Nove varnice na relaciji Vlada-NBS

Ako je za utehu, niko ne spori da je postojeći zakon loš i da bi ga trebalo promeniti. Ono što je za sada izvesno jeste namera izvršne vlasti da smanji “diskreciona prava” guvernera i ojača poziciju Saveta NBS, koji će ubuduće imati više uticaja na monetarnu politiku.

Milan ĆulibrkIzvor: Bankar magazin
Podeli

Sredinom septembra javnosti bi trebalo da bude predstavljena prva verzija novog zakona o Narodnoj banci Srbije, a njegovi detalji još nisu poznati ni rukovodstvu Centralne banke. Pri tome niko ne spori da su postojeća rešenja loša, a predlaganje novih Vlada obrazlaže i potrebom prilagođavanja propisima EU. No, u delu stručne javnosti, pa i samoj NBS, vlada bojazan da je cela priča sa novim zakonom sračunata da se značajno smanje nadležnosti guvernera, koje on trenutno ima. Za njih je sporna i “velika žurba”, što se sve radi preko leta, bez konsultacija sa EU, ECB i MMF-om, koji bi verovatno insistirali na većem stepenu nezavisnosti srpske centralne banke.

Uz to, u Srbiji, očito, ništa ne može da prođe bez primesa politike, pa mnogi i novi zakon dovode u kontekst sudbine aktuelnog guvernera Radovana Jelašića, zbog odredbe iz Ustavnog zakona, po kojoj su poslanici već morali da se izjasne da li će Jelašić i ubuduće ostati na čelu NBS ili neće. Državni sekretar za finansije Slobodan Ilić, međutim, za “Bankar” kaže da Ministarstvo finansija, koje je uz kabinet potpredsednika Vlade Božidara Đelića, angažovano na pripremi predloga novih rešenja, “sigurno neće ulaziti u politička pitanja, kao što je dilema da li bi guverner trebalo ponovo da se bira ili da aktuelni ostane na svom mestu do kraja započetog mandata”.

Bilo kako bilo, Vlada je 5. jula prihvatila “Informaciju o potrebi izmene Zakona o NBS”, uz obrazloženje da je motiv za to usklađivanje sa propisima EU. “To podrazumeva i usklađivanje propisa koji uređuju rad i nadležnost NBS sa propisima EU, a upravo ova oblast predstavlja jednu od prioritetnih oblasti za usklađivanje propisa, a što se nameće i ulogom NBS, uslovljenom praktičnim razlozima koji su u toj oblasti često brži od zakonske regulative”, navodi se u zaključku Vlade, uz stav da je “s obzirom na nadležnosti NBS, utvrđene osnovnim tekstom zakona i naknadnim izmenama, potrebno zakonom stvoriti osnove za jačanje samostalnosti NBS, odnosno za njenu veću efikasnost i za očuvanje nezavisnosti NBS u zakonskim okvirima, a što se može postići jačom ulogom Saveta u radu NBS, odnosno u kontroli rada Narodne banke”.

Ovaj deo zaključka je i najsporniji. U NBS ukazuju da se ni u kom slučaju samostalnost centralne monetarne vlasti ne može ojačati kroz jaču ulogu Saveta i snažniju kontrolu rada NBS.

Gluvi telefoni

Da u vezi sa izradom novog zakona postoje “smetnje na vezama” između Vlade i NBS svedoči i drugi, potpuno “tehnički” deo vladinog zaključka, kojim se “zadužuje Ministarstvo finansija da, u saradnji sa NBS, do 15. septembra 2007. pripremi i dostavi Vladi na razmatranje i odlučivanje Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o NBS, kojim bi se ojačala samostalnost NBS i uloga Saveta u nadzoru nad radom NBS.”

Ilić kaže da je prvi draft predloga novih rešenja, u čiju su izradu bili uključeni relevantni delovi Vlade, prosleđen na mišljenje NBS početkom avgusta. Povratnu informaciju od NBS očekujemo do sredine septembra i mi je ne doživljavamo kao suparnika, nego kao partnera, ističe on, uz procenu da bi novi zakon mogao da se nađe u skupštinskoj proceduri do kraja godine, ako do sredine septembra Vlada dobije povratnu informaciju od NBS.

Guverner Jelašić, pak, za “Bankar” izričito tvrdi da u NBS do 21. avgusta “nikakvo pismo oficijelno nije stiglo od bilo koga iz Vlade, niti je NBS dobila poziv na sastanak vezano za ovaj zaključak”. “Zato se i sami pitamo šta znači odredba da se novi zakon pripremi u saradnji sa NBS. Novi zakon je očito već odavno gotov, pa će se saradnja, nažalost, praktikovati u 5 do 12”, kaže Jelašić.

O prvoj varijanti novih rešenja saglasnost nije postignuta ni unutar same Vlade. Ilić objašnjava da je plan da se na relaciji Vlada-NBS najpre identifikuju rešenja o kojima postoji salasnost, utvrde predmeti eventualnog sporenja i moguća rešenja da se oni prevaziđu, a onda će se ići na dalje usaglašavanje predloga unutar Vlade. Sve što se u ovoj fazi radi je u ingerenciji Ministarstva finansija i kabineta potpredsednika Đelića, koji je zadužen za ekonomsko-finansijska pitanja, kaže Ilić.

