Mešoviti brakovi: Preko mosta (zabranjene) ljubavi

Nacionalnost buduće supruge Mostarcu Braci Selimoviću nije bila važna. Njemu i njegovoj supruzi Željki bila je važna samo - ljubav. Uprkos tek utihnulim puškama, oni, Bošnjak i Hrvatica, u razrušenom i na sve načine podeljenom Mostaru, odlučuju da zasnuju brak. Njihova odluka nije bila široko prihvaćena u društvu.

"Ne kaže se uzalud da ljubav pokreće svet. Ja sam svoju suprugu Željku birao srcem, a ne imenom i nikada se nisam zbog toga pokajao", kaže Braco za DW. Ipak, često nije bilo lako živeti u etnički podeljenom društvu u rodnom gradu.

"Okruženje i društvo u kojem živimo stvaralo je pritisak i pre mene, a stvaraće pritisak i nakon mene, jer smo nazadna sredina i za to ne treba posebna filozofija. To se vidi iz dana u dan i to traje godinama i, nažalost, čini se da tome leka nema", zaključuje on pomiren s ovom činjenicom.

„Mnogi nisu izdržali pritisak"

Sve ratne nedaće izdržala je „mešovita" porodica Šemsudina Zlatka Serdarevića, Bošnjaka, oženjenog Srpkinjom Jagodom, jer, kako kaže, dele isto vaspitanje i okruženje. Ipak ,potvrđuje da je postotak sklopljenih brakova supružnika različite nacionalnosti jako opao te da je jasno i zašto.

"Međutim, mnogi brakovi nisu izdržali i razvedeni su tokom i nakon rata, što meni dokazuje da to nisu bili brakovi iz ljubavi nego iz nekih drugih poriva. Iz svog iskustva mogu kazati, ako je ljubav najvažnija, onda ne postoji nijedna prepreka i životno iskušenje, a ovde govorimo o različitim nacionalnim pripadnostima", smatra on.

Ističe da su mladi ljudi danas pod pritiskom okoline i „kolektivnog identiteta", porodice... "Ali ako je njihova ljubav prava, mogu otići u drugu okolinu i živeti. Mislim da većina njih tako i čini i da traže sreću tamo gde nije ovakav haos kao što je ovde", zaključuje Serdarević u razgovoru za DW.

Pogrešno shvaćena demokratija

I zaista, mnogi supružnici iz nacionalno mešovitih brakova posle prošlog rata izbegli su u zapadne zemlje, ali brojni su završili razvodima jer nisu izdržali pritisak rata i svojih etničkih grupa. Nekada je bilo znatno više mešovitih brakova u Mostaru, a danas: "Naravno da ima sklapanja brakova gde su supružnici različitih nacionalnosti, ali to nije u obimu kojeg prikazuju statistike od pre rata", potvrđuje za DW Azra Batlak iz Matičnog ureda Grada Mostara.

Aktivist i član Omladinskog kulturnog centra Abrašević, Husein Oručević i sam je u braku s umetnicom Hrvaticom. Za DW posebno analizira ovu temu i kaže da se u BiH devedesetih „pogrešno razumela" demokratija. "Demokratiju smo razumeli da svako uzima i radi šta želi, a secesiju i nerazgovor prihvatili smo umesto dijaloga i dogovora. Slobodu izbora pretvorili smo u drugi oblik mitomanije: umesto ideologije kao poklopca za socijalističku državu, koja je bila komunistička u pravom smislu reči, mi smo prihvatili nacionalizam. Dakle, samo je došao drugi oklop koji se nadvio u svim sferama, pa tako i u rečniku i ponašanju. Osnove su bile ko je ko, kako se zove, koje je religije itd", pojašnjava Oručević.

Smatra da sustav koji danas egzistira u BiH ne podržava razmenu ideja o naciji i religijama i slobodu izbora te da stoga i „različitost" vrlo retko dolazi do izražaja. "Zato su mešani brakovi najviše pretrpeli. Početkom devedesetih neki od gradova koji su najviše stradali u ratu, bili su prostori u kojima je bilo najviše mešanih brakova, a onda su se oni ili poraspadali ili su ljudi u tim brakovima otputovali u inostranstvo", smatra on.

Međutim, kaže, oni koji će kao i uvek sve promeniti biće - mladi. "Ta radoznalost koja krasi mladog čoveka, koja ne podnosi sistemsku zabranu, nešto je što ruši granice. Međutim, u ovakvim sistemima postoje stražari poretka koji su zapravo stražari osnovnih, uskogrudnih interesa i ti radoznali mladi najčešće „dobiju po nosu", a tako je bilo i u Jugoslaviji. Dakle, mi ništa novo nemamo. Ali mislim da ćemo doći do vremena kada će biti srušeni zidovi", zaključuje Oručević uz reči da nema toga vremena koje nije nepromenjivo.

„Preko mosta ljubavi"

Čini se da je to rušenje zidova već počelo, a između ostalog i nedavnom premijerom amaterskog filma u Mostaru „Preko mosta ljubavi" o nesrećnoj ljubavi mlade Hrvatice i Bošnjaka. I to u sadašnjosti. Rediteljka Kristina Barbarić, Hrvatica, ujedno je i glavna glumica u ovom filmu. Kaže da je inspiraciju za film pronašla u pitanju šta bi u BiH bila zabranjena ljubav.

"Po reakcijama publike dalo se zaključiti da sam zaista pogodila s temom. Ljudi su mi prilazili i govorili da sam ih vratila u prošlost, da su slične stvari proživljavali u mladosti", komentariše ona za DW. I ona kaže da je nada i promena na novim generacijama i vremenu koje dolazi.

"S mladima koji shvataju da je jedini način za ugodan i miran život, razbijanje predrasuda na svim poljima, pogotovo kad je reč o ljubavi, jer ljubav je nešto što se jednostavno dogodi i otkud nam pravo onda deliti je na dozvoljenu i zabranjenu", zaključuje ona.