Kriptovalute postale mejnstrim kod komšija? Trgovina bitkoinom dosegla promet Zagrebačke berze

Dugo se na tržištu kapitala u Hrvatskoj nije diglo toliko prašine kao nakon prošlonedeljne prezentacije predsednika Hanfe Ante Žigmana na konferenciji o fintech-ima u Opatiji. Prva Hanfina konferencija ne tu temu ostaće zapamćena po poređenju prometa na kriptomenjačnicama i onog na Zagrebačkoj berzi.

"Stvara se novi svet u kojem ljudi mogu kafu platiti bitkoinom, gde vidimo zaokret prema novoj, digitalnoj imovini, i taj zaokret je počeo. Promet na Zagrebačkoj berzi i na kriptomenjačnicama je takoreći isti, a naša je procena da će kriptomenjačnice ove godine imati promet od 2,27 milijardi kuna (303 miliona evra)" kaže Žigman.

Poređenja radi, prema Hanfi, ukupan promet deonicama na ZSE 2019. godine iznosio je 2,7 milijardi kuna (360 miliona evra), a lane 2,85 milijardi kuna (380 miliona evra). Na osnovu toga može se proceniti da bi već 2022. promet na kriptomenjačnicama mogao premašiti onaj na domaćoj berzi, a to je i godina u kojoj Žigman očekuje prve direktive EU koje će regulisati kriptoimovinu i koje će doći i u Hrvatsku, piše Jutarnji list.

Nude kriptovalute svakom građaninu: Vlada će kreirati "ćivo"

Nikola Škorić, direktor i suosnivač najveće kriptomenjačnice u Hrvatskoj Electrocoin-a, kaže da trend koji je primetila Hanfa njega nimalo ne čudi.

"Kad je bitkoin prvi put skočio, 2017. godine, Electrocoin je narastao 20 puta. To je 2000 posto. Ove godine cela naša industrija raste, i svima se čini da je to puno, ali taj rast je po manjoj stopi. Ono što se dogodilo pre četiri godine jeste nagli rast interesaovanja javnosti i pojava novih investitora. Sad se to ponovilo, ali je stvar otišla još više u mejnstrim", kaže Škorić.

Dodaje da ima nešto što ga čudi. Electrocoin, pojašnjava, u poslednje tri godine beleži rast prometa. Čak i kad su cene kriptovaluta 2018. i 2019. pale do 90 posto, promet se zadržao i onda je 2020. krenuo novi rast.

"Mene lično više čudi to što u godinama kad je cena padala nije bilo pada prometa, kako u broju tako i u volumenu transakcija", kaže Škorić.

To objašnjava zašto je unazad godinu i po broj kriptomenjačnica koje su svoj rad prijavile Hanfi skočio s četiri na čak 16. Kriptovalute ipak nisu jedini segment fintech-a, odnosno finansijskih tehnologija. U fintech se ubrajaju i inovacije u osiguranju, bankarstvu, zatim u Hrvatskoj posebno izražen rast mobilnih plaćanja i aplikacija za plaćanja pa inovacije u investicijama i menadžmentu rizika.

Konačno, Hrvatska treba da primeni i PSD2 regulativu, koja otvara mogućnosti otvorenog bankarstva i brojnim inovacijama povezanim s razvojem tržišta kapitala. Međutim, u 31 slajdu Žigmanove PowerPoint prezentacije dominirao je samo jedan aspekt fintech-a. Čak 23 slajda direktno su navodila kriptoimovinu, a preostali su se na nju referisali. Ne treba da čudi da baš stoga govor čelnika regulatora tržišta kapitala nije baš svima dobro seo.

Većina o tome nije htela javno da govori. Nezadovoljni su što su se reflektori usmerili samo prema kriptoigračima. No, zanimljivo, upravo su od igrača koji su aktivniji na Berzi saznali da je reč zapravo o pokušaju rastrežnjenja tržišta - ukazivanja na aktualnu situaciju.

Manija tulipana

Danijel Delač, član uprave InterCapital-a, najveće brokerske kuće u Hrvatskoj, kaže da je nada u brzo bogaćenje kroz ulaganja u kriptoimovinu podstakla veliki broj građana na akciju.

