Nišlije lakše i jeftinije do para iz inostranstva

Program Ujedinjenih nacija za razvoj UNDP u saradnji sa Gradom Nišom i uz podršku Vlade Srbije, počinje pilot projekat koji će koristiti novu blokčejn tehnologiju.

Tako će individualni primaoci u Srbiji doznake od fizičkih lica iz inostranstva dobijati direktno, bez posrednika, uz značajno niže troškove transfera u odnosu na aktuelne tržišne cene za transfer novca putem posrednika.

Projekat se sprovodi u partnerstvu sa softverskom kompanijom AID:Tech iz Dablina, a Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj Grada Niša izabraće putem Javnog poziva do 200 primalaca i njihovih 200 pošiljalaca, koji su do sada slali doznake putem bankarskih ili drugih transfera.

Primaoci će dobiti specijalne digitalne vaučere-identifikacione kartice, a novac dobijen ovim putem moći će da iskoriste na dva načina: za plaćanje računa za komunalne usluge (putem Objedinjene naplate) i za kupovinu namirnica u pet transparentno izabranih lokalnih domaćih maloprodajnih objekata u Nišu.

Očekuje se da će ukupna vrednost transakcija učesnika biti do 20.000 dolara i da će do juna 2018. celokupna poslata novčana suma biti iskorišćena za namirnice i izmirenje dospelih računa.

Upotrebom blokčejn tehnologije omogućava se puna transparentnost transakcija jer se uneti podaci ne mogu falsifikovati, a svaka promena se trajno beleži i može biti proverena na kompjuterima širom sveta.

Predviđeno je da se nakon uspešno sprovedenog pilot projekta u Nišu proširi primena blokčejn tehnološkog rešenja na druge aspekte rada javnih institucija poput distribucije socijalne pomoći, penzija i sl.

Projekat doprinosi digitalizaciji, koja je jedan od strateških prioriteta Vlade Srbije, a osim toga doprinosi se ostvarenju globalnih ciljeva održivog razvoja, a posebno cilja broj 10 - smanjenje nejednakosti, koji predviđa da se do 2030. godine, na svetskom nivou, smanje troškovi transfera migratornih doznaka na manje od 3 odsto.

Prema podacima Narodne banke Srbije, skoro 800.000 ljudi u Srbiji prima novac iz inostranstva.

U proseku je svaki primalac tokom 2016. godine primio 3.370 EUR, a to je samo prema podacima o uplatama putem bankarskih i sličnih finansijskih transfera. Ukupna suma transfera u praksi je znatno veća jer se deo novca šalje i na druge, neregistrovane načine.

U zavisnosti od zemlje pošiljaoca, troškovi slanja novca u Srbiju mogu biti i veći od 10 odsto.

Srbi u dijaspori godišnje pošalju u svoju zemlju porekla oko 2,7 milijardi EUR putem doznaka, uključujući i devizne penzije onih koju su radili u inostranstvu.

Ukupno, doznake predstavljaju oko 9 odsto BDP-a, u poređenju, na primer, sa 5,4 odsto BDP-a koliko su u 2016. iznosile direktne strane investicije.

Inače, irska kompanija AID:Tech bavi se inovativnim tehnološkim rešenjima u humanitarnom i razvojnom sektoru, a u projekat su još uključene američka kompanija "Stripe", specijalizovana za bezbedna online plaćanja, UNDP banka u Londonu i Komercijalna banka u Beogradu.