Praznična i postpraznična depresija: Psihoterapeutkinja objašnjava kako ih prepoznati i prevazići

Iako ne spada u grupu zvaničnih kliničkih dijagnoza, studije pokazuju da čak 14 odsto svetske populacije doživi ''praznični bluz'', a psiholog i psihoterapeut Nataša Ivković Lovrić kaže da okidači za takvo stanje mogu biti različiti i da su mnogobrojni.

Prema njenim rečima, u prazničnu depresiju se lako ulazi ako osoba ima shvatanje i očekivanje da praznici moraju da budu savršeni i ako smatra da mora da se oseća euforično i da sve bude kako je zamislila.

''Osim tih moranja i zahteva koje imamo kako od sebe i naših osećanja, može da se javi i ako smo izgubili voljene ljude, ako je došlo do velikih promena u našim životima ili ako smo jednostavno ostali sami zbog prekida veze. Okidači su mnogobrojni, a svode se na to kako gledamo na situaciju'', kaže Ivković Lovrić za Tanjug.

Praznična depresija pogađa osobe koje su, kako objašnjava, već sklone anksioznom i depresivnom razmišljanju ili imaju određene poremećaje iz tog spektra, ali i osobe koje se suočavaju sa gubitkom, one koji su perfekcionisti, previše rigidni u svojim stavovima, kao i kod onih koji imaju porodice u kojima su nezdravi odnosi, a u trenucima praznika se okupljaju.

Simptomi praznične depresije

Ukazuje da su najčešći simptomi tog stanja povlačenje i tuga koja  ''preplavljuje'' kako se bliže praznici, a može da se javi i anksioznost, odnosno previše zabrinutosti oko toga kako će sve da izgleda.

''Takođe, može da se desi da ne spavamo dobro ili previše spavamo. Jedemo malo ili jedemo previše, počinjemo više da koristimo alkohol ili neke psihoaktivne supstance, izbegavamo ljude... Kod nekih se dešava da postanu previše iritabilni, a kod drugih neka vrsta tromosti, osećanje praznine, dok neki nemaju nikakvu emociju u tom trenutku'', navodi Ivković Lovrić.

Kako prevazići prazničnu depresiju?

Ističe da se praznična depresija može prevazići tako što će se drugačije gledati na samu situaciju, a sva ''moranja'' i ''trebanja'' izbrisati iz našeg razmišljanja.

''To zvuči jako lako, ali nije. U suštini naši zahtevi treba da postanu želje. Da kažemo sebi da bismo voleli da sve prođe savršeno, da bismo voleli da se naša porodica slaže, ali da ne mora i da to nije suština praznika.

Treba da prihvatimo i sopstvena osećanja, da ne moramo stalno da budemo veseli, da je u redu ponekad i tokom praznika da smo tužni. Briga o sebi, ali i briga o drugima. Da shvatimo da su praznici tu da nama bude lepo i da brinemo o sebi'', navodi Ivković Lovrić. 

Prema njenim rečima, pomoć psihologa treba potražiti ako to osećanje traje duže od dve nedelje i blokira osobu tako da ne može da funkcioniše u svakodnevnom životu. 

''Smatra se da osoba tada ulazi u nezdrave, neprijatne emocije i tada je važno potražiti stručnu pomoć kako bi se ljudi naučili alatima koji će im pomoći da lakše prevaziđu te situacije.

Prvo je da naša moranja prevedemo u određene preferencije i želje. Ako su u pitanju, na primer, nezdravi odnosi u porodici, treba razmisliti da li da se tako provedu praznici, jer možemo da biramo gde ćemo i sa kim da provedemo vreme. Ako odlučimo da budemo sa porodicom, onda treba da postavimo jasne granice oko toga šta nam je prihvatljivo, a šta nije'', savetuje Ivković Lovrić.

Shutterstock/New Africa

Da bi se prevazišlo stanje praznične depresije preporučuje se dovoljno sna, druženje sa osobama čije društvo prija, izbegavanje alkohola, izbegavanje psihoaktivnih supstanci.

Postpraznična depresija

Ivković Lovrić napominje da se u januaru javlja i ''postpraznična depresija'', ali da su joj sklone osobe koje na početku godine sebi obećaju mnogo toga, a što često nije u skladu sa realnošću.

''To su osobe koje na početku nove godine sebi kažu da će početi da vežbaju, da se hrane zdravije, da budu sa svima u dobrim odnosima, da će sve da se preokrene i bude drugačije. I onda ih čeka realnost, a to može da bude rutina, troškovi, vreme koje nije sunčano. Sve to utiče na to kako se osećamo, pogotovo što tokom praznika i adrenalin mnogo jače radi, svi smo uzbuđeni zbog svega što se dešava u našoj okolini i zato se i javlja postpraznična depresija'', objašnjava Ivković Lovrić.

Navodi da su tom raspoloženju sklone osobe koje su perfekcionisti ili su rigidne u svojim razmišljanjima i shvatanjima, kao i one koji previše zahtevaju od sebe i smatraju da moraju sve da ispune prvog dana posle Nove godine. 

U tom slučaju, kako kaže, treba prihvatiti realnost i to da život nisu praznici, nego se život odvija sve vreme. 

I da je na nama kako ćemo da gledamo na svaki dan posle praznika, da prihvatimo da nismo savršeni i da malim koracima zapravo možemo da poboljšamo sebe i svoj kvalitet života.

Ona osobama koje u vreme praznika zamaraju razgovori sa prijateljima i porodicama i njihova pitanja o planovima u profesionalnom i privatnom životu preporučuje razgovor sa stručnjacima.

''Pomoć stručnjaka je dobro potražiti, pogotovo ako ne znamo kako da se sami izborimo sa svim tim pitanjima, kako da postavimo granice kako prema drugima, tako i prema sebi, da nas toliko ne tangiraju ta pitanja. Ono što psihoterapeuti i psiholozi rade jeste da osposobljavaju ljude različitim alatima da bi lakše rešili ono što ih muči'', navodi Ivković Lovrić.