Braća bivša, muka ista - veći PDV

Beograd -- Minusi u budžetu, negde viši, negde niži, zajednička su karakteristika gotovo svih zemalja bivše Jugoslavije.

Izvor: B92
Podeli

I sve razmatraju isto rešenje - krpljenje minusa povećanjem PDV-a. Hrvatska je to već učinila, a posledice i efekti se još mere u Ljubljani i Beogradu.

Osim što se na jezicima bivše Jugoslavije porez na dodatu vrednost slično kaže, slično se razmišlja i o njegovom povećanju. Hrvatska je to prva učinila - sa 23 na 25 posto čim je dobila novu vladu, ali trgovci su probali da ne povećavaju cene.

“To znači da smo uzeli to na teret naše marže, ali psihološki efekat je bio veoma veliki i to smo osetili u prvim nedeljama primene bez obzira što su maloprodajne cene ostale iste”, kaže Damir Kuštrak iz Agrokora.

”Mi nismo mogli uticati na tu odluku, ali je istovremeno sa tom odlukom vlada donela odluku o smanjenju doprinosa na zdravstvo što je direktna i indirektna ušteda u troškovima zaposlenih”, dodaje on.

Sličan scenario predviđa se i našoj novoj vladi. Srpske privrednike to ne raduje, pa upozoravaju na moguće negativne efekte.

”Ako nema drugog izbora, sistem mora biti održiv i moguće je da će nova vlada posegnuti za tom merom ali ja već sad upozoravam, pošto u Srbiji postoji veliki deo sektora u privredi koji radi na crno i ne plaća nikakav PDV, to bi mogao biti novi signal za eventualno bežanje iz legalne u ilegalnu ekonomiju, kaže biznismen Miodrag Kostić.

Slična se diskusija vodi i u najrazvijenijoj bivšoj jugoslovenskoj republici - slovenački menadžeri ne žele PDV veći od sadašnjih 20 odsto, već traže da se štedi na drugim mestima.

Prvo treba da smanjimo tekuću potrošnju gde stvaramo minus, a to bi donelo i nestabilnost, povećanje cena koje sigurno nije produktivno za dalji ekonomski razvoj”, smatra Iztok Seljak iz Hidie.

Virus povećanja PDV-a ove godine proširio se na Italiju - viši je za dva odsto, dok se u Ukrajini desilo suprotno - PDV je snižen za tri posto.

strana 1 od 324 idi na stranu