Može onlajn ali nije to to: Otkazivanje sajmova i festivala ugrozilo mnoge branše

Niš -- Sajmovi knjiga, automobila ili muzički festivali – sve to može da se održi i onlajn. Ali nije to to.

Izvor: Deutsche Welle
Podeli
Foto: EPA/Alberto Estevez
Foto: EPA/Alberto Estevez

I to dobro osećaju organizatori virtuelnih događaja koji se nalaze pred propašću. Reporterka DW raspitala se u Nišu.

Ove godine nema mirisa novih automobila i glamura, niti standardnog fotografisanja sa hostesama i za volanom automobila koje ogromna većina ljudi ne može sebi da priušti. Beogradski sajam automobila otkazan je još na početku pandemije, dok se manji sajam automobila u Nišu održava – onlajn.

"Najbezbedniji sajam automobila na svetu“ to je slogan sajma koji je u toku sve do kraja godine. Hala Čair u kojoj se sajam inače održava ove godine se po potrebi pretvara u kovid-bolnicu. Za organizatore sajma, City marketing centar iz Niša, otkazivanje klasičnog sajma bilo je veliki udarac.

"Bili smo u neizvesnosti da li uopšte nastaviti sa klasičnom pripremom sajma, ali dobili smo ohrabrenje od epidemiologa budući da je hala veoma velika. Počeli smo i sa marketinškom kampanjom, zakupom bilborda i slično, da bismo par dana nakon započete kampanje na televiziji čuli da sajma neće biti“, kaže Saša Đorđević, menadžer sajma automobila.

"Hteli smo i da odustanemo, ali smo onda ipak odlučili da ne izgubimo potpuno godinu, i pribegli smo organizaciji virtuelnog sajma.“

Umesto da izlagači dođu kod njih, oni su otišli kod izlagača. Obišli salone, snimili modele u virtuelnim turama. "Svaki posetilac sajta može da uđe u salon, da šeta po njemu i sa svih strana da razgleda, da uđe u automobil i vidi enterijer“, priča Đorđević.

Ljudi hoće da pipnu

Organizatori kažu da su izgubili 80 odsto zarade. Organizacija pravog sajma je znatno skuplja – petnaestak hiljada evra – dok ih je virtuelni stajao tek 400.000 dinara. No onlajn događaji ne mogu ni da priđu pravima jer nema dobre zarade od izlagača, sponzora i karata.

Iako pozdravlja ideju da se sajam automobila održi, pa makar i virtuelno, , takođe tvrdi da nijedna online prodaja ne može da nadoknadi događaj.

"To nije realno za auto-industriju jer svako želi taj auto da pipne, vidi, proba. I kad kupujete toster od 2.000 dinara onlajn, pa opet ne znate šta će vam stići, a kamoli auto“, kaže nam Sanja Grozdanović, direktorka prodaje Raavex grupe, koja u Srbiji prodaje Tojotu, Sitroen i druge marke.

Ona navodi primer Tojote koja je, kako kaže, u Srbiji broj jedan u internet-oglašavanju. "Čak su u vreme pandemije napravili kupovinu iz fotelje, sve ste mogli da završite preko interneta, pa i da vam dovezu auto na kućnu adresu. Prodata su cela tri automobila.“

Grozdanović kaže da je auto-industrija zapala u novu krizu, i to baš u trenutku kada je počela da se oporavlja. U prva dva meseca godine imali su rast od oko 20 odsto u odnosu na isti period prošle godine, nakon čega je proglašena pandemija i vanredno stanje u Srbiji.

Obično čak 40 odsto godišnje prodaje u Srbiji bude u Beogradu, a od toga do 30 odsto na Beogradskom sajmu koji se ove godine nije desio. Samo na tom Sajmu, kaže nam Grozdanović, znaju da prodaju i po sto automobila pa su sada u jednom mesecu kratki za milion i po evra.

Ni što se servisiranja vozila tiče stvari ne stoje dobro. Grozdanović kaže da u njihovim radionicama ima dvostruko manje servisa jer ljudi manje putuju.

Ni muzički festivali ne mogu da prežive

I kreativne industrije takođe su morale da se snalaze, pa su veliki festivali Exit i Nišville bili onlajn. Niš koji svakog avgusta vrvi od turista, dok se sa svih strana čuje džez, ovog leta je bio pust, baš kao i letnja pozornica u Tvrđavi gde su bez publike svirali muzičari, a ljubitelji pratili preko jutjub kanala.

Direktor Nišville jazz festivala Ivan Blagojević kaže da su dobar deo budžeta potrošili zbog avansnog plaćanja američkih muzičara koji nisu smeli da dođu, niti im je bilo isplativo da dolaze zbog samo jednog koncerta u Evropi.

"Što se tiče stranih izvođača, bili su samo oni koji su imali hrabrosti da dođu, da rizikuju karantin u svojoj zemlji. To su malobrojni muzičari, Marzinotto iz Engleske sa svojom ekipom, Oleg Kirijev iz Rusije koji je svirao sa Vasilom Hadžimanovim. Nije bilo lako ubediti ih da dođu bez obzira i na uplaćeni honorar, molili su da to ostane za sledeću godinu“, kaže Blagojević.

"S druge strane, ako se nastavi ovakva situacija, a oni kojima smo uplatili honorar kažu da hoće da dođu, nama se ne isplati da nam dođe jedan Level 42, jedan Džulijan Marli, ili basista Roling Stonsa, i da svira pred 500 ljudi, ili 30 kao što je sada slučaj“, kaže direktor festivala.

Kada podvuče crtu, Blagojević kaže da su zbog neodržavanja festivala izgubili 44 miliona dinara prihoda. "Prihod od ulaznica je bio katastrofa, a prihod od sponzora praktično ne postoji. Nismo samo mi, izgubili su hotelijeri, restorani, izgubio je grad od poreza, a najviše je izgubila država“, kaže on.

Muzičari koji su svirali bez publike, objašnjava Blagojević, bili su srećni što su uopšte svirali i podseća na izjavu Vasila Hadžimanova koji je zahvaljujući Nišvillu primio prvi honorar od februara. Blagojević smatra da, ukoliko se situacija ne unormali, budućnosti za njih nema.

"Mislim da ćemo se mi svi pogasiti ako još jednu godinu ne radimo, jer ne možemo da izdržimo da plaćamo ljudstvo. Teškom mukom smo skupili ekipu koja ume da napravi dobar festival. Ako ne radimo dve godine, ispašćemo iz forme, izgubićemo turiste i publiku koju ćemo ispočetka morati da navikavamo da festival postoji u jednom malom gradu kao što je Niš“, ocenjuje Ivan Blagojević.

strana 1 od 172 idi na stranu