Država obara marže, da li i cene

Beograd -- Vlada Srbije bi do kraja godine mogla da donese odluku kojom će se marže na šećer, brašno, mleko, meso i ulje ograničiti, verovatno na maksimalno deset odsto.

Izvor: Politika
Podeli

Iako su trgovci ranije tvrdili da su marže na osnovnim životnim namirnicama već jednocifrene, u toku nedavnog sastanka sa ministrom poljoprivrede i trgovine, Dušanom Petrovićem, ipak se nisu saglasili da se marže za tu kategoriju proizvoda ograniče na deset odsto.

Marže u Srbiji iznose i do 35 odsto na pojedinim proizvodima, a trgovci tvrde da je za puko preživljavanje trgovinske firme potrebno oko 15 ili 16 procenata marže. I dok iz potrošačkih organizacija upiru prstom u trgovce i optužuju ih za "dranje” kupaca, postavlja se pitanje kakav bi uticaj po maloprodaju u Srbiji imalo najavljeno ograničavanje marži na osnovne životne namirnice.

Za to vreme, nije u potpunosti jasno ni koliko tačno iznosi prosečna marža u Srbiji. Trgovci kažu da je to od 17 do 19 odsto, ekonomisti barataju cifrom od 20 do 25 procenata, a u potrošačkim organizacijama još su rigorozniji. "Prema zvaničnim podacima Eurostata, evropskog statističkog zavoda, marže u Srbiji su između 15 i 17 odsto, ali ti podaci nisu tačni. Naši trgovci zarađuju više, proizvođačima naplaćuju ulazak u lanac, pa ako sve to saberemo, marže u pojedinim trgovinama dostižu i 40 procenata. Sa uvoznim artiklima situacije je još gora, ali najbitnije je istaći da sve to na kraju plate kupci", ističe Papović.

"Važno je napomenuti da govorimo o osnovnim životnim namirnicama, a ne o propisivanju marži za hiljade proizvoda. Ako i u Evropi marže na osnovne životne namirnice iznose desetak odsto, ako je Republika Srpska propisala visinu marži, pa i ako je Slovenija donela kodeks gde trgovcima preporučuje visinu marži, krajnje je vreme bilo da se i u Srbiji nešto preduzme", kaže Goran Papović.

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, dodajući da nisu potpuno tačne priče da se time ugrožava slobodno tržište. "Najgore je kriti se iza priča o slobodnom tržištu, dok kupci papreno plaćaju osnovne namirnice. Moraju da se odrede i poštuju pravila igre", zaključuje Papović.

Ekonomista Miroslav Prokopijević, međutim, smatra da nije dobar potez države da ograniči marže.

"To je loša odluka. Bilo kakav pokušaj ujednačavanja cena, marži, profita i plata nije dobar. Umesto toga bi trebalo da pustimo zainteresovane da uđu na naše tržište i marže će same pasti. Ako je u Evropi prosečna marža oko šest odsto, sumnjam da bi i kod nas bilo drugačije da imamo bolju konkurenciju", smatra Prokopijević.

Na pitanje da li krivca za visoke marže treba tražiti jedino u trgovcima ili u celokupnom lancu snabdevanja, proizvodnje i uvoza, on odgovara da nije u tome problem. "Problem je država koja je u prethodnom periodu štiteći pojedine na tržištu učinila medveđu usluga nama, sedam miliona potrošača u Srbiji", ističe Prokopijević.

Slično misli i ekonomista Aleksandar Stevanović.

"Nisam siguran koliko je pametno da država propisuje marže, jer bi to moglo da dovede do toga da neko ne želi da prodaje pojedine proizvode, pa bismo opet mogli da imamo nestašice. Nema idealnog policajca koji bi čuvao male marže i obezbedio uredno snabdevanje tržišta, a zlatna reč je konkurencija i jedino ona može da donese dobrobit kupcima u Srbiji", ističe Stevanović, dok Petar Bogosavljević, predsednik beogradskog Pokreta za zaštitu potrošača, takođe dugoročno rešenje vidi u zaoštravanju konkurencije.

"Ukoliko mera maksimiranja marži dovede do snižavanja cena osnovnih životnih namirnica, to treba pozdraviti. Ali, neophodno je i otići korak dalje i stvoriti uslove da imamo fer konkurenciju. Ja rešenje vidim i u tome da se obezbedi nova struktura trgovine, odnosno da se podstiče povezivanje malih i srednjih trgovinskih preduzeća koji će na taj način obarati cene", kaže Bogosavljević.

strana 1 od 396 idi na stranu