(Ne)briga o hendikepiranima

Osnovna škola Dr Dragan Hercog radi pri Zavodu za cerebralnu paralizu u Beogradu. Mnoga deca koja tu borave i uče napuštena su od svojih porodica, a nakon osmogodišnjeg obrazovanja prepuštena su sama sebi. U Srbiji za njih još uvek ne postoji nijedna srednja škola.

Zoran Aleksić, direktor OŠ Dr Dragan Hercog, kaže da bi ta deca mogla da budu korisni članovi društva: "Danas imamo da je nauka i tehnologija toliko napredovala da pitanje pokreta i nije najvažnije pitanje. Deca imaju potencijala i treba im pružiti šansu."

Prema podacima od prošle godine, od ukupno 1.079 članova Saveza za cerebralnu i dečju paralizu, njih 270 nikada nije išlo u školu, a samo njih 78 ima visoko obrazovanje. Osnovnu školu je završilo 480 osoba obolelih od cerebralne i dečje paralize. Većina dece obrazovanje stiče u lošim uslovima u okviru specijalizovanih bolnica. 

"Deca koja ovde pohađaju nastavu su iz svih delova republike. Ovde je i njihov internatski smeštaj, oni tu žive, borave i uče do završetka osmogodišnjeg školovanja a posle toga", kaže Aleksić.

Zahtev za osnivanjem srednje škole za decu obolelu od cerebralne paralize, upućivan je nekoliko puta na adresu Ministarstva prosvete i sporta. Poslednji odgovor nadležnih bio je da će Ministarstvo rad na ovom projektu otpočeti nakon Uskrsa.

Darinka Radivojević iz Ministarstva proscete i sporta, pita se o kom Uskrsu je reč: "Ja se nadam da će od Uskrsa to biti, samo pitanje je od kog Uskrsa. Nažalost, taj proces je uvek sa mnogo više problema nego što oni koji su neposredno zainteresovani, u tom trenutku mogu da sagledaju. Ali, ja znam da se u Ministarstvu i gradskom Sekreterijatu čine udruženi napori da se to pitanje reši- da se reši u odnosu na učenike škole Dr Dragan Hercog."

Osim problema u pogledu sticanja srednjoškolskog obrazovanja, problem ove dece je i odrastanje u potpunoj izolaciji. U Ministarstvu tvrde da su svesni ovog problema i da trenutno rade na razmatranju uslova za sprovođenje projekta kojim bi se učenicima sa hendikepom pružila mogućnost da se školuju van bolničkih kompleksa i u otvorenijoj sredini. Da bi ova deca konačno izašla iz svojih bolničkih pidžama neophodno je škole opremiti rampama, urediti dodatne prostorije i obezbediti stručni kadar.