Kako su hrvatske firme podnele prvi udar korone: Neke profitirale, druge potonule u minus

Ipak, rezultati se jako razlikuju od kompanije do kompanije, kao i od sektora do sektora, što pokazuje da se kriza koju je uzrokovao koronavirus nije podjednako odrazila na sve.

Među pet velikih kompanija čije je poslovanje u prvih šest ovogodišnjih meseci analizirao portal Index, najbolje rezultate ostvarila je Podravka. Koprivnička prehrambena industrija je, kako pokazuju rezultati poslovanja, u prvih šest meseci ove godine ostvarila prihode od prodaje od oko 2,25 milijardi kuna, što je 105,8 miliona kuna, ili 4,9 odsto, više nego u istom lanjskom periodu. Rast prihoda Podravke generisala su oba poslovna segmenta u njenom sastavu - Prehrana i Farmaceutika.

Osim rasta prihoda, Podravka je u prvom polugodištu zabeležila i rast dobiti. Neto dobit kompanije iznosila je 161,6 miliona kuna, što je, hvale se u Koprivnici, 15,4 posto više nego u istom periodu lane.

Korona nije naštetila poslovanju Podravke

"Uprkos brojnim negativnim uticajima na ukupnu ekonomiju uzrokovanim koronavirusom, uspeli smo brzom transformacijom poslovanja da odgovorimo na razne izazove te ostvarimo rezultate na koje svi zajedno možemo biti ponosni", poručio je predsednik Uprave Podravke Marin Pucar.

Inače, podaci Podravke pokazuju da je najveći rast prihoda od prodaje ostvaren na području regije Adrija, zatim u Centralnoj Evropi i u Istočnoj Evropi, dok je na području Zapadne Evrope i prekookeanskih zemalja rast bio znatno manji. Razlozi za to, objašnjavaju u Koprivnici, leže u pandemiji koronavirusa, posebno u karantinu koja je otežao promet roba.

Atlantik grupu pogurali Argeta, Donat Mg i kafa

Pristojne rezultate u jeku korona-krize ostvarila je i Atlantik grupa. Prihodi od prodaje u prvom polugodištu su, objavili su iz Atlantik grupe, iznosili 2,46 milijardi kuna, što je 0,9 odsto manje nego u istom lanjskom razdoblju. Ipak, grupa Emila Tedeskija i u uslovima korone je poslovala s plusom te je neto dobit grupe iznosila 181,7 miliona kuna. No i neto dobit je bila 3,7 posto manja nego u prvom lanjskom polugodištu.

U Atlanticu takve rezultate pravdaju pandemijom koronavirusa, „lokdaunom“ i promenama koje je karantin uneo u ponašanje potrošača. U takvim uslovima poslovanja, pojašnjavaju, rezultati koje su ostvarili su više nego zadovoljavajući.

"Kriza uzorkovana pandemijom koronavirusa značajno je promijenila poslovanja mnogih kompanija te uticala i na promene u ponašanju potrošača. Atlantik grupa se, zahvaljujući diverzifikovanom portfoliju snažnih brendova pokazala u velikoj meri otpornom na krizu uzrokovanu pandemijom te smo i u prvom polugodištu ostvarili odlične poslovne rezultate", poručio je predsednik Uprave Atlantik grupe Emil Tedeski.

Inače, najveći rast prihoda prodaje iz Atlantikovog asortimana u prvom polugodištu imali su Argeta i Donat Mg i kafa. Kada je reč o izvoznim tržištima, najznačajniji rast imala su tržišta Slovenije, Makedonije i Kosova, te Austrije i Švajcarske, ističu u Atlantiku.

Tehnološki sektor već oseća recesiju

Za razliku od hrvatske prehrambene industrije, rezultati poslovanja u tehnološkom sektoru su slabiji. U Erikson Nikoli Tesli, na primer, ističu da su u prvom polugodištu ostvarili prihode od prodaje u iznosu od 966,3 miliona kuna, što je 17,6 posto više nego u istom lanjskom periodu. Međutim dobit kompanije se u istom razdoblju, kako to pokazuju objavljeni podaci, prepolovila: dok su u prvom lanjskom polugodištu ostvarili neto dobit od 71,1 milion kuna, u prvom ovogodišnjem tromesečju neto dobit Erikson Nikole Tesle iznosila je 35 miliona kuna, što je 50,8 posto manje. Na rezultate poslovanja u ovoj godini, poručuju iz te kompanije, najviše je utjecala korona-kriza.

"Budući da Erikson Nikola Tesla posluje globalno, vidljiv je negativan uticaj ovih poremećaja na deo našeg poslovanja. Pojedini kupci i partneri usporili su ili odgodili implementaciju ugovorenih poslova te smanjili investicije, a primetan je i trend sve većeg broja zahteva za odlaganjem naplate potraživanja i novim modelima plaćanja", upozorila je predsednica Erikson Nikole Tesle Gordana Kovačević.

HT pojačao investicioni ciklus

I u HT-u ističu da se njihovo poslovanje u prvom polugodištu odvijalo pod uticajem krize izazvane koronavirusom. Objavljeni podaci pokazuju da je HT grupa u prvom ovogodišnjem polugodištu ostvarila prihode nešto veće od 3,49 milijardi kuna, što je 5,4 posto manje nego u istom lanjskom razdoblju. U usporedbi s prvim polugodištem prošle godine, pala je i neto dobit, i to za 28,5 posto, te je iznosila 313 miliona kuna. Uprkos tome, HT je u prvom polugodištu pojačao investicioni ciklus: ukupna kapitalna ulaganja iznosila su, pokazuju podaci o poslovanju kompanije, 804 miliona kuna, ili 10,3 posto više nego u prvom lanjskom polugodištu.

"S obzirom na to da Hrvatska treba da pojača svoje napore u pogledu digitalizacije, naša uloga je da pomognemo preduzećima i javnom sektoru pri njihovoj transformaciji i digitalnom iskoraku", poručio je predsednik Uprave HT-a Kostas Nebis.

Koronakriza i pad cena nafte i gasa Inu ubacili među gubitaše

Među velikim kompanijama korona-kriza je najteže posljedice ostavila na Inu. Kako pokazuje izveštaj o poslovanju Ine u prvih šest meseci ove godine, neto prihodi od prodaje iznosili su 7,08 milijardi kuna, dok su lane u istom periodu iznosili preko 9,79 milijardi kuna.

Prema podacima o poslovanju, objavljenima na stranicama Zagrebačke berze, Ina je u prvom ovogodišnjem polugodištu ostvarila gubitak od 965 miliona kuna, dok je u istom lanjskom razdoblju poslovala s dobiti od 188 miliona kuna. U celoj toj priči valja voditi računa i tome da je korona-kriza srušila cene nafte i gasa na svetskom tržištu, što se jako odrazilo i na poslovne rezultate Ine.

"Ina je pretrpela velik šok zbog karantina, a njeno poslovanje dosta zavisi i od turizma, kojeg u prvom polugodištu gotovo da i nije bilo. Na njeno poslovanje negativno se odrazio i velik pad cena energenata", upozorava za Index analitičar Ivica Krešić.

Dodaje da je poslovanje firmi iz prehrambenog sektora i u krizi dobro jer potražnja za njihovim proizvodima postoji. S druge strane, zaključuje Krešić, kompanije iz tehnološkog sektora suočavaju se prvim posledicama krize i pada kupovne moći potrošača pa će u narednom razdoblju verovatno morati da razmisle o smanjenju cena svojih usluga.