Biz - B92.net

Crno im se piše: U Hrvatskoj će standard pasti i do 30 posto?

U slučaju da rat u Ukrajini potraje i ne dođe do promene politike ECB standard će u Hrvatskoj pasti i do 50 posto, navodi u subotu Večernji list.

Izvor: Večernji list
Podeli
Ilustracija: Depositphotos/AllaSerebrina
Ilustracija: Depositphotos/AllaSerebrina

Naime, zbog šokova u lancima snabdevanja, rasta cena energenata, kao i povećanja privatnog zaduživanja, kreditiranja i nekontroliranog tiskanja novca, standard hrvatskih građana u narednim će godinama pasti i 30 posto, piše taj dnevni list.

Hrana i energija će, u optimističnom scenariju, poskupeti daljih 10 do 15 posto, pri čemu su efekti vladinih mera koji su tom cenovnom udaru, među ostalim, doskočili i smanjenjem stope PDV-a na energente i ključne namirnice - zanemarivi, kazao je ovih dana za „Dojče vele“ rektor pulskog univerziteta Juraja Dobrile Marinko Škare, upoređujući taj potez vlade sa šopingom na popularnom tršćanskom Ponte Rosu prošlog veka.

Dve majice su na sniženju 50 posto, a ostalo po normalnoj ceni. A tako je, tvrdi, i s PDV-om. Žalosti i to što je Hrvatska gotovo u potpunosti zavisna od turizma, umesto da nekad respektabilna privreda, koja se temeljila na industriji, krene prema energetskoj samodovoljnosti (LNG, solarna energija), smatra pulski ekonomista, prema kojem uvođenje europske valute od početka 2023. Hrvatskoj donosi dalji talas inflacije.

Ako se zna da oko 27,2 posto mesečnog troška prosečnog hrvatskog domaćinstva otpada na hranu, a 17,7 posto na stanovanje i energiju, dok kod siromašnijih ti troškovi prelaze i 50 posto, teško je biti optimističan.

Ali makroekonomista Ekonomskog instituta Zagreb Željko Lovrinčević tvrdi kako standard građana ipak neće pasti 30 posto, već individualno za 1 do 1,5 posto na nivou kompletnog stanovništva.

"Kupovna moć građana će ostati otprilike ista kao i lane. Realne plate u proseku će pasti, blago, ali će se povećati zaposlenost, i to će se otprilike nivelisati”, kaže Lovrinčević.

BDP će u Hrvatskoj rasti između 2,5 i 3 posto, ali će dobici tog rasta biti nejednako distribuisani i biće više gubitnika nego u prethodnom periodu, dok će sadašnji rast biti specifičan i diverzifikovan, s puno većim jazom između bogatih i siromašnih.

Među dobitnicima Lovrinčević vidi bankarski sektor, pojedine kompanije iz telekomunikacionog i digitalnog sveta, kao i državni budžet kroz rast cena i rast PDV-a. Državni budžet će to iskoristiti da “malčice još popravi sliku s javnim dugom i deficitom pre uvođenja evra”, piše novinarka Večernjeg lista.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.