Hrvati kažu "navukli smo" Mađare na priču o ruskoj nafti: NIS ostaje ključni stub Janafa

Sredina februara donela je novi set trzavica na relaciji Mađarska–Hrvatska oko Janafovog naftovoda. Ovog puta se kao "novi" učesnik pojavljuje i Slovačka, a sve je zapravo zakuvana Ukrajina nedavnim zatvaranjem naftovoda Družba.

Hrvatska se, logikom aktuelnog geopolitičkog preslagivanja, našla u glavnoj ulozi. Zasad se čini da donosi jasne odluke o strateškom pozicioniranju, što je prednost koju ima zahvaljujući statusu energetskog čvorišta, čime je stekla dodatni adut u tom spletu odnosa.

Šušnjar u glavnoj ulozi

U svemu tome glavnu ulogu sa hrvatske strane igra ministar privrede Ante Šušnjar, koji je u poslednjih nedelju dana u nekoliko navrata efektno "bocnuo" mađarskog kolegu Sijarta na teme Janafa, ruske nafte, ali i cena goriva u regionu, gde je jasno pokazao da su u Mađarskoj, uprkos jeftinijoj ruskoj nafti koja se prerađuje u Rafineriji Dunav, cene goriva najviše.

• Mađarska neće podržati uvođenje novih sankcija Rusiji
• Mađarska udara kontru: Blokiraće sankcije EU protiv Rusije zbog naftovoda Družba
• "Ili nafta, ili ostajete bez struje!"; Stigao odgovor: Obratite se Putinu
• Otežan izvoz robe preko Mađarske: Od ponoći na snazi novi način prelaska granice

Gde je Janaf u svemu tome? Brojni mediji su pre nedelju dana pogrešno shvatili Šušnjarov prvi odgovor Sijartu i požurili da objave kako u Hrvatsku stiže tanker ruske nafte. Službenu potvrdu te "navlakuše" nije bilo moguće dobiti, jer je ne može ni biti, s obzirom na to da smo saznali da Ministarstvo privrede nije odobrilo uvoz ruske nafte preko Omišlja.

shutterstock/Michael Dechev

NIS i dalje najvažniji za Janaf

Zasad je i dalje najvažniji klijent Janafa Naftna industrija Srbije, sa kojom je na snazi ugovor o transportu 10 miliona tona nafte do kraja 2026. godine.

Službeno je poznato tek da je Slovnaft, slovačka energetska kompanija u vlasništvu MOL-a, naručio sedam tankera sirove nafte iz Saudijske Arabije, Norveške i Libije. Ti tankeri bi trebalo da stignu u Omišalj, verovatno početkom marta, kako smo i pisali prethodnih dana. Odluka je doneta nakon što je slovačka vlada proglasila vanredno energetsko stanje zbog prekida isporuke ruske sirove nafte naftovodom Družba. To vanredno stanje trajaće najkasnije do 30. septembra ukoliko se u međuvremenu situacija sa isporukom nafte ne promeni, odnosno ne vrati na prethodno stanje. Vlada Roberta Fica je na osnovu toga odlučila i da iz robnih rezervi pusti 250.000 tona sirove nafte.

Mađarska i Slovačka pozivaju se na izuzeće od opšte zabrane "morskog" uvoza ruske nafte.

"Ako se snabdevanje sirovom naftom putem naftovoda iz Rusije u državu članicu bez izlaza na more prekine iz razloga koji su van kontrole te države članice, na osnovu izuzetnog privremenog odstupanja trebalo bi dozvoliti uvoz sirove nafte iz Rusije koja se prevozi morskim putem u tu državu članicu, i to do ponovnog uspostavljanja snabdevanja putem naftovoda ili dok Savet ne odluči da se zabrana uvoza sirove nafte koja se isporučuje naftovodom treba primenjivati u odnosu na tu državu članicu", navodi se u pomenutoj uredbi.

Kada je ministar Sijarto pozvao Hrvatsku da, dopuštajući uvoz ruske nafte Jadranskim naftovodom prema Mađarskoj, samo sprovede odluke EU, očigledno je mislio na citirani član uredbe Saveta EU o izmeni uredbe o merama ograničavanja s obzirom na delovanja Rusije kojima se destabilizuje stanje u Ukrajini.

