Slepi miševi i žabe zaustavili najveći hrvatski državni projekat

Sada se procenjuje da bi ona mogla da bude završena najranije 2033. godine. Dosadašnje najave govorile su da će pruga biti završena do 2027. godine.

Ministarstvo privrede i održivog razvoja krajem aprila donelo je rešenje o sprovođenju glavne ocene prihvatljivosti zahvata na ekološku mrežu za gradnju deonice železničke pruge Oštarije-Škrljevo. To uključuje monitoring zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta na području na kojem se planira gradnja pruge. Zavod za zaštitu okoline i prirode zaključio je da se "ne može isključiti mogućnost značajnih negativnih uticaja planiranog zahvata na ciljeve očuvanja i celovitost područja ekološke mreže Gorskog kotara i severne Like te da je potrebno sprovesti glavnu ocenu".

Uslov Evropske komisije

U HŽ Infrastrukturi, koja je investitor projekta, Jutarnjem listu je potvrđeno da će monitoring trajati godinu dana s obzirom na to da je preporuka da se on obavi u martu i aprilu. U rešenju se navodi da se u sklopu monitoringa moraju sagledati mogući negativni uticaji planiranog zahvata u odnosu na ciljeve očuvanja i mere očuvanja za nekoliko biljnih i životinjskih vrsta (tu su slepi miševi, žabe, rakovi, vukovi, bor...).

EU traži da komšijama gas za grejanje bude 25 procenata skuplji

U rešenju se navodi i da nadzemni deo pruge može dovesti do gubitka površine ciljnih stanišnih tipova i staništa zaštićenih vrsta uz reke i šume. Uz to, smatra se da je moguć gubitak ili degradacija staništa biljke jadranska kozonoša zbog prolaska radnih strojeva i skladištenja materijala.

U sklopu monitoringa moraće da se utvrdi i koliko prolazak voza brzinom od 160 kilometara na sat može imati potencijalno negativan uticaj na određene vrsta ptica. Za sprovođenje monitoringa zadužene su kompanije ŽPD, Granova, Institut IGH, Rijekaprojekt i IPZ s kojima je HŽ Infrastruktura potpisala ugovor za izradu studijske dokumentacije za tu deonicu. U ugovoru je predviđena mogućnost monitoringa te je za izradu sprovođenja glavne ocene prihvatljivosti zahvata na ekološku mrežu predviđen trošak od 500.000 kuna (oko 67.000 evra).

Bez te ocene nije moguće izraditi studiju uticaja na okolinu, a bez tog dokumenta Evropska komisija neće odobriti sufinansiranje projekta.

Sagovornici navedenog hrvatskog portala ističu da je ovo posledica proglašenja ekološke mreže Natura 2000. Reč je o evropskoj ekološkoj mreži područja u kojima su prirodni stanišni tipovi i staništa divljih vrsta od interesa za Evropsku uniju.

Uticaj Nature 2000

Kad su hrvatske institucije pre deset godina donosile predlog Nature 2000, kojim je obuhvaćeno 36,67% kopnene teritorije i 16,26% obalnog mora, mnogi su upozoravali da će to drastično usporiti, a ponegde i onemogućiti sprovođenje strateških državnih projekata gradnje saobraćajne i energetske infrastrukture. Tada su ih proglašavali neprijateljima prirode, a danas se jasno pokazuje da su bili u pravu i da je mnoge projekte od najveće važnosti za razvoj države gotovo nemoguće sprovesti. Među ostalim i zbog toga u HŽ Infrastrukturi procenjuju da će za pribavljanje potrebne dokumentacije za izdavanje građevinske dozvole za tu deonicu trebati sedam godina.

Stranci već spremni da odreše kesu: Hrvati imaju najjeftiniju zemlju u EU

Deonica Oštarije-Škrljevo najzahtevniji je deo pruge. Dužina deonice je 67 kilometara i većinom prolazi kroz Velebit, te je predviđena gradnja čak 45 kilometara tunela. Osim toga, predviđena je gradnja nekoliko kilometara vijadukata. Procenjena vrednost gradnje je oko milijardu evra.

Ispitivali kako će povećanje brzine uticati na žabe i leptire

Monitoring uticaja gradnje železničke pruge na ptice i druge životinje morao se obaviti i za deonicu pruge od Hrvatskog Leskovca do Karlovca. Na tom delu, u području Crne Mlake, trebalo je, između ostalog, obaviti monitoring jedne vrsta leptira, jedne vrsta žabe, patki, pegave grmuše, crne žune itd.

Da bi HŽ Infrastrukturi kao investitoru dodatno otežali stvar, u tadašnjem Ministarstvu zaštite okoline i energetike 2017. godine zaključili su da je reč o gradnji nove železničke pruge iako je zapravo reč o gradnji novog koloseka uz postojeći. Uprkos tome što tim područjem već decenijama prolaze vozovi, morala se raditi nova ocena prihvatljivosti za ekološku mrežu.

Hrvati žele lik Nikole Tesle na kovanicama?

Naime, Ministarstvu i Hrvatskoj agenciji za okolinu i prirodu bila je sporna činjenica da će nakon završetka radova vozovi saobraćati 160 kilometara na sat umesto sadašnjih 140. Između ostalog, monitoringom se trebalo utvrditi kako će povećanje brzine uticati na ptice.

Izrada tog dokumenta usporila je postupak izrade studija i ishođenja potrebne dokumentacije pa je konkurs za građevinske radove na toj deonici raspisan tek četiri godine nakon što je ministarstvo donelo rešenje o sprovođenju monitoringa.