Slovenci neće bežati iz Srbije

Slovenačke kompanije prisutne su u gotovo svim privrednim granama u Srbiji, najaktivnije su na aukcijskim i tenderskim privatizacijama, berzanskim transakcijama, kao i u grinfild-investicijama.

Trenutno, najaktuelniji građevinski projekat u Srbiji, most preko beogradske Ade Ciganlije, dobio je slovenačko-austrijski konzorcijum "Porr Technobau und Umwelt SCT d.d. und DSD Bruckenbau", koji je ponudio 147 miliona evra.

Ko su sve članovi Slovenačkog poslovnog kluba i kakvu pomoć pružate tim kompanijama?

U septembru 2002, uz veliku pomoć Ambasade Slovenije, došli smo na ideju da osnujemo klub privrednika. Beograd je velegrad, ako privrednici iz iste zemlje ili srodne delatnosti nemaju određeno mesto gde se okupljaju, teško da se drugačije mogu sresti i porazgovarati o poslu, uporediti cene zemljišta, koje variraju zavisno od lokacije.

Privrednici na našim sastancima međusobno prenose iskustva o određenoj opštini u kojoj su dobri ili loši uslovi za poslovanje, gde mogu dobiti za mesec dana sve dozvole za gradnju.

Takođe, jedni drugima mogu da preporuče radnike i da saznaju, na primer, koliko košta hektar zemlje u Šimanovcima. Članstvo nije obavezno, imamo oko 170 članova, očekujemo da će se ove godine broj povećati na 200. Članarina je skromna i iznosi 300 evra godišnje, a članovi kluba za uzvrat dobijaju dnevni elektronski informator o privrednim događanjima u regiji, koji Klub plaća za svakog člana.

Redovna aktivnost su mesečni sastanci koji podrazumevaju prezentacije uspešnih poslovnih subjekata, prisustvo eminentnih ličnosti iz sfere politike, privrede, kulture. Za svoje članove Klub je obezbedio i popuste pri rezervacijama smeštaja i boravka u pojedinim beogradskim hotelima. Takođe, svakog meseca dobijaju konjunkturna kretanja koja pratimo, te podatke o visini plata u Srbiji, o industriji, o potrošačkoj korpi, o robnoj razmeni i ostalom.

Kakva je saradnja slovenačkih i srpskih kompanija, pomažete li firmama iz Srbije da se probiju na slovenačko tržište?

Klub pruža usluge i srpskim firmama, neke su, takođe, članovi kluba. Zbog toga ga mnogi nazivaju i srpsko-slovenački klub. Međutim, malo je srpskih firmi prisutno u Sloveniji.

Pokušao sam i predlagao neka istraživanja, da se ispita zašto srpske firme ne ulažu u inostranstvo. Dakle, ne samo u Sloveniju, nego i u druge zemlje, ali to ne može da se utvrdi. Ali, ako nam se javi bilo koja srpska firma sa zahtevom za otvaranje firme u Sloveniji rado ćemo ih savetovati kako se osniva firma.

Međutim, izvoz iz Srbije u Sloveniju drastično se povećavao poslednjih godinu dana. U 2001. Srbija je mnogo više uvozila iz Slovenije nego što je izvozila, taj odnos je bio 5:1. Interesantno je da je u prvom kvartalu prošle godine Srbija prvi put u istoriji imala veći izvoz iz Srbije od uvoza iz Slovenije. Spoljno-trgovinska razmena sa Slovenijom ima stalni trend rasta. U odnosu na 2005. povećana je 210 odsto.

Da li slovenačke firme imaju neke primedbe na uređenost i funkcionisanje srpskog tržišta, smatraju li da nešto treba promeniti?

Ne bi mnogo toga promenile, to pokazuje i najveći broj slovenačkih investitora u Srbiji. Od svih stranih investitora, Slovenci su kupili najviše srpskih firmi na aukcijskim prodajama. Takođe, najveći broj grinfild-investicija u Srbiji je iz Slovenije.

Nijedna slovenačka kompanija nije kupila ili izgradila firmu u Srbiji, a da je ta firma kasnije zatvorena ili da su radnici otpušteni. Ipak, ne može precizno da se kaže koliko su slovenačke firme investirale u Srbiju.