Ako je za utehu, niko ne spori da je postojeći zakon loš i da bi ga trebalo promeniti. Dve su suštinske stvari o kojima se vodila polemika i u stručnim i u političkim krugovima, kaže Ilić i precizira da se jedna odnosi na velika diskreciona prava guvernera, vezana za davanje i uzimanje dozvola za rad bankama, bez mogućnosti da se u nekoj transparentnoj proceduri ona eventualno promeni. Druga stvar je, po njegovim rečima, vezana za Savet NBS, u smislu da jedan klasičan nadzorni organ dobije i neke ingerencije u operativnom smislu, pre svega u domenu definisanja monetarne politike, koja se početkom decembra utvrđuje za narednu godinu. “U tom smislu su predložena neka rešenja, ali ne želim ništa da prejudiciram i govorim o detaljima dok ne dobijemo mišljenje NBS”, kaže Ilić.

Razlozi za promene

Novi Savet NBS

Jedna od ključnih ideja izmena Zakona o NBS je da se prošire ingerencije Saveta NBS, ali se do sada nije razmatrala mogućnost da se paralelno sa tim Savet brojčano pojača. Takvo rešenje, međutim, ne može se do kraja isključiti, pogotovo što se po kuloarima već pominju imena budućih članova. Tako su u Savetu NBS “već viđeni” naučni saradnik Ekonomskog instituta Stojan Stamenković, saradnik CLDS Boško Mijatović, ex-viceguverner Milojko Arsić, a od sadašnjih članova bi mesto trebalo da zadrži samo Kosta Josifidis, profesor Ekonomskog fakulteta iz Novog Sada.

I Jelašič smatra da ima više razloga za izmene Zakona o NBS, a kao dva ključna navodi činjenicu da ni prilikom usvajanja, u julu 2003. nije bio dobar, te potrebu da se uskladi sa novim Ustavom, za šta je rok decembar 2008. “Važeći Zakon, napisan bez konsultacija sa tadašnjim rukovodstvom NBS ima mnogo mana, daje mogućnost za zaduživanje države kod NBS, nedovoljno definiše podelu odgovornosti između guvernera, Monetarnog odbora i Saveta, ne obezbeđuje imovinu NBS, jer osnovna sredstva nisu u njenom vlasništvu, već ih NBS dobija u trajni najam od Republike Srbije. Uz to, nije jasno definisano ko, kada i kako treba da nadomesti kapital ako padne ispod minimalnog nivoa”, zaključuje Jelašić.

Na pitanje da li se planiraju neke promene u “trouglu” guverner - Monetarni odbor – Savet, jer skoro nigde ne postoji takva struktura upravljanja sa tri organa, Ilić kaže da je trenutno fokus stavljen na “prevelika diskreciona prava guvernera i povećanje ingerencija Saveta”. Videćemo da li će se to posledično reflektovati i na ukidanje nekog organa, ali ćemo nastojati da dođemo do optimalnih rešenja, uvažavajući i mišljenje NBS, ističe državni sekretar za finansije.

U NBS ne očekuju da će sve proteći u duhu harmonizacije sa propisima EU, uz obrazloženje da ni ECB nema savet, koji nadzire njen posao. Skoro svi političari kritikuju rukovodstvo ECB, ali ga ne smenjuju, poručuju iz NBS. Što se tiče primedbi na prevelika diskreciona prava guvernera, “druga strana” odgovara da rad NBS nadziru tri institucije, Savet NBS, Skupština Srbije i oditori, a uskoro će im se priključiti i državna revizorska institucija.

U rešenja, oko kojeg su se i ranije lomila koplja, spada i ono da skupštinski Odbor za finansije predlaže kandidata za guvernera i pokreće proceduru za njegovu smenu. Za sada nije planirano da se ta odredba menja, ali to ne znači da u konačnoj verziji zakonskog predloga neće biti predloženo novo rešenje, ako se proceni da je ono prihvatljivije i adekvatnije.

Činjenica da novi Ustav Srbije nije naznačen kao razlog za izmene Zakona o NBS nekima je poslužio kao osnova za uverenje da bi do kraja 2008. i nova rešenja mogla da pretrpe promene, a da je sada samo cilj da se “na brzinu što više vežu ruke guverneru”.

“Treba biti vrlo precizan, da sve ne dobije drugačiju konotaciju, jer se novim rešenjima ne smanjuju ingerencije guvernera, ali je i stručna javnost izrazila bojazan zbog prevelikih diskrecionih prava guvernera”, kaže Ilić. “Izmene Zakona o NBS su samo deo zakonodavne aktivnosti, jer počinjemo rad i na strategiji finansijskog sektora, kojom će se utvrditi pozicija svih finansijskih institucija, a pre svega onih državne provinijencije, kao što su NBS i Komisija za hartije od vrednosti. Zato nije isključeno da će se posle izmena Zakona o NBS, koje odgovaraju ovom trenutku, pristupiti izrada jednog sveobuhvatnijeg, zahtevnijeg zakona o NBS, koji će biti rezultat utvrđene strategije finansijskog sektora. U ovom trenutku ne mogu da prejudiciram šta će se desiti, ali je moguće da se sve razreši i na takav način”.