Najstariji čovek na svetu: Hoću da ostavim duvan, ali...

Ovaj Južnoafrikanac je celog života teško radio. Prvo na farmi, a zatim na građevini - u južnoafrickom sistemu aparthejda, a sada čeka da ga zvanično priznaju za najstarijeg čoveka na svetu. Kako piše Bi-Bi-Si na srpskom jeziku, iako je odavno ostavio piće, Blom je ostao redovan pušač.

"Svakog dana popušim po dve-tri pilule", kaže, koristeći lokalni izraz za duvan umotan u novinski papir.

"Imam svoj duvan, ne kupujem cigarete. Navika je suviše jaka. Ponekad kažem sebi da ću da prestanem, ali znam da lažem sebe. Pluća traže dim i onda moram da smotam pilulu. Đavo je kriv, mnogo je jak", kaže on uz nevaljali osmeh.

Prva stvar koja privlači pažnju na ovog čoveka jeste da izgleda čvrsto i zdravo. Ovaj visoki, solidno građeni muškarac hoda bez pomagala, doduše malo sporo, i ništa mu ne fali, osim što je malčice nagluv, piše BBC. Blom je 8. maja napunio 114 godina i za njega kažu da je nastariji na svetu, mada se još čeka potvrda od Ginisove knjige rekorda.

Tu titulu je poslednja nosila Vajolet Mos-Braun sa Jamajke, koja je prošle godine umrla sa navršenih 117 godina. Ginisova knjiga rekorda kaže da su konsultacije sa geneolozima radi novog izbora najstarije osobe na svetu još u toku.

Blom, koji ima pomalo neuredne četkaste brkove i kratku sedu bradu, kaže da ni sam ne ume da objasni svoju dugovečnost.

"Ima samo jedna stvar, Onaj gore. On je svemoćan, ja tu ne mogu ništa. Mogu da se srušim svakog časa, ali On me održava", odgovara Blom na to pitanje.

"Dobro se osećam, zdrav sam. Srce je još jako, ali noge me izdaju - ne mogu da hodam kao nekad", kaže on na afrikanskom, glasnim i razgovetnim glasom.

Blom je neizbežno postao slavan. Posetioci, od ljudi iz komšiluka do oblasnih funkcionera, redjaju se u njegovom skromnom domu u Kejptaunu. On kaže da mu je drago što ljudi brinu o njemu. Za rođendan je dobio gomilu kolača od lokalnog supermarketa i regionalnog ministarstva za društveni razvoj.

Blomova 28 godina mlađa supruga Džaneta, sa kojom je u braku 48 godina, kaže da je njen muž uvek bio dobrog zdravlja i samo je jednom bio kod lekara, kad mu je popustilo koleno. Kaže i da mnogi nisu verovali da Fredi stvarno ima toliko godina.

"Nešto im je bilo sumnjivo kad je pre nekoliko godina tražio dokumenta, ali njegova nećaka je otišla u Istočni London i odatle donela krštenicu, tako da imamo dokaz", kazala je ona.

Sile Ngobeze, portparol Odeljenja za društveni razvoj Zapadnog Kejpa, kaže da mu je to što je vlada izdala Blomu dokumenta sa datumom rođenja 8. maj 1904, sasvim dovoljno. Blom je u ranoj mladosti napustio svoje rodno selo Adelajd na Istočnom Kejpu privučen svetlima Kejptauna. Pošto nije pohadao školu, do danas je ostao nepismen. Oči mu svetlucaju kad se priseća dečačkih razbibriga.

"Voleo sam čim se probudim da izađem napolje i istražujem svet. Često sam nosio praćku i lovio ptice, bio sam ponosan kad sam se vraćao kući sa nizom ptica okačenim o pojas", seća se on.

U četvrti prepunoj bandi kao što je Delft, nije teško uvideti zašto Blom smatra da je porast kriminala najveća promena koju je video u životu.

"Nekad se živelo mirno, nije bilo pljački i ubistava. To su bila dobra vremena. Čovek je mogao ceo dan da leži u krevetu i da zatekne sve svoje stvari na mestu kad se probudi. Sad više nije tako", kaže on.

Džaneta kaže da se Fredi hrani sasvim obično, da voli meso u svakom obroku, ali da jede i dosta povrća. Još je dovoljno krepak da može sam da se obuče, mada njegova supruga navodi da s mukom obuva cipele. Dok je radio, Blom je redovno ustajao u pola pet ujutru, a sada spava do kasno i ne radi skoro ništa po kući.

"Ništa više ne mogu - ne mogu ni na merdevine da se popnem. Sedim po ceo dan, ne zanimaju me one gluposti na televiziji."

Najradije bi seo na stepenište i smotao još jednu "pilulu", popuštajući pred đavolovim iskušenjem, piše BBC.