Prodaje se umetnički dragulj u Rimu: Košta "samo" pola milijarde evra, a hteo ga je i Bil Gejts

Imanje koje se prostire na 2.800 kvadratnih metara uključuje i raskošan vrt. Tu se nalazi jedini poznati mural na plafonu, koji je naslikao italijanski barokni umetnik Mikelanđelo Merizi, poznatiji kao Karavađo.

Vila je jedino što je preostalo od seoskog odmarališta koje je u 16. veku osnovao kardinal Frančesko Marija Del Monte i kasnije prodao sadašnjim vlasnicima, plemićkoj porodici Ludovisi, prenosi Index.

Na aukciji će biti ponuđena 18. januara sa početnom cenom od 471 milion evra.

Nakon spora oko nasledstva koji se odužio, vlasnici su se odlučili na prodaju, a jedna od vlasnica imanja je i treća supruga bivšeg vlasnika, princa Nikola Bonkompanjija Ludovisija. Spor je počeo 2018. godine nakon prinčeve smrti.

Princeza Rita Boncompanji Ludovisi, koja je rođena i odrasla u Teksasu, ali u vili živi već 18 godina, Rojtersu je rekla da su za kupovinu nekretnine svojevremeno bili zainteresovani saosnivač Majkrosofta Bil Gejts i katarski emir. "Samo se molim i nadam da će je kupac voleti jednako kao i mi", rekla je drhtavim glasom koji se slomio od emocija.

Kardinal Del Monte, diplomata i mecena umetnosti, godine 1597. je od Karavađa, koji je tada bio u ranim dvadesetima, naručio oslikavanje plafona male prostorije na prvom spratu koju je koristio kao svoju alhemijsku laboratoriju.

Mural širok 2,75 metara naslikan je uljanim bojama direktno na malteru i prikazuje alegorijsku scenu pretvaranja olova u zlato i bogove Jupitera, Neptuna i Plutona.

Karavađo je trojicu bogova naslikao po uzoru na sopstveni lik. Vrednost samog murala procenjena je na 310 miliona evra.

Vila je dobila ime po fresci drugog baroknog umetnika, Gverčina. Ona krasi veliki deo plafona ulaznog hodnika i prikazuje Auroru, boginju zore, kako se vozi u svojim kočijama.

Zaštićena visokim zidovima, vila se nalazi u blizini poznate rimske ulice Veneto, gde je 1960. snimljen film "Sladak život" Federika Felinija.

Vila Aurora prepuna je skulptura, antikviteta i kipova, među kojima je i statua Pana, čija se izrada pripisuje renesansnom majstoru Mikelanđelu.