Mađarska i Slovačka pritisle Hrvatsku

Mađarska i slovačka kompanija uverene su da hrvatska firma zloupotrebljava svoj monopolski položaj na naftovodu koji se proteže od terminala u Omišlju do Mađarske i Srbije.

U središtu spora je odbijanje Janafa i Hrvatske da udovolje mađarskom zahtevu za transportom ruske nafte nakon što je naftovod Družba u Ukrajini obustavio rad zbog, kako se navodi, ratnog oštećenja u ruskom napadu, prenosi Index.

Janaf već snabdeva Mađarsku i Slovačku naftom iz drugih izvora, ali te dve države žele da iskoriste izuzeće od sankcija za kupovinu energenata iz Rusije, koji su znatno jeftiniji. One takođe tvrde da naftovod Družba nije oštećen. Ostaje nejasno zašto MOL i Slovnaft prozivaju Janaf ako se on, prema rečima premijera Andreja Plenkovića, samo pridržava sankcija koje su Evropska unija i SAD uvele Rusiji. Takođe je upitno kakvog smisla ima posredovanje Evropske komisije, koja je izvršno telo iste te unije.

Štern: Mađarska nas vidi kao najslabiju kariku

"Pretpostavljam da su u Budimpešti procenili da je Janaf, odnosno Hrvatska, najslabija karika u lancu", rekao je za DW naftni stručnjak i bivši ministar privrede Davor Štern. On smatra da je vrh Evropske unije nedavno doveo Hrvatsku u nezgodan položaj, praktično opraviši ruke porukom da je odluka na samoj državi. Štern smatra da je pritisak na Janaf deo nastojanja za povratak u pune trgovinske odnose s Rusijom, o čemu su proteklih dana govorili i mađarski premijer Viktor Orban i ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.

Upitan za širi kontekst, u svetlu odluke američkog predsednika Donalda Trampa da Indiji dopusti kupovinu ruske nafte, čemu je prethodio prekid dotoka iz Irana zbog napada SAD i Izraela, Štern kaže da je kontekst neodvojiv.

"Sve treba uzeti u obzir, naročito situaciju nakon blokade Ormuškog moreuza. Zapadno, ali i dalekoistočno tržište odjednom ostaje bez velikih količina goriva, što u nekom scenariju može dovesti do ukidanja sankcija Rusiji", rekao je Štern.

On ističe da mu je stav hrvatskog ministra privrede Ante Šušnjara prema mađarskoj vladi i MOL-u "vrlo simpatičan".

"On s razlogom i samouvereno preuzima stvari iz svog resora u svoje ruke. A s druge strane imate situaciju da u ime MOL-a govori Sijarto, dok se MOL uopšte ne oglašava. Meni je to veoma čudno. Pored svega, MOL ima rafineriju i u Rijeci, ali ona se ne pominje kada je reč o prijemu nafte za Mađarsku i Slovačku preko Janafa. Pominju se samo njihovi pogoni, iako bi najjeftinija bila Rijeka. Veoma čudno", zaključio je Štern.

• Hrvatska priznala poraz
• Palo pomirenje: Mađari i Hrvati pustili u rad nadograđenu rafineriju
• Hrvatska ne odustaje: Spor sa MOL-om još nije završen
• Amerika odbila Hrvatsku: Arbitraža ponovo pripala MOL-u

Brkić: EU je gurnula "vruć krompir" Hrvatskoj

O sporu je DW razgovarao i sa Lukom Brkićem, politologom sa zagrebačkog Univerziteta Libertas, koji naglašava da je zbrka oko sankcija nastala mnogo pre mađarsko-slovačke pritužbe.

"O sankcijama je prvo odlučivalo američko nacionalno telo koje je proširilo ovlašćenja daleko izvan granica svoje jurisdikcije. Ne tvrdim da Rusija to nije zaslužila, ali problem je kada niko ovde ne preispituje svet u kojem se ključne odluke donose jednostrano, a svi trpimo posledice", istakao je Brkić.

"Ranije smo se pravili da nije tako, dok se danas to prati potpuno ćutke. Pravi problem nastaje kada zbog toga dođe do poteškoća koje pogađaju celu Evropu, pa i mnogo šire", rekao je Brkić.

On tvrdi da, zbog takvih odnosa, ostaje sve manje onoga što bi Evropska unija trebalo da bude. Podsetio je da Lisabonski ugovor još od 2009. definiše zajedničku energetsku politiku EU, ali da je od toga, po njegovom mišljenju, ostalo samo mrtvo slovo na papiru jer o toj politici ne odlučuje Brisel.

"Uveren sam da je jedina zajednička politika EU zapravo agrarna, a u ovom slučaju ne bih osuđivao Mađarsku i Slovačku samo zato što prate svoj interes u krizi. Evropska komisija je gurnula vruć krompir Hrvatskoj, a kada je reč o spoljnoj i ekonomskoj politici EU, danas dok Mediteran gori čeka se da komesarka EK Dubravka Šuica nekoga potapše po ramenu", zaključio je Brkić.

Dodao je da je kao Evropljanin ogorčen zbog prevlasti nekompetencije i birokratije u, kako kaže, inače prilično nesamostalnim strukturama EU.