Crni orao u Estoniju "putuje" preko Srbije

Umesto da, po preletanju Turske, nastavi preko Bugarske pravo na sever, Iti se odlučuje za duže putovanje, pa obavezno svrati i u Srbiju, navode iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Ona u Srbiji provede nekoliko dana odmarajući se. I ovog proleća Iti je posetila Srbiju, ali je očigledno bila u žurbi. Granicu s Bugarskom je preletela 8. aprila rano ujutro, a istog dana je zanoćila u šumi u podnožju planine Bukovik.

Narednog dana noć je provela u plavnoj šumi kraj Velike Morave, nedaleko od Velike Plane, a 10. aprila oko 10 sati je napustila Srbiju, preletevši granicu s Rumunijom u južnom Banatu i nastavila na sever.

Tri dana kasnije, ornitolozi iz Estonije su javili da je Iti uspešno stigla kući.

Crni orao je strogo zaštićena vrsta i u Srbiji, pa je na svaku jedinku, od malobrojnih koje kod nas zimuju ili se preko Srbije sele, potrebno budno paziti.

Članove Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije posebno raduje što sve češće crni orlovi posećuju hranilišta namenski u Srbiji otvorena za ptice grabljivice, dodaje se u saopštenju.

U Evropi je, kako navode ornitolozi, ostalo još samo 210-290 parova crnog orla.

Ova vrsta naseljava stare vlažne šume prošarane močvarama, jezerima, rekama i proplancima. Selica je, a zimu provodi na jugu Evrope, severu Afrike, Arapskom poluostrvu, jugu i jugoistoku Azije.

Usled ubrzanog gubitka staništa, kao i stradanja na seobi izazvanog čovekovim delovanjem, nalazi se na prvim stranama svih crvenih lista i jedna je od globalno najugroženijih vrsta.

Iti je jedan od ovih retkih orlova. Svake jeseni ona napušta Estoniju i preleće preko Belorusije, Ukrajine, Rumunije, Bugarske, sve do juga Turske, gde provodi zimu,a krajem marta i početkom aprila sledi jednomesečno putovanje do Estonije, radi gnežđenja.

Ornitolozi to znaju na osnovu traga koji o njenim kretanjima ostavlja radio-odašiljač, koji ova ptica nosi od dana kada joj je, kao mladuncu, postavljen dok je boravila u gnezdu.

Ovi uređaji su potpuno bezopasni i pticama ne smetaju.

Štaviše, dešava se da ptica bude spasena upravo zahvaljujući odašiljaču: nađe se u nevolji, bude otrovana, povređena, a transmiter šalje uzastopne signale s jedne tačke, što je alarm za ornitologe koji odlaze na to mesto u potragu za pticom i u misiju spasavanja.