Veliki petak: Dan kad je Isusova žrtva sprala grehove čovečanstva

Optužen da propoveda učenje koje je u suprotnosti s verskim principima i zakonima judaizma, Hristos je izveden pred jevrejske prvosveštenike na suđenje.

Svedoci koje su prvosveštenici doveli tvrdili su da Isus sebe predstavlja za jevrejskog cara koji će ih osloboditi rimskog ropstva.

To je iskoristio prvosveštenik Kajafa i odlučio da Hrista preda rimskom namesniku Judeje – Pontiju Pilatu, kako bi ga on osudio zbog pobune protiv Rima, što se kažnjavalo smrću.

Pilat je Hrista predao u ruke jevrejskom kralju Irodu, koji ga je vratio nazad rimskom namesniku.

Prema Novom zavetu, na Pilatova pitanja i tvrdnje Isus je ćutao ili odgovarao samo sa: "Ti kažeš", rekavši mu u jednom momentu da "njegovo carstvo nije od ovog sveta".

Videvši da nema elemenata za osudu, rimski namesnik poslužio se starim jevrejskim običajem da za vreme Pashe bude pomilovan jedan osuđenik, pa je okupljeni narod upitao da li želi slobodu za Hrista ili za kriminalca Varavu kom se sudilo istovremeno.

Okupljeni narod, podstrekavan jevrejskim prvosveštenicima, zatražio je slobodu za Varavu, a osudu za Hrista, rečima: "Krv njegova na nas i našu decu", pišu jevanđelisti.

Pilat je tako i odlučio, rekavši: "Osudili ste nevinog". Nakon toga je pristupio ritualnom pranju ruku, čime je simbolički skinuo odgovornost sa sebe.

Osuđenog Hrista vojnici su bičevali, stavili mu na glavu venac od trnja i terali ga da do brda Golgota nosi krst, na kojem je naposletku razapet.

Raspetog Hrista vojnici su proboli kopljem između rebara, stavili mu na usta sunđer natopljen sirćetom, a iznad glave ploču s natpisom na hebrejskom, grčkom i latinskom jeziku: "Isus Nazarećanin, car judejski". Za to vreme Isus je molio Boga da im oprosti, rečima: "Oprosti im, Bože, jer ne znaju šta čine".

Sveta jevanđelja navode da je Hristos u "deveti čas dana", odnosno u tri časa posle podne ispustio dušu.

U momentu Hristove smrti, piše u Novom zavetu, nebo se potpuno pomračilo, besnela je oluja, grobovi su se otvorili, a stena na koju je stavljen krst pukla je po neprirodnoj liniji.

Mrtvog Hrista skinuli su s krsta, umotali u pogrebno platno, sahranili u grobnicu, na čiji ulaz je postavljena velika kamena ploča, a pred grobom su stražarili legionari.

Pravoslavni hrišćani veruju da je Hristova smrt na krstu bila žrtva kojom je celi ljudski rod oslobođen greha i prethodio je najvećem događaju – Uskrsu – kojim je Bogočovek pobedio smrt i večnu pogibelj, kao posledice greha.

Pošto je Veliki petak najtužniji dan u godini, na taj dan zvona ne zvone, već se služba označava klepetalima, udarcima drvenim batovima u drvenu ploču. Tog dana se u pravoslavnim crkvama služi služba – koja se zove Carski časovi, a uveče se čita statija sa iznošenjem plaštanice, ophodom oko hrama i polaganjem plaštanice – platna koje simbolizuje stradalog Hrista.