"Pretpostavljam da je čelnik Hanfe ovo poređenje dao kako bi ukazao da sve više naših sunarodnika trguje kriptovalutama. Zagrebačka berza ne nudi percepciju i maštariju potencijalne mogućnost bogaćenja preko noći, već je ona zrelo tržište koje nudi priliku ostvarenja dugoročnih stabilnijih prinosa, dividende i kapitalne dobiti, kroz ulaganja u takozvane blu čipove", kaže Delač.

Naglašava da iz prošlosti možemo naučiti da manje informisane investitore treba edukovati o rizicima na vreme. Ističe da Žigman stoga s pravom i treba staviti fokus na transparentnost i regulaciju. Pri tome je važno znati da su berze poput Zagrebačke najviše regulisani finansijski igrači, dok su igrači u kriptu, u pravilu, potpuno neregulisani. Delač kaže da to ima velik uticaj na rizike.

"Svi svetski autoriteti iz područja investiranja ne mogu postići konsenzus oko daljeg razvoja i smera kretanja kriptoimovine. Ovo najbolje potvrđuje činjenica da procene o budućoj vrednosti bitkoina sežu od nule do iznad milion dolara", kaže Delač.

Sam Žigman u februaru je u intervjuu Jutarnjem listu izjavio da "kada bismo ocenjivali fundamente bitkoina, onda je očigledno da on nema unutrašnju vrednost, odnosno da je unutrašnja vrednost nula". Zbog uticaja na okolinu istakao je da ima negativnu vrednost. Dodao je i da bi ga pogrešno bilo zvati novcem, ali i imovinom.

"Bitkoin ne vredi ništa i nema dokaza da je blokčejn korisna tehnologija"

"Kad se sve obuhvati, može se zaključiti da je bitkoin samo špekulativna priča koja podseća na maniju tulipana u 17. veku, ali oni su barem imali neku unutrašnju vrednost", izjavio je tom prilikom Žigman.

Ima i onih koji misle drugačije, a kretanje cene bitkoina ukazuje da nije jasno ko od svih njih ima pravo. Pre godinu dana jedan bitkoin vredio je 9.252 dolara. Do sredine aprila ove godine narastao je na 64.829 dolara, a u međuvremenu je skliznuo na 37.257 dolara. Cena bitkoina vrlo je volatilna.

S druge strane, ulaganje u njega u poređenju s drugim klasama imovine, čini se, vrlo je isplativo. Tako je snažno odjeknuo tvit Čarlija Bilela, osnivača i direktora Compound Capital Advisors-a, koji je sredinom marta objavio da je investicija u bitkoin unazad deset godina u pravilu bila isplativija od investicije u tehnološke deonice na NASDAQ-u, zlato, obveznice i razne fondove.

Ilustracija: NormanCook/Shutterstock

Milan Horvat, direktor FIMA Plusa, kaže da takvi trendovi privlače ulagače sklone riziku.

"Privatni investitori u Hrvatskoj, prema mojim saznanjima, su u poslednjih godinu dana bitno povećali udeo digitalne imovine i kriptovaluta u svojim portfeljima za razliku od firmi koje uopšte nisu ulagale svoj kapital u tu klasu imovine, kao ni institucionalni investitori u Hrvatskoj", kaže Horvat.

Na svom LinkedIn-u bio je i precizniji. Tamo navodi da Fimina brokerska kuća unazad 15 godina pravi promet od dve milijarde kuna (267 miliona evra). Horvat piše da je to pre bilo isključivo na Zagrebačkoj berzi, a poslednjih nekoliko godine više od 60 posto tog iznosa obrne se napolju. Drugim rečima, potencijalno je gotovo dve trećine investicionih aktivnosti domaćih ulagača danas u inostranstvu.

Velika prevara u svetu kriptovaluta: Braća nestala s 3,6 milijardi $

Danijel Delač iz InterCapital-a ukazuje na isti trend. Klijenti su im sve više zainteresovani za ulaganja van zemlje. Svojim investitorima najveća hrvatska brokerska kuća sad čak tepa opisujući ih kao globalne investitore. Za njih Delač kaže da trguju na svetskim berzama s tri klika na mobilnom telefonu. Dodaje da njihovi globalni ulagači pokazuju interes ovanje za investiranje i u deonice i u kriptoimovinu napolju.

