Predsednički izbori u Americi 2020: Šta jeste, a šta nije o Srbiji govorio Džo Bajden

Novoizabrani predsednik Amerike Džo Bajden priprema se za polaganje zakletve i preuzimanje funkcije, dok odlazećeg predsednika Trampa čeka postupak opoziva pred Senatom.

Bura oko američkih izbora ne stišava ni dva meseca od kada je Bajden izabran, a na društvenim mrežama u Srbiji i dalje kruže klipovi, slike i tekstovi sa citatima koji se pripisuju novoizabranom predsedniku.

Bajden, senator za vreme administracije predsednika Bila Klintona, omražen kod dela javnosti u Srbiji zbog zagovaranja vojne intervencije protiv režima Slobodana Miloševića, podrške nezavisnosti Kosova i lobiranja za bosanske muslimane u borbi protiv Vojske Republike Srpske.

Mnogim citatima koji mu se pripisuju može se ući u trag, ali pojedine objave, koje su se delile na društvenim mrežama tokom kampanje, nije moguće potkrepiti izvorima i utvrditi da je takve rečenice zaista izgovorio.

Od zagovaranja NATO vojne intervencije na Kosovu do pružanja ruke pomirenja u Beogradu, BBC je proveravao šta je Bajden govorio o Srbiji tokom prethodnih godina.

• Šta Bajdenova pobeda znači za ostatak sveta
• Izabran je predsednik - šta dalje?
• Američki izbori 2020: Ko su "Srbi za Trampa"

"Koncentracioni logori" za "degenerike" Srbe?

"Sve Srbe treba staviti u nacističke koncentracione logore. Srbi su nepismeni degenerici, ubice beba, kasapi i silovatelji".

Ove dve rečenice su posebno u danima uoči predsedničkih izbora u SAD, u formatu teksta ili slika, intenzivno kružile Fejsbukom, Instagramom, Tviterom i drugim društvenim mrežama.

U srpskim medijima oživljavaju izjave Bajdena, uoči njegove posete Srbiji 2009, između ostalog i u listu Alo, sa naslovom "Srbomrzac dolazi da se naslađuje".

Uoči posete Beogradu pre 11 godina, predsednik Izvršnog odbora Demokratske stranke Srbije Jovan Palalić je rekao novinarima da su tadašnjem ministru spoljnih poslova Vuku Jeremiću predata dokumenata koja ukazuju "šta je govorio i kakvu je politiku vodio potpredsednik SAD Džozef Bajden".

Međutim sadržaj tih dokumenata nije obelodanjen.

Posle Bajdenovog odlaska drugu rečenicu u listu Politika citirao je Dragan Bujošević, tadašnji glavni i odgovorni urednik ovog lista, ne navodeći izvor.

Međutim, Gugl pretragom dolazi se do jednog od najstarijih unosa iz 2007. gde se ove dve rečenice pominju.

U pitanju je sada neaktivni, ali arhivirani blog sajta byzantinesacredart.com, čija je autorka, prema podacima dostupnim na sajtu, slikarka Svetlana Novko iz Kanade koja se u to vreme bavila ikonopisom.

U barem dva teksta na njenom blogu ponavlja se da je Bajden za vreme rasprave u Senatu 1999. o NATO intervenciji u Srbiji izgovorio da "sve Srbe treba staviti u nacističke koncentracione logore".

Rečenica u kojoj navodno naziva Srbe "nepismenim degenericima, ubicama beba, koljačima i silovateljima" pripisuje se gostovanju u emisiji Lerija Kinga Lajv na televiziji CNN, 1993. godine.

Do sada ni jedna, ni druga rečenica nisu potkrepljene izvorima.

Portparolka CNN-a je, odgovarajući na upit sajta za proveru činjenica Raskrinkavanje.ba odgovorila:

"Naš tim je pregledao našu arhivu. Leri King nije imao emisiju na dan za koji ste pitali [1. august 1993.]. U arhivi nismo našli nikakav dokaz o citatu kojeg ste opisali u svom upitu", navedeno je u odgovoru.

Neke od bajdenovih izjava o Srbima...
"Srbi su nepismeni degenerici, ubice beba, kasapini i silovatelji”.

"Sve Srbe bi trebalo staviti u koncentracione logore poput nacistièkih”.

Kakav treba da je taj Srbin koji se raduje njegovoj pobedi🤔😒

— Miliæ od Baèke (@BacveOd) November 8, 2020

"Sve Srbe treba staviti u nacistièke koncentracione logore. Srbi su nepismeni degenerici, ubice beba, mesari i silovatelji.“ – Džozef Bajden, Potpredsednik SAD , gostujuæi na Si-en-enu kod Larija Kinga. pic.twitter.com/PCzWgQcAvc

— Soson (@soson_bilino) March 24, 2020

"Predlagao sam da bombardujemo Beograd"

Klip u kom Bajden izgovara: "Predlagao sam da bombardujemo Beograd, predlagao sam da bombardujemo mostove na Drini", proteklih nedelja se umnožava i masovno deli na društvenim mrežama srpskog govornog područja kao reakcija na njegovu pobedu - ali bez konteksta u kojem su ove reči izgovorene.

