Praznična i postpraznična depresija: Psihoterapeutkinja objašnjava kako ih prepoznati i prevazići

Iako ne spada u grupu zvaničnih kliničkih dijagnoza, studije pokazuju da čak 14 odsto svetske populacije doživi &#39;&#39;praznični bluz&#39;&#39;, a psiholog i psihoterapeut Nata&scaron;a Ivković Lovrić kaže da okidači za takvo stanje mogu biti različiti i da su mnogobrojni.Prema njenim rečima, u prazničnu depresiju se lako ulazi ako osoba ima shvatanje i očekivanje da praznici moraju da budu savr&scaron;eni i ako smatra da mora da se oseća euforično i da sve bude kako je zamislila.&#39;&#39;Osim tih moranja i zahteva koje imamo kako od sebe i na&scaron;ih osećanja, može da se javi i ako smo izgubili voljene ljude, ako je do&scaron;lo do velikih promena u na&scaron;im životima ili ako smo jednostavno ostali sami zbog prekida veze. Okidači su mnogobrojni, a svode se na to kako gledamo na situaciju&#39;&#39;, kaže Ivković Lovrić za Tanjug.Praznična depresija pogađa osobe koje su, kako obja&scaron;njava, već sklone anksioznom i depresivnom razmi&scaron;ljanju ili imaju određene poremećaje iz tog spektra, ali i osobe koje se suočavaju sa gubitkom, one koji su perfekcionisti, previ&scaron;e rigidni u svojim stavovima, kao i kod onih koji imaju porodice u kojima su nezdravi odnosi, a u trenucima praznika se okupljaju.Simptomi praznične depresijeUkazuje da su najče&scaron;ći simptomi tog stanja povlačenje i tuga koja &#39;&#39;preplavljuje&#39;&#39; kako se bliže praznici, a može da se javi i anksioznost, odnosno previ&scaron;e zabrinutosti oko toga kako će sve da izgleda.&#39;&#39;Takođe, može da se desi da ne spavamo dobro ili previ&scaron;e spavamo. Jedemo malo ili jedemo previ&scaron;e, počinjemo vi&scaron;e da koristimo alkohol ili neke psihoaktivne supstance, izbegavamo ljude... Kod nekih se de&scaron;ava da postanu previ&scaron;e iritabilni, a kod drugih neka vrsta tromosti, osećanje praznine, dok neki nemaju nikakvu emociju u tom trenutku&#39;&#39;, navodi Ivković Lovrić.Kako prevazići prazničnu depresiju?Ističe da se praznična depresija može prevazići tako &scaron;to će se drugačije gledati na samu situaciju, a sva &#39;&#39;moranja&#39;&#39; i &#39;&#39;trebanja&#39;&#39; izbrisati iz na&scaron;eg razmi&scaron;ljanja.&#39;&#39;To zvuči jako lako, ali nije. U su&scaron;tini na&scaron;i zahtevi treba da postanu želje. Da kažemo sebi da bismo voleli da sve prođe savr&scaron;eno, da bismo voleli da se na&scaron;a porodica slaže, ali da ne mora i da to nije su&scaron;tina praznika.Treba da prihvatimo i sopstvena osećanja, da ne moramo stalno da budemo veseli, da je u redu ponekad i tokom praznika da smo tužni. Briga o sebi, ali i briga o drugima. Da shvatimo da su praznici tu da nama bude lepo i da brinemo o sebi&#39;&#39;, navodi Ivković Lovrić. Prema njenim rečima, pomoć psihologa treba potražiti ako to osećanje traje duže od dve nedelje i blokira osobu tako da ne može da funkcioni&scaron;e u svakodnevnom životu. &#39;&#39;Smatra se da osoba tada ulazi u nezdrave, neprijatne emocije i tada je važno potražiti stručnu pomoć kako bi se ljudi naučili alatima koji će im pomoći da lak&scaron;e prevaziđu te situacije.Prvo je da na&scaron;a moranja prevedemo u određene preferencije i želje. Ako su u pitanju, na primer, nezdravi odnosi u porodici, treba razmisliti da li da se tako provedu praznici, jer možemo da biramo gde ćemo i sa kim da provedemo vreme. Ako odlučimo da budemo sa porodicom, onda treba da postavimo jasne granice oko toga &scaron;ta nam je prihvatljivo, a &scaron;ta nije&#39;&#39;, savetuje Ivković Lovrić.Shutterstock/New AfricaDa bi se prevazi&scaron;lo stanje praznične depresije preporučuje se dovoljno sna, druženje sa osobama čije dru&scaron;tvo prija, izbegavanje alkohola, izbegavanje psihoaktivnih supstanci.Postpraznična depresijaIvković Lovrić napominje da se u januaru javlja i &#39;&#39;postpraznična depresija&#39;&#39;, ali da su joj sklone osobe koje na početku godine sebi obećaju mnogo toga, a &scaron;to često nije u skladu sa realno&scaron;ću.&#39;&#39;To su osobe koje na početku nove godine sebi kažu da će početi da vežbaju, da se hrane zdravije, da budu sa svima u dobrim odnosima, da će sve da se preokrene i bude drugačije. I onda ih čeka realnost, a to može da bude rutina, tro&scaron;kovi, vreme koje nije sunčano. Sve to utiče na to kako se osećamo, pogotovo &scaron;to tokom praznika i adrenalin mnogo jače radi, svi smo uzbuđeni zbog svega &scaron;to se de&scaron;ava u na&scaron;oj okolini i zato se i javlja postpraznična depresija&#39;&#39;, obja&scaron;njava Ivković Lovrić.Navodi da su tom raspoloženju sklone osobe koje su perfekcionisti ili su rigidne u svojim razmi&scaron;ljanjima i shvatanjima, kao i one koji previ&scaron;e zahtevaju od sebe i smatraju da moraju sve da ispune prvog dana posle Nove godine. U tom slučaju, kako kaže, treba prihvatiti realnost i to da život nisu praznici, nego se život odvija sve vreme. I da je na nama kako ćemo da gledamo na svaki dan posle praznika, da prihvatimo da nismo savr&scaron;eni i da malim koracima zapravo možemo da pobolj&scaron;amo sebe i svoj kvalitet života.Ona osobama koje u vreme praznika zamaraju razgovori sa prijateljima i porodicama i njihova pitanja o planovima u profesionalnom i privatnom životu preporučuje razgovor sa stručnjacima.&#39;&#39;Pomoć stručnjaka je dobro potražiti, pogotovo ako ne znamo kako da se sami izborimo sa svim tim pitanjima, kako da postavimo granice kako prema drugima, tako i prema sebi, da nas toliko ne tangiraju ta pitanja. Ono &scaron;to psihoterapeuti i psiholozi rade jeste da osposobljavaju ljude različitim alatima da bi lak&scaron;e re&scaron;ili ono &scaron;to ih muči&#39;&#39;, navodi Ivković Lovrić.

Praznična i postpraznična depresija: Psihoterapeutkinja objašnjava kako ih prepoznati i prevazići

0 Komentari