Koliko je Srbija neutralna? I možemo li od toga profitirati?

A koliko to može da joj bude hendikep u nekim budućim prestrojavanjima ekonomske moći?

Poseta predsednika Aleksandra Vučića Kini donela je nove investicije i poslove Srbiji, ali i utisak da poziciju sve interesantnijeg partnera, i to ne samo za kineska ulaganja, nalazimo i u činjenici da nas u saradnji ne sputavaju razne birokratske barijere. Na one skrojene u Vašingtonu i Briselu koje im kvare poslove u poslednje vreme sve češće se žale i pojedine članice EU.

To što, kao zemlja koja nije članica EU, u poslovima ne moramo da se rukovodimo sankcijama Zapada uvedenih Rusiji, ili stavljanjem pod lupu mnogobrojnih EU procedura svakog potencijalnog kineskog ugovora, ne bi baš moglo da se nazove ekonomskom neutralnošću, kaže konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija. Jer ako ste ekonomski neutralni ne možete da se maknete s mesta, dodaje on. U ekonomiji morate da budete agresivni, da nudite određene projekte, da stvarate i nudite određeni ambijent, ističe on i dodaje da nam to polako polazi za rukom. Polako osvajamo principe slobodnog tržišta, naglašava Bušatlija za Sputnjik.

On podseća da su uprkos striktnim procedurama Brisela kojima podleže svaka kineska investicija, Kinezi daleko najviše ulagali upravo u EU. U nemačku privredu su, kaže, upumpali skoro 200 milijardi dolara u poslednjih deset godina i bez tih ulaganja Nemačka još ne bi izašla iz kriznog perioda, kaže sagovornik Sputnjika.

Bušatlija uz to napominje da su Kinezi i dalje daleko zainteresovaniji da ulažu u najrazvijenije zemlje Evrope i to direktno u kapital njihovih firmi.

Ali Kini, kao drugoj ekonomiji sveta, potrebno je širenje tržišta. Zato, osim samih poslova sa Kinezima, nama je važno da nam upravo oni otvaraju mogućnost tešnje saradnje sa ostalima, ukazuje ovaj ekonomista.