Reč je o raspravi u Odboru za spoljne poslove američkog Senata iz 1998. na temu rešavanja krize i sukoba na Kosovu.

U tom delu rasprave, Bajden pita člana Predstavničkog doma SAD Džoa Diogvardija, predsednika Albansko-američke građanske lige, kakve bi konkretne korake preduzeo za rešavanje konflikta na Kosovu.

Republikanac Diogvardi je prethodno označio Slobodana Miloševića kao "arhitektu nekih od najbrutalnijih, neverovatnih zločina počinjenih još od vremena nacista, u Bosni" i ukazao da je njegova ambicija stvaranja "Velike Srbije" uzrok uništenja Jugoslavije i sukoba

Govoreći o "Miloševićevoj desetogodišnjoj okupaciji Kosova" i "etničkom čišćenju kakvo je već viđeno u Bosni", Diogvardi je rekao da je očigledno da pregovori ne daju rezultate, ali da ni sankcije ne predstavljaju problem vlastima u Beogradu.

On je pozvao SAD da, kao jedna od najmoćnijih država na svetu, preduzme mere kao što su zabrana letenja na teritoriji Kosova i opkoljavanje granica Srbije NATO trupama.

Slanje NATO trupa u susednu Albaniju, Bugarsku i Rumuniju za Džoa Bajdena nije bila realistična i izvodljiva ideja.

Govoreći o sprečavanju nasilja nad kosovskim Albanacma, Bajden je od kolege zahtevao konkretnije predloge.

Kao što se u klipu čuje, objašnjavao je da je 1993. godine, u jeku rata u Bosni, predlagao vojne intervencije, a među njima i rušenje mostova na Drini koji vode u Srbije kako bi se sprečilo etničko čišćenje muslimana.

https://www.youtube.com/watch?v=G7PPYpJBbh8

Tokom iste rasprave, senatori iz redova republikanaca, kao i demokrata, označavaju Miloševića kao odgovornog za ratove u Bosni i na Kosovu, a sumnjiče ga i za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Republikanski senator Alfons Damato podneo je tada rezoluciju prema kojoj treba podići optužnicu Međunarodnog suda za ratne zločine protiv Miloševića, rekavši da mu je žao što su ga "nazivali predsednikom".

Transkript ove rasprave u potpunosti je dostupan na platformi Gugl knjige.

• Ko su bili ambasadori Jugoslavije i Srbije u Vašingtonu
• Beograd i Priština u Beloj kući: Vučić i Hoti potpisali ekonomski sporazum

Bajden je pravi demokrata. Želi mir u svetu i Veliku Srbiju. #Srbija pic.twitter.com/s49WJvzp41

— BiznisLab A.N. ꒌ (@biznislab) November 9, 2020

"Trebalo je okupirati Srbiju" (kao Nemačku i Japan posle Drugog svetskog rata)

Gostujući u emisiji Meet the Press na televiziji NBC 9. maja 1999. godine Bajden je rekao da je smatrao da je SAD trebalo da pošalju trupe na teren i najavio da će biti američkih žrtava.

"Treba da odemo u Beograd i da okupiramo tu zemlju u japansko-nemačkom stilu", rekao je, misleći pod time da je Srbija trebalo da bude okupirana kao Nemačka i Japan posle Drugog svetskog rata zbog počinjenih zločina.

"I trebalo je da imamo javna suđenja da bismo uklonili ovu masku ove srpske viktimizacije kako bi ljudi u Srbiji znali šta se događa. To je je jedina stvar koja će na kraju uspeti" nastavio je Bajden.

Kratki klip sa ovom izjavom kruži na društvenim mrežama, gde se često tumači da se Bajden navodno zalagao za nacističku okupaciju Srbije.

"SAD neće očekivati od Srbije da prizna nezavisnost Kosova"

Svečanim dočekom 20. maja 2009. pred Palatom Srbija zvanično je počela poseta tadašnjeg drugog čoveka Bele kuće Beogradu.

Centralna poruka Bajdenove posete bila je da SAD ne zahtevaju od Srbije da prizna Kosovo, ali da žele da izgrade nove i pozitivne odnose sa Beogradom.

"Sjedinjene Države neće, naglašavam neće, očekivati od Srbije da prizna nezavisnost Kosova. To nije preduslov za našu podršku nameri Srbije da postane članica Evropske unije."

Tadašnji potpredsednik SAD je izjavio da Bela kuća u u potpunosti podržava napore Srbije da postane deo Evropske unije i da traži zajednički jezik oko pitanja oko kojih se dve zemlje ne slažu.

"Sjedinjene Države žele da prodube saradnju sa Srbijom kako bi pomogle u rešavanju problema u regionu, kako bi joj pomogle da postane snažna, uspešna demokratska članica evroatlantske zajednice", rekao je Bajden.

"Jednostavno rečeno", nastavio je, "region ne može u potpunosti uspeti bez da Srbija igra konstruktivnu i vodeću ulogu."

