Ima li smisla vraćati se na Mesec?

U istoriji je ostao zabaležen 20. juli 1969. Toga dana, američki astronaut Nil Armstrong postao je prvi čovek koji je kročio na Mesec. Profesor aeronautike i astronautike, Lorens Jang, kaže da je taj uspeh postignut uprkos okolnostima.

"Bila je to velika avantura, u vreme velikih teškoća u zemlji - Vijetnamskog rata i masovnih protesta njegovih protivnika. Šezdesete godine bile su neobične svuda u svetu. Jedina aktivnost koja se izdvajala po hrabrosti, odvažnosti i uzbudljivosti bilo je spuštanje na Mesec", kaže Jang, sada profesor aeronautike i astronautike na masačusetskom institutu za tehnologiju.

Međutim, nije mali broj onih koji ne vide prednost u povratku na Mesec.

"Bojim se da ne postoji dobar komercijalni razlog za osnivanje kolonije na Mesecu" kaže Baz Oldrin, drugi čovek koji je stupio na Mesec.

Oldrin veruje da bi NASA trebalo da se usmeri ka ekonomski isplativim istraživanjima, kao što su potencijalni izvori minerala na asteroidima ili na Marsu, na kome je već otkrivena voda.

"Da li želimo da budemo poznati po tome što smo se, posle 50 godina, vratili na Mesec iako ne znamo ko će da plati za to osim američkih poreskih obveznika? Mislim da bi boravak ljudi na Mesecu trebalo da bude ekonomski isplativ", kaže Oldrin.

Ali uz dva rata, recesiju i skupe domaće planove predsednika Obame, budućnost istraživanja svemira nije osigurana, navodi Glas Amerike.

Lunarna misija mogla bi da košta više od sto milijardi dolara, pa je Obama naredio reviziju tog plana. Njegov savetnik za nauku i tehnologiju, Džon Holdren, kaže da su Sjedinjene Države ipak predane istraživanjima svemira.

"Smatramo da će biti moguće da NASA sprovede najvažnije programe i održi vodeću ulogu SAD u tome". ističe Holdren.

Ograničenost sredstava ipak pokreće pitanja o isplativosti povratka ljudi na Mesec. Profesor Jang, koji se ranije zalagao za odlazak na Mars, sada je promenio mišljenje.

"Poslednje što želimo je da pošaljemo posadu na Mars bez mera za održavanje njihove fizičke kondicije. Ne želimo da se ti ljudi vrate sa kostima i mišićima toliko slabim da ne mogu da nose ni sebe niti svoja svemirska odela. To se mora izbeći po svaku cenu, a Mesec je mesto na kome možemo da naučimo više o tome", kaže Jang.

Mladi naučnici, kao Ali Anderson, sa Masačusetskog instituta za tehnologiju ipak se nadaju da će budućnost doneti nova istraživanja.

"Za mog života želela bih da vidim koloniju na Mesecu, mnogo posla na Međunarodnoj svemirskoj stanici i da barem jedna osoba kroči na Mars", ističe Ali Anderson.

Komisija koja razmatra američki svemirski program podneće svoj izveštaj predsedniku Obami u avgustu.