživanja otkrivaju zašto nas nerviraju "ljubazni" AI botovi

Tehnološke kompanije godinama pokušavaju da učine AI asistente toplijim, ljubaznijim i emocionalno sličnijim ljudima. Međutim, nova istraživanja sugerišu da bi takav pristup zapravo mogao da izazove suprotan efekat od onog koji kompanije očekuju. Nedavna studija koju je istakao Tech Xplore otkriva da ljudi generalno više vole AI botove čija ličnost oslikava njihov sopstveni stil komunikacije, nego asistente koji se stalno ponašaju preterano veselo ili nametljivo prijateljski.

Nalazi istraživača sa Univerziteta Northeastern dovode u pitanje jednu od najvećih pretpostavki koja pokreće moderan razvoj veštačke inteligencije – da veća emocionalna ekspresivnost botova automatski poboljšava korisničko iskustvo.

Istraživači koji stoje iza ove studije otkrili su da kompatibilnost ličnosti igra glavnu ulogu u tome kako korisnici doživljavaju AI sisteme. Učesnici su pozitivnije reagovali na botove čiji su ton i ponašanje odražavali njihove sopstvene osobine ličnosti.

U praksi, uzdržaniji korisnici su uglavnom preferirali smireniju i direktniju interakciju sa veštačkom inteligencijom, dok su izrazito društveni korisnici bolje reagovali na energičnije stilove razgovora. Ono što je, međutim, konstantno beležilo loše rezultate bili su botovi koji su zvučali agresivno entuzijastično ili emocionalno preterano, bez obzira na kontekst.

Istraživanje sugeriše da korisnici mogu brzo da prepoznaju kada je ljubaznost usiljena ili neprirodna. Umesto da izgrade poverenje, preterano poletne AI ličnosti zapravo mogu smanjiti osećaj prijatnosti i autentičnosti tokom razgovora. Ovo je posebno važno jer se AI botovi sve više integrišu u korisničku podršku, alate za produktivnost, obrazovne platforme, aplikacije za mentalno zdravlje i svakodnevne asistente na pametnim telefonima.

Kompanije uključujući OpenAI, Google, Microsoft i Meta ulažu ogromna sredstva u sisteme konverzacijske veštačke inteligencije koji su dizajnirani da deluju prirodnije i emocionalno inteligentnije.

AI asistenti ubrzano postaju deo svakodnevnog života, od pametnih telefona i zvučnika do pretraživača i poslovnih alata. Način na koji ovi sistemi komuniciraju mogao bi značajno da utiče na to koliko će se ljudi osećati prijatno koristeći ih na duže staze. Istraživanje takođe naglašava dublje psihološko pitanje u vezi sa poverenjem. Ljudi prirodno različito reaguju na različite ličnosti, a AI sistemi koji ne uspu da ispune konverzacijska očekivanja mogu nenamerno izazvati iritaciju ili emocionalni zamor.

Za biznise bi ovo moglo da preoblikuje način na koji se dizajniraju budući AI proizvodi. Umesto da nude jednu univerzalnu ličnost četbota, kompanije bi se mogle sve više okretati prilagodljivom ponašanju veštačke inteligencije koje se dinamički usklađuje sa pojedinačnim korisnicima.

Istraživači očekuju da će budući AI sistemi vremenom postati personalizovaniji, prilagođavajući ton, humor, tempo i stil razgovora na osnovu preferencija korisnika i istorije interakcija. To bi na kraju moglo dovesti do AI asistenata koji manje liče na robotske agente korisničke službe koji prate scenario, a više na komunikacione alate skrojene po meri pojedinačnih ličnosti.

U isto vreme, ovi nalazi bi mogli da nateraju kompanije da preispitaju trenutnu trku ka hiper-prijateljski nastrojenoj veštačkoj inteligenciji. Korisnici ne žele nužno asistente koji stalno zvuče uzbuđeno, emocionalno ili preterano pričljivo. U mnogim slučajevima, čini se da ljudi jednostavno žele AI koji deluje korisno, prirodno i prijatno ljudski – bez prevelikog truda da im glumi najboljeg prijatelja.