Nezvanično se moglo čuti da su iz nekih evropskih prestonica pokušali da izvrše pritisak na hrvatsku vladu da ipak dozvoli samo jedan tanker ruske nafte kako bi se pomoglo Mađarskoj, ali je taj predlog, kako se saznaje, odbijen.

Evropska komisija sazvala je za sredu vanredni sastanak svoje Koordinacione grupe za naftu nakon oštre eskalacije energetskog spora u koji su uključene Mađarska, Slovačka i Ukrajina, a posredno i Hrvatska. Kako je izvestio Euronews, hitni razgovori dolaze nakon što su Mađarska i Slovačka zaustavile izvoz dizela u Ukrajinu, navodeći kašnjenja u popravci naftovoda Družba, ključne rute kojom se ruska sirova nafta isporučuje ovim srednjoevropskim državama.

Zvaničnici Komisije naglasili su da ostaju u bliskom kontaktu sa ukrajinskim vlastima u vezi sa rasporedom popravki, ali su insistirali da ne vrše pritisak na Kijev. Istovremeno, Brisel je izrazio zabrinutost zbog šire energetske bezbednosti Ukrajine, iako tvrdi da Mađarska i Slovačka trenutno imaju dovoljne rezerve goriva i da se ne suočavaju sa neposrednim rizikom u snabdevanju. Vanredni sastanak, zakazan za sledeću sredu, uključiće i predstavnike hrvatske vlade. Rasprave će biti usmerene na uticaj poremećaja u snabdevanju i moguće alternativne rute za isporuku nafte.

Dodatno ulje na vatru razmirica dolio je intervju Žolta Hernadija, glavnog izvršnog direktora MOL-a, mađarskom portalu Telex.

"Janaf je svojevrsni ‘crni konj’. Kroz njega nikada nismo transportovali više od dva miliona tona godišnje, iako naši hrvatski partneri uvek govore da bi mogli da transportuju 10–12–14, pa čak i 15 miliona tona, ali to nikada nije dokazano. Zato me raduje što su se prošle nedelje hrvatska, slovačka i mađarska strana, kao i Evropska komisija, dogovorile o pokretanju detaljnog i dugotrajnog programa testiranja Jadranskog naftovoda, kako bi se obaveze zasnivale na činjenicama. Dobra vest je da su Hrvati na to pristali", rekao je Hernadi.

Mađari žele više od Janafa

"To se na političkom nivou u osnovi tretira kao pitanje energetske bezbednosti. Taj kapacitet možda jeste suvišan za Srbiju, ali bi mogao da poboljša pregovaračku poziciju u odnosu na Janaf. Profitabilnost Janafa je izvanredna, a ostvaruje se preko Srba i preko nas. Imaju toliko novca da sada započinju istraživanja sirove nafte u Kazahstanu, što i hrvatskim energetskim stručnjacima diže kosu na glavi", rekao je on.

Komentarisao je i ponudu upućenu Janafu:

"Korisnici naftovoda, trenutno NIS i MOL, nemaju uticaja na ugovorne aranžmane Janafa niti na njihovu sigurnost. Kao jedini korisnici naftovoda, ponudili smo sticanje udela u Janafu, ali nismo dobili ohrabrujući odgovor", tvrdi.

Na kraju, treba podsetiti da MOL i Janaf još uvek nisu završili pregovore oko novog ugovora.

Kako smo pisali neposredno pred kraj prošle godine, odnosi između ove dve kompanije konačno su se pomerili sa mrtve tačke i mađarska strana je prvi put izrazila interes za veće količine transporta nafte nego što je to do sada bio slučaj.

Ključna tema sastanka bila je mogućnost značajnog povećanja količina nafte koje bi se ubuduće transportovale Janafovim naftovodnim sistemom do MOL-ovih rafinerija u Mađarskoj i Slovačkoj. Prvi put se otvoreno razgovaralo o potencijalnim količinama i do 11 miliona tona godišnje, što je višestruko povećanje u odnosu na trenutno ugovorene količine od oko dva miliona tona godišnje.

Zasad je i dalje najvažniji klijent Janafa Naftna industrija Srbije, sa kojom je na snazi ugovor o transportu 10 miliona tona nafte do kraja 2026. godine.