"Naši klijenti to rade trgujući s instrumentima listanim na regulisanim berzama kao na primer Nasdaqu ili Xetri, a na kojima najčešće trguju specijalizovanim fondovima koji ulažu u kriptovalute, tipa ETN-a, ETC-a i ETP-a, pri čemu im navedeni način investiranja pruža određeni nivo sigurnosti s obzirom na to da se direktno trgovanje kriptovalutama odvija na berzama i menjačnicama koje nisu regulisane", kaže Delač.

Ivana Gažić, predsednica Uprave Zagrebačke berze, kaže da su kriptoigrači i berza teško uporedivi. Navodi da slast kriptotržišta budi činjenica da nije regulisano, da se ulagačima običaje brzo bogaćenje i da reklamiranje kripta, za razliku od proizvoda i usluga na uređenom tržištu kapitala, ne mora proći odobrenje regulatora.

"Smatramo da je isticanje prikaza prometa na ova dva tržišta izvađeno iz konteksta, jer je čelnik Hanfe Žigman u svojem obraćanju jasno istakao rizike kojima se mali investitori izlažu na kriptotržištu, te najavio regulatorne korake već 2022. godine. Dakle, naglasak je bio na potrebi regulacije i smanjenja rizika, dok je promet upoređen kako bi se istakao brzi rast ovog tržišta koji samo stavlja sve veći pritisak na regulatore da preduzmu konkretne korake", kaže Gažić.

Navodi da berza mora da igra po strogim pravilima. Na primer, ne može obavljati delatnost za koju nije registrovana. To znači da bi berza recimo za trgovanje futures-ima ili opcijama morala biti registrovana za trgovinu derivatima, što, kaže Gažić, nije realno u trenutnim okolnostima.

"Čak je i Bečka berza odustala od trgovine derivatima upravo zbog visokih regulatornih zahteva za Berzu, a još više za depozitorijum. Kapitalizovanost depozitorijuma da bi mogao obavljati ovu delatnost tako je visoka da bi njihovo poslovanje bilo u potpunosti nerentabilno. Već i kapitalni zahtevi po postojećoj regulativi za samo cash tržište, dakle deonice, obveznice, ETF-ove i komercijalne zapise su toliki da je potrebna dodatna dokapitalizacija depozitorijuma", kaže Gažić.

Dodaje da je na tržišnim sudionicama da ponude proizvode tipa ETF-a koji se može listati na berzi a koji će biti baziran moguće na kriptovalutama.

"To zavisi od njihove procene interesa ulagača za ovaj tip proizvoda, kao što je to već slučaj u Americi i Nemačkoj", kaže Gažić.

Podrška države

Ističe da je berza pokretanjem Funderbeama SEE i Progress Marketa dala odgovor na smanjene mogućnosti kapitalnog finansiranja startapova i malih i srednjih preduzeća. Dodaje da je veseli što nakon pandemijskog zatišja opet imaju nekoliko potencijalnih kampanja u pipeline-u na Funderbeamu SEE.

"Uspešne investicione priče poput Infobipa podstakle su entuzijazam preduzetnika da krenu u osnivanje inovativnih kompanija na kojima će se graditi buduća poslovna aktivnost hrvatske privrede, a veća dostupnost kapitala za kompanije u ranoj fazi razvoja u vidu VC fondova svakako doprinosi ovom pozitivnom okruženju za njihov razvoj", kaže Gažić.

Ova kriptovaluta je prvi izbor za kriminalce: Šta je čini "posebnom"?

Šefica Zagrebačke berze naglašava da budućnost berze vidi kao pouzdanog pružaoca usluge trgovanja finansijskim instrumentima, koji ponudu širi na uređen način, te kao relevantnog regionalnog konsolidatora.

"Više puta smo isticali da je za razvoj lokalnog tržišta potrebna podrška države. Uz srećnu okolnost da imamo, jedini u regiji, razvijen 2. stub mirovinskog osiguranja koji je značajan investitor u hrvatske kompanije, bilo je vrlo malo koraka koji su pomogli tržištu. Poslednji je veliki korak bio 2007. godine - privatizacijom HT-a. Upravo su privatizacije širokom krugu investitora alat putem kojeg su neke druge države kao što su Poljska i Rumunija razvile svoje tržište kapitala. Rumunska berza ima na isti iznos tržišne kapitalizacije pet puta veći promet od Zagrebačke berze. Privatizacija je stalna tema koju međunarodne organizacije, a OECD je poslednja u nizu, ističu kao ključni korak države za razvoj ne samo tržišta kapitala nego i transparentnosti i konkurentnosti značajnog dela hrvatske ekonomije. Od drugih predloga ističemo suspenziju poreza na kapitalnu dobit i uvođenje osobnih ulagačkih računa", kaže Gažić.

