"Živimo u posebno vreme, ne nervirajte se ako propustite autobus"

Ljudi danas ne razmišljaju o tome da je 99,99 odsto vremena ljudskog postojanja bilo obeleženo potpuno drugačijim životom.

Štaviše, život se nije svodio isključivo na jednu ljudsku vrstu, već na nekoliko njih od kojih je poslednja izumrla pre oko 10.000 godina. Opet, imamo luksuz da budemo najbolje prilagođena ljudska vrsta u istoriji – homo sapiens sapiens.

Naša priča traje već šest miliona godina, ali je pre 200.000 godina na planeti Zemlji živelo čak sedam vrsta ljudi od koji je jedna – homo erectus – postojala duže nego mi.

Ljudska vrsta koja je opstala - mi, nije se značajno menjala najmanje dva miliona godina, sve dok nismo shvatili kako da kontrolišemo vatru i kako da je iskoristimo za spremanje hrane, zaštitu od grabljivaca i zaštitu od zime i opasnih noći.

Anatomski moderan čovek pojavio se pre oko 200.000 godina. Ipak, čovek koji se po svojim mentalnim sposobnostima ne razlikuje od današnjih ljudi hodao je ovom planetom tek pre 70.000 godina.

Pre oko 50.000 godina dogodila se ekspanzija inovacija. Oružje i oruđe je postalo kompleksnije, a sa njima i kultura, kao i rani jezik. To je doprinelo razvoju naše mogućnosti za međusobnom saradnjom, što nas je tada uveliko odvojilo od ostatka životinjskog carstva.

Dobili smo mogućnost da ubrzano širimo znanja, sačuvamo ta znanja tokom budućih generacija i koristimo ih za produbljavanje shvatanja sveta koji nas okružuje.

Pre 50.000 godina, ljudi su bili specijalisti za preživljavanje što ne može da se kaže za današnje predstavnike vrste koji prednjače u posedovanju znanja, ali ne i po pamćenju okoline, raspoznavanju mirisa, sposobnosti lova ili atletskoj građi tela.

Još jedna revolucija dogodila se pre oko 12.000 godina kada je čovek svhatio da može, osim životinja, masovno da uzgaja i jestive biljke. To je uzrokovalo poljoprivrednu revoluciju i rađanje specijalizacija među ljudima, što do tada nije bio slučaj. Uskoro su stvorene i prve civilizacije, a progres je počeo da raste eksponencijalno.

Pre oko 500 godina započeta je i naučna revolucija, a nju je uskoro pratila industrijska revolucija koja je omogućila stvaranje računara, za kojima je usledila pojava interneta.

Kako bi shvatili raspon vremena, probajte to da sagledate kroz broj generacija. Između prvih predstavnika ljudske vrste i nas nalazi se oko 125.000 generacija, naši preci pre 500 generacija gledali su nastanak civilizacije, a pre samo 20 generacija ljudi su počeli da proučavaju svet kroz objektiv nauke.

Jedno je sigurno - živimo u do sada najprosperitetnijem dobu ljudske vrste. Plenatu smo u potpunosti transformisali, promenili smo izgled pojedinih vrsta životinja i biljaka, na druge planete šaljemo robote, a neki od nas su hodali po Mesecu. Prosečni srednjoškolac zna više o svemiru nego naučnik koji je živeo pre nekoliko vekova. Dominiramo našim svetom, iako smo verovatno i dalje vrlo ranjivi.

Moderni način življenja zauzima tek 0,01 odsto prostora ljudske historije. Veći deo priče o čoveku svodi se na preživljavanje u divljini. Zato sledeći put kada propustite voz ili autobus, ili ako vaš hamburger nije dovoljno topao, setite se koliko je ovaj izmišljeni svet zapravo poseban.