Hleb poskupeo i do 10 dinara - zašto? Kakvo je stanje u pekarama i prodavnicama? VIDEO

Beograd -- Hleb je poskupeo od 5 do 10 dinara. Očekuje se i porast cena pekarskih proizvoda, odnosno bureka i svih vrsta peciva.

Izvor: B92, TV Prva
Podeli
Foto: Depositphotos, belchonock
Foto: Depositphotos, belchonock

Potrošačka korpa u poslednjih 10 godina skuplja je za čak 86%. Zašto su poskupeli proizvodi? Da li je moguće u prodavnici naći onaj koji je u protekloj deceniji pojeftinio? Šta sve diktira cenu potrošačke korpe?

Gosti TV Prva bili su Bojan Stanić, pomoćnik direktora sektora za analitiku Privredne komore Srbije, i Mladen Alfirović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

"Kada pogledamo prošlu godinu, tada je svetska privreda pretrpela najveći udar u, neki kažu, poslednjih nekoliko decenija, a neki kažu od Drugog svetskog rata. Ovo što danas osećamo, uključujući i porast cena, jesu posledice. Neke posledice su dobre, kao što je oporavak svetske privrede, a neke su loše zato što postoji još ugroženih delatnosti, a i potrošači moraju sada izdvojiti više novca za osnovne namirnice", navodi Stanić.

Zašto je došlo do porasta? Iz prostog razloga, navodi Stanić, što imamo porast na međunarodnom tržištu sirovine.

"Konkretno, kada govorimo o žitaricama, na međunarodnom tržištu kada se meri cena u dolarima, kukuruz je od početka godine porastao za oko 60 procenata. Sa druge strane, pšenica je porasla za oko 20 procenata, što se naravno odražava i na provredu Srbije. Sa druge strane, da damo slikovit primer, porasle su i druge robe. Nafta, koja je već počela da raste od druge polovine prošle godine, od ove godine, odnosno od januara je porasla za nekih 35 procenata, industrijski metali su "otišli"... Tako imamo bakar, koji je 10.000 dolara prvi put u istoriji. Posle određenog vremena, iako se njegova cena formira u Londonu, u određenoj prodavnici elektromaterijala u Beogradu će se to isto odraziti", objasnio je Stanić.

Ističe da treba da imamo na umu da sada na globalnom nivou raste cena prehrambenih proizvoda, iz nekoliko razloga.

"Na primer, prošle godine je u određenim delovima sveta je značajno pala proizvodnja, sa oporavkom kreće da se oporavlja tražnja, sa druge strane imate vremenske uslove koji nisu isti u svim delovima sveta, imate porast troškova transporta, zbog porasta nafte i, naravno, postoje određene promene u ponašanju stanovništva, što je direktna posledica pandemije. I samim tim, što se tiče mehanizma ponude i tražnje, kada postoji povećana tražnja, tržište to reguliše tako što raste cena", naveo je Stanić.

Mladen Alfirović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije kaže da su hleb i pekarski proizvodi očigledno "unosan biznis" i da će trgovci i proizvođači koristiti sve da dođu do nekog ekstra profita.

Navodi da ima i mnogo malverzacija kada je reč o kvalitetu.

"Na primer, crni hleb se pravi od brašna T-1100, a samo dva mlina u Srbiji proizvode to brašno. I recimo, kada kupite negde ražani hleb, koji je od 70 odsto ražanog brašna, vi nemate metodologiju na osnovu koje možete jasno da utvrdite da li se zaista u tom hlebu nalazi 70 odsto ražanog brašna. Inspekcija bi tu morala da prekontroliše dokumentaciju i da utvrdi da li je, recimo, određeni proizvođač zaista nabavio tu količinu brašna, pa da se onda na taj način utvrđuje da li taj hleb, koji je on proizveo u toku godine, zaista ima tu količinu brašna", objašnjava on.

TV Prva je otišla u prodavnicu, odnosno jedan lanac supermarketa, da proveri koji hleb je najjeftiniji i koliko košta.

Beli hleb od 500 grama košta 45 dinara i on je najjeftiniji u prodavnici. Najskuplji hleb u toj prodavnici je crni hleb sa semenkama, ima 420 grama i košta 115 dinara.

A kakvo je stanje u pekarama?

"Imamo beli hleb od pola kilograma i on košta 40 dinara. Ražani hleb od pola kilograma košta 45 dinara. Hrono hleb je najskuplji - kilogram se kreće oko 200 dinara, ali je to čisto ražano brašno. Imamo i integralni hleb od oko 310 grama koji košta 40 dinara", navodi radnica iz jedne novobeogradske pekare.

Navodi da u toj pekari radi godinama i da je cena hleba ovde uvek ista.

"Ljudi najviše kupuju ražani i beli hleb", ističe ona.

Šta sve diktira cenu potrošačke korpe?

To je TV Prva pitala Petra Bogosavljevića, predsednika Pokreta za zaštitu potrošača Srbije.

"Osnovni razlog za povećanje cena hleba, pa i drugih proizvoda i usluga, nalazi se u nastojanju proizvođača i trgovaca da maksimizuju svoje profite. Praktično, da na određen način pokriju ono što su posledice otežanih uslova poslovanja u vreme pandemije", navodi Bogosavljević.

Opširnije u video-prilogu:

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 180 idi na stranu