Na primer, često se dešava da posle kupovine firme za nekoliko miliona evra kasnije investicije budu i više desetina miliona. Kako to posle privatizacije protumačiti? Čija je to investicija, domaća ili strana?

Da li su za ovu godinu najavljene neke slovenačke grinfild-investicije i gde u Srbiji ima najviše potencijala za ulaganja?

Na neki način prva dva meseca ove godine su izgubljena. S obzirom na to da se po izboru Magazina FDI, koji izdaje Fajnenešel tajms, opština Inđija nalazi na 18. mestu na listi 25 najatraktivnijih destinacija u Evropi za strana ulaganja, tamo se do kraja godine očekuju grinfild-investicije.

U Inđiji trenutno posluje nekoliko slovenačkih firmi. U Šimanovcima posluje desetak slovenačkih firmi, počev od fabrike boja JUB, koja je prva investicija u industrijskoj zoni Šimanovci.

Što se tiče Srbije, ne može se reći gde bi najbolje bilo ulagati. Treba ulagati u sve, počev od infrastrukture, koja je nerazvijena, do turizma. Slovenija je mala zemlja i male su firme koje dolaze u Srbiju. Tako će biti i dalje. Međutim, kad se sagleda celo poslovanje, to su ipak velike investicije.

Merkator je prošle godine otvorio tržni centar u Novom Sadu, a ukupna vrednost investicije je 30 miliona evra. Merkur je, takođe u Novom Sadu, prošle godine otvorio tržni centar, vredan oko 10 miliona evra.

Pored toga, Merkator je otvorio još jedan objekat u Inđiji i u Sremskoj Mitrovici, koji vrede po četiri miliona evra. U Šimanovcima posluje slovenačka kompanija Trimo, koja se bavi proizvodnjom izolacionih panela, koja je investirala oko 15 miliona evra. Takođe, čuvena slovenačka kompanija Gorenje uložila je oko 10 miliona evra u Staroj Pazovi.

Spoljnotrgovinska razmena Srbije sa Slovenijom u milionima evra

Godina	Izvoz u Sloveniju	Uvoz iz Slovenije	Razmena
2005.	152,8	230,6	383,4
2006.	201	244,7	445,7
2007.	298,3	508,1	806,4

Da li politička nestabilnost u Srbiji povodom proglašenja nezavisnosti Kosova može uticati na slovenačke investicije u Srbiji i da li su se Slovenci uplašili za svoju bezbednost i uloženi kapital?

Slovenački poslovni klub nikada se nije bavio politikom i privrednici Slovenije su potpuno odvojeni od politike. Ništa se nije desilo, slovenačke kompanije posluju normalno. U Nišu će Merkator otvoriti tokom godine tržni centar.

Slovenačke firme, koliko ja znam, posluju isto kao i pre tih događaja. Trenutna politička dešavanja neće udaljiti slovenačke investitore od Srbije. Ljubljanske tablice i dalje se viđaju na beogradskim ulicama.

Kako će poziv na bojkot svih stranih kompanija čije su zemlje priznale nezavisnost, među kojima je Slovenija, uticati na poslovanje tih firmi i da li će Mercator zbog bojkota imati poslovne gubitke?

Ne vidim da je bilo bojkota. Vreme devedesetih godina je prošlo i danas bojkot nije uspeo onima koji su pozivali građane da ne kupuju u tim radnjama. Isto tako, 2003, kad je izvršen atentat na premijera Srbije Zorana Đinđića, Slovenci nisu nijednom otkazivali sastanke i obustavljali dolaske u Srbiju ili stopirali gradnju.

To što se dešavalo u Srbiji devedesetih godina ne može da se ponovi jer ljudi više ne prihvataju nikakav bojkot. Građani kupuju tamo gde oni hoće. Ne kupuje se veš-mašina zato što je Gorenje, nego zato što je dobra. Srbija mora da se otvori i onda će dosta više investitora dolaziti iz sveta, samim tim iz Slovenije. Prema tome, što pre uđe u Evropsku uniju, svima će nam biti bolje.

Kako ocenjujete celokupnu ekonomsku situaciju u Srbiji?

Strah privrednika od inflacije i nestabilnosti dinara u Srbiji veoma je veliki. Stranci nisu navikli na takvu ekonomsku nestabilnost. Ali, nadamo se da neće biti velike inflacije i da će kurs biti stabilan.