NASA ozbiljno radi na tome da pošalje ljude na Mars

Plan istraživača koje je finansirala NASA podrazumeva izazivanje ove tromosti sa uređajem pod nazivom „RhinoChill“. U pitanju je ubacivanje tečnosti za hlađenje kroz ljudske nozdrve pravo u koren mozga.

Kada je u pitanju svemirsko putovanje, „svaki put kada u jednačinu stavite ljude, stvari postaju komplikovanije“, izjavio je Bobi Braun, Nasin bivši šef za tehnologiju. Ovo je posebno tačno kada je u pitanju eventualno slanje ljudi na Mars.

Slanje ljudi na druge planete sa sobom nosi veliki broj tehničkih i logističkih problema na koje NASA pokušava da odgovori brojnim inovacijama. Jedna od najvećih prepreka opremanja broda ljudima i dovoljnom količinom hrane, zabave i drugih stvari potrebnih za 180 dana dugo putovanje na Mars jeste prekoračenje budžeta.

NASA ulaže sredstva u istraživanja koja za cilj imaju stvaranje tehnologije koja bi ljude držala uspavanim i po nekoliko meseci uz pomoć kompanije „SpaceWorks“ iz Atlante.

Sudeći po ovoj kompaniji, izazivanje ove vrste ukočenosti kod astronauta bi eliminisalo potrebu za postojanjem smeštaja i prostorija za vežbanje za astronaute koji troše prostor.

Kada je vežbanje u pitanju, za to će se brinuti roboti koji stimulišu ključne mišićne grupe i intravenozno astronautima daju supstance potrebne ljudskom telu.

Eliminišući dodatan prostor potreban ljudima tokom leta, svemirski brodovi bi mogli da postanu manji i na njih bi mogle biti ugrađene dodatne bezbednosne funkcije i oplata.

Sudeći po kompaniji „SpaceWorks“, veličina prostorija u kojima bi živeli astronauti tokom puta na Mars mogla bi da bude smanjena sa 8.2x9 metara na svega 4.3x7.5 metara. Ovo drastično smanjenje u veličini takođe bi značilo i veliku uštedu za svemirsku agenciju.

Trenutne projekcije koje se tiču životnog prostora prilikom puta na Mars ističu da bi njegova težina iznosila 31 tonu za četvoročlanu posadu, međutim, uz pomoć nove tehnologije, ista ova posada mogla bi da bude smeštena u prostoru od „lagaih“ 15 tona. Samim tim, broj astronauta koji bi učestvovali u misiji mogao bi u teoriji da bude dupliran bez povećanja težine same letelice.

Lakši brod bi takođe zahtevao i manje moćne rakete potrebne za njegovo lansiranje, asamim tim i manje novca za gorivo.

Kompanija takođe spominje i psihološke prednosti sna u trajanju od 180 dana – tokom toliko dugogo puta astronauti bi polako utonuli u svemirsko ludilo.

Naravno, i dalje je potrebno izvršiti veliki broj testova pre nego što će astronauti zaista biti u prilici da budu u stanju hibernacije po nekoliko meseci.