Isplivalo: Studije pokazivale da je auto-put neisplativ

Naime, crnogorski ministar finansija Milojko Spajić skinuo je oznaku tajnosti sa dokumentacije za hedžing aranžman za kredit za izgradnju deonice auto-puta Smokovac–Mateševo.

Prema studijama opravdanosti auto-puta iz 2009. kompanije Skot Vilson i iz 2012. koju je radila URS Infrastrakčer end invajernment UK limited, sva tri bitna indikatora bila su negativna iako su svi morali biti pozitivni da bi se otpočeo projekat finansiranja i izgradnje deonice auto-puta, prenose podgoričke Vijesti.

Studije je u petak objavilo crnogorsko Ministarstvo kapitalnih investicija.

Crna Gora ide "auto-putem od nigde do nikuda" u dužničku klopku Kine?

Neto sadašnja vrednost investicije morala je biti pozitivan broj, a ona je prema prvoj studiji u minusu 122 miliona, a u drugoj je minus 158 miliona evra.

Ekonomska interna stopa povrata morala je biti veća od 8 odsto, a ona je 6,59 i 4,5 odsto. Pokazatelj benefit/troškovi morao je biti veći od jedan, a on je 0,79 i 0,59.

U slučaju deonice Smokovac–Mateševo, nijedan od tri indikatora nije zadovoljen pa prioritetna deonica nije zadovoljavala ni osnovne kriterijume za finansiranje od međunarodnih finansijskih institucija. Za razliku od crnogorske javnosti, tadašnje vlade su znale da ova deonica ne ispunjava uslove da bude finansirana od institucija iz EU, pa je sada jasnije zbog čega su partnere tražili van nje ili da ti partneri sami nađu novac.

Prethodne vlade su saopštavale samo da deonica auto-puta neće biti finansijski isplativa, ali da hoće biti u "ekonomskom smislu" iako to nikada nije objašnjeno niti dokazano nekom objavljenom studijom.

Pominjano je i da će zona kroz koju prolazi ova deonica auto-puta biti budući turistički centar, između ostalog navodeći hotele sa hiljadama kreveta na obalama jezera na Morači, koje bi nastalo izgradnjom više hidroelektrana.

Izgradnja deonice od Podgorice do Mateševa prema studiji kompanije Skot Vilson trebalo je da košta 501,6 miliona evra, ali je predviđala kombinaciju auto-puta i brze ceste.

Prema studiji URS Infrastrakčer end invajernment, taj trošak bio bi 706,8 miliona evra za pun profil auto-puta. Studije su rađene na osnovu različitih idejnih rešenja.

Bivša vlada je još pre ovih studija donela političku odluku o gradnji auto-puta.

Tako je 2009. potpisan ugovor sa konzorcijumom koji je vodio hrvatski Konstruktor, da bi 15. oktobra 2009. i svečano započeli radovi u selu Gornje Mrke.

Međutim Konstruktor nije obezbedio potrebnu finansijsku garanciju, odnosno da sam nađe novac za izgradnju koji bi mu Vlada kasnije vratila.

Prema potpisanom ugovoru sa Konstruktorom iz juna 2009. godine, ovaj konzorcijum je celu deonicu od Bara do Boljara trebalo da izgradi za 2,8 milijardi evra, a rok za završetak bio je kraj 2016. godine.

Prva deonica Smokovac–Mateševo punog profila je trebalo da košta 603 miliona evra.

Nakon što je na proleće 2010. godine raskinut ugovor sa Konstruktorom, bez plaćanja penala, Vlada je punih pet godina tražila nove partnere za gradnju.

Sa kineskom kompanijom CRBC je 30. oktobra potpisan ugovor o projektovanju i izgradnji, a cena je ugovorena na 809,6 miliona evra. Potpisan je i finansijski ugovor prema kojem se 85 odsto vrednosti radova finansirao iz kredita kineske EKIS banke od 944 miliona dolara, a preostalih 15 odsto je Vlada trebalo da uplati izvođaču iz budžeta.

Radovi su počeli 11. maja 2015. godine i trebalo je da budu završeni na isti dan 2019. godine. Glavni radovi su već u početku kasnili skoro godinu dana.

Rokovi za završetak su tri puta produžavani, a aneksima ugovora i prebacivanjem dela obaveza na Monteput, cena izgradnje povećana je za još skoro sto miliona.

Prema podacima Vlade od prošle sedmice, do sada je investitoru za osnovni deo radova isplaćeno 724 miliona evra, a za dodatne radove, zaboravljenu petlju, vodovodnu i elektromrežu još 38 miliona evra.

Monteput je na sebe preuzeo deo radova na elektromreži od 38,2 miliona evra. Gradnja auto-puta bi trebalo da bude završena 30. novembra, ali će biti potrebno još vremena da se završi sistem elektronadzora i tehnički prijem kako bi bio otvoren za saobraćaj, pišu Vijesti.