Ilustracija: Depositphotos, monsit

Danijel Delač iz InterCapital-a kaže da je hrvatsko tržište premalo da bi nudili instrumente koji zadovoljavaju želje svih ulagača. Navodi da domaća berza treba biti specijalizovan dućan s najboljom robom koja se može ponuditi u Hrvatskoj - najbolja domaća preduzeća, a ne robna kuća opšte prakse i za svaki ukus zato što je konkurencija globalna. I Delač smatra da je za dalji rast burze presudna uloga države.

Prvi put: Redak dijamant moći će da se kupi i kriptovalutom

"Ključ za širenje baze kvalitetnih izdanja na ZSE trenutno je primarno u državnim rukama. Već godinama zazivamo novi talas privatizacije, a tajming je trenutno izvrstan. Investitori i lokalno i globalno jedva čekaju nova kvalitetna izdanja i spremni su ih dobro platiti, što državi pruža luksuz da napokon ne privatizuje iz nužde, nego zbog pragmatičnosti i razvoja domaćeg tržišta kapitala", kaže Delač.

Ima prilika i na berzi

Navodi da na domaćoj berzi i te kako ima dobrih prilika. Pojašnjava da Zagrebačka berza nudi deonice iz tradicionalnih sektora: prehrambeno-prerađivačka delatnost, turizam, finansije i ICT-a. Navodi da su valuacije na berzi značajno niže od onih u razvijenim zemljama zapadne, ali i istočne Europe, od 30 do 50 posto, što implicira da su dividendni prinosi viši od uporedivih kompanija i sektora u inostranstvu.

"Oni koji veruju u normalizaciju i rast turizma, pozitivan uticaj NPOO-a na hrvatski BDP, to da će ulazak u evrozonu smanjiti premiju rizika i povećati vrednost svih hrvatskih imovinskih klasa, mislim da ulaganjem na Zagrebačku berzu mogu ostvariti solidne prinose u narednom razdoblju", kaže Delač.

Uz to ističe da je InterCapital prvi u Hrvatskoj ponudio ETF-ove za najbolje hrvatske i slovenske deonice i da su postigli odličan uspeh.

"Stoga ne isključujem da u budućnosti ponudimo proizvod koji će biti vezan uz kripto, ali vodeći se ključnim kriterijima kvalitete i transparentnosti za investitore", kaže Delač.

Milan Horvat kaže da će Zagrebačka berza dobiti priliku u idućih nekoliko godina ponuditi i regulisane proizvode koji se zasnivaju na kriptoimovini. No, pojašnjava da joj vreme tu ne ide u prilog.

Više ljudi ulagalo lane u kriptovalute nego u akcije: 70 odsto njih profitiralo?

"EU regulacija kripto i digitalne imovine će sigurno omogućiti njihovo svekoliko usvajanje, pa i takozvani mass adoption, što je super, ali tada će mnoge karte već biti podeljene i ne vidim da bi se ZSE za neku izborila. Na tom tržištu je jako velika konkurencija centralizovanih i nadolazećih decentralizovanih kriptoberzi", kaže Horvat.

Nikola Škorić iz Electrocoin-a ističe da ako se nešto ne promeni, odnosno ako se nastavi dosadašnji trend, moguće je da će već u ovoj godini prometi kriptomenjačnica preći promet na Zagrebačkoj berzi. Za iduću godinu, kaže, ne sumnja da će se to dogoditi.

"Teško mi je nagađati zašto se to događa. Iz moje perspektive mislim da je stvar u dostupnosti, jer u kriptu se s tri do četiri klika sve reši. Ne bih rekao ni da nema investicionih prilika. Startap Revuto je preko blockchain-a skupio više od 60 miliona kuna kapitala (8 miliona evra), a RMRK, čita se Remaker, više od 40 miliona kuna (5,3 miliona evra). To su hrvatski kriptoprojekti, i to samo oni najuspješniji unazad dva meseca. Prilika ima, ali se one sele na blockchain", zaključuje Škorić.