• Tri prepreke saradnji preduzetnika Srbije i Kosova
• Koliko je ukupno pregovora o Kosovu

Saučeće porodicama žrtava bombardovanja 1999.

Ministarstvo odbrane Republike Srbije

Bajdenov domaćin tokom posete 2016. godine bio je Aleksandar Vučić koji je tada bio predsednik Vlade Srbije.

Uoči druge posete Beogradu, potpredsednik SAD je uputio je saučešće svim porodicama čiji voljeni su izgubili živote tokom ratnih sukoba.

"Želeo bih da iskažem saučešće porodicama onih koji su izgubili živote u ratovima devedesetih godina, uključujući i one koji su stradali u NATO bombardovanju", rekao je Bajden.

"Uspomene na gubitak voljenih su i dalje sveže. SAD i Srbija, naravno, ne slažu se oko svakog pitanja, ima mnogih ožiljaka i rana koje su žive iz devedesetih godina, ali se nadam da ćemo preduzeti korake i da će to učiniti nove generacije", dodao je.

Tada je ponovio da SAD podržavaju evropski put Srbije.

"U interesu je Sjedinjenih Država da Srbi napreduju i ja u to stvarno verujem", rekao je Bajden.

Izjavio je i da ima mnogo toga iz istorije što se treba prevazići, a da će to pitanje pokrenuti i sa liderima u Prištini tokom posete narednog dana.

"Biće potrebno jako puno rada i političke volje".

Bajden je poručio tadašnjem premijeru Vučiću da je prešao "ogroman put da biste svoju zemlju učinili pobednikom na mnogim poljima".

"I predsednik Obama i ja poštujemo liderstvo koje ste pokazali u nekim veoma izazovnim situacijama, posebno kada je reč u odnosima sa Hrvatskom", rekao je Bajden, koji je više puta naglasio da se on i Vučić znaju dugo i da su postali prijatelji.

Дочек потпредседника САД Џозефа Бајдена / Arrival of the @VP of the #USA @JoeBiden in #Serbia pic.twitter.com/gSry9W5AGD

— Aна Брнабић (@SerbianPM) August 16, 2016

O odgovornosti i ratnim zločinima

Govoreći pred Albansko-američkom građanskom ligom 2002, Bajden je izjavio:

"Dok srpski narod ne bude pogledao sebe u lice i razumeo šta su njegovi lideri uradili, i u šta su njih ubedili, neće moći da se otrgne od ideje da su žrtve, od ideje koju svi političari koriste i kojom manipulišu".

O Jugoslaviji i Titu

BBC

Džo Bajden je 1979. kao mladi senator iz Delavera i član Odbora za spoljnu politiku prisustvovao sahrani jugoslovenskog političara Edvarda Kardelja.

U memoarima "Promises to Keep" koji su objavljeni 2007. "sa neskrivenim simpatijama je govorio o tadašnjoj Jugoslaviji", prenose domaći mediji. kao i Fejsbuk stranica posvećena Josipu Brozu Titu.

Bajden je navodno pisao pohvalno o Titovoj politici nesvrstanosti, dok je smatrao kako je stanje u Jugoslaviji bolje nego u drugim komunističkim zemljama.

"Već je počela da mi se sviđa Jugoslavija, nije bila ono što sam očekivao. Očekivao sam komunističko sivilo i dosadu", navodno piše Bajden pojašnjavajući da Zagreb i Split, koje je tada posetio, uopšte nisu bili takvi.

"Od 1945. do 1980. Josip Broz Tito vladao je Jugoslavijom ličnošću, odlučnošću i efikasnom tajnom policijom. Lukavi stari komunista održao je zajedno etnički i religijski pomešanu federaciju", objašnjava Bajden.

"Bio je potreban određeni genije kako bi se održala ta multietnička federacija zajedno, i taj određeni genije bio je Tito", prenose mediji odlomak iz memoara.

Demokratski kandidat Džo Bajden novi je predsednik Amerike, pokazuje BBC projekcija rezultata predsedničkih izbora koji su održani u utorak.

Bajden je, prema toj projekciji, do sada sakupio 279 elektorskih glasova, dok aktuelni predsednik, republikanac Donald Tramp ima 214.

Za pobedu na predsedničkim izborima potrebno je 270 elektorskih glasova.

Tramp je najavio da neće priznati ove rezultate, rekavši da je bilo brojnih nepravilnosti, ali nije ponudio dokaze za te tvrdnje.

"Ovi izbori još nisu gotovi", navodi se u Trampovom saopštenju dostavljenom medijima.

Međutim, od tada su mnogi svetski zvaničnici čestitali Bajdenu na izbornoj pobedi, a čestitke je uputio i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić.

Yugo trivia: If elected, Joe Biden would be the last US president who had met Tito*
*Senator Biden attended Kardelj’s funeral in February 1979 pic.twitter.com/Uu0CVdspXh

— Milorad Laziæ (@LazicMilorad) August 14, 2020

Dvanaest godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 115 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija. Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk