- Nauka -

Naučnica poreklom iz Srbije na tragu najstarijeg oblika života

"Otkriće će možda uticati na diskusiju o Darvinovoj hipotezi."

Izvor:
Podeli
Tara Đokić na Dreser formaciji (Foto: Dale Anderson)
Tara Đokić na Dreser formaciji (Foto: Dale Anderson)

Piše: Staša Rosić, B92

Dok se u Srbiji stišava bura koju je pokrenula inicijativa da se teorija evolucije izbaci iz školskog programa, doktorantkinja astrobiologije Univerziteta u Novom Južnom Velsu Tara Đokić ubira lovorike zbog važnog otkrića, koje možda potvrđuje najosporavaniju Darvinovu ideju.

Đokićeva, koja za sebe kaže da je Australijanka srpskog porekla i strastveni zaljubljenik u nauku, za B92.net je objasnila o kakvom otkriću je reč, ali i prokomentarisala rastuće nepoverenje prema naučnim dostignućima.

“Nepoverenje u nauku možda potiče od osnovnog nerazumevanja naučnog procesa”, smatra Đokićeva. “Nauka se bavi istinom i koristi dokaze kako bi pružila objašnjenja. To je oblik kritičkog mišljenja koji omogućava ljudima da na osnovu raspoloživih informacija donose odluke za sebe. Ključ je u obrazovanju. Treba učiti ljude da razmišljaju za sebe, umesto da im neko govori šta je tačno, a šta pogrešno.”

Očuvani mehurići (Foto: Nature Communications)
Očuvani mehurići (Foto: Nature Communications)

Tara Đokić je predvodila tim koji je pronašao 3,48 milijardi godina stare tragove života u mineralnim naslagama u jednom termalnom izvoru u Pilbari (Zapadna Australija). To je tri milijarde godina stariji trag od prethodnog rekordera kada je reč o kopnenim termalnim izvorima. Ostali delovi tla su druga priča: u Južnoafričkoj Republici ranije su pronađeni tragovi mikroorganizama stari 2,7 do 2,9 milijardi godina, ali su najstariji ikad pronađeni u kopnenim termalnim izvorima imali „samo“ oko 580 miliona godina.

Tara na Dreser formaciji pokazuje stene koje sadrže gejzirite i biopotpis (Foto: Bruce Damer)
Tara na Dreser formaciji pokazuje stene koje sadrže gejzirite i biopotpis (Foto: Bruce Damer)

Baš zbog toga su naučnici više naginjali ideji da je život potekao u toplim izvorima na okeanskom dnu, gde najstariji tragovi života datiraju iz perioda od pre 3,7 milijardi godina, a mnogi su sumnjali da je Čarls Darvin bio na pogrešnom tragu kada je rekao da je život na Zemlji potekao iz „toplog jezerceta“.

“Ovo će možda uticati na tu diskusiju”, smatra Đokićeva.

Dreser formacija čuva stromatolite i mineralne naslage u termalnim izvorima (Foto: Kathy Campbell)
Dreser formacija čuva stromatolite i mineralne naslage u termalnim izvorima (Foto: Kathy Campbell)

Darvin je bio u pravu: Otkriveni najstariji tragovi života na kopnu

“Otkriće potencijalnog biološkog potpisa u drevnim termalnim izvorima formacije Dreser u Pilbari pruža nam geološku perspektivu koja bi mogla dati prevagu ideji da život potiče sa kopna, umesto iz okeana.”

Ono što je jednu astrobiološkinju privuklo Pilbari jeste činjenica da je taj teren približne starosti kao formacije na Kolumbija Hilsu na Marsu, na kom su primećeni tragovi postojanja nekadašnjeg termalnog izvora. Ako su na Zemlji otisci živih stvorenja uspeli da opstanu tokom 3,5 milijardi godina, zašto ne bi i na Marsu? (Naravno, u slučaju da ih ima).

Mikroskopska fotografija teksture gejzirita na Dreser formaciji. Ona je dokaz da su mineralne naslage počele da se talože na ovom mestu pre 3,5 milijardi godina (Foto: Nature Communications)
Mikroskopska fotografija teksture gejzirita na Dreser formaciji. Ona je dokaz da su mineralne naslage počele da se talože na ovom mestu pre 3,5 milijardi godina (Foto: Nature Communications)

Takođe, u mineralnim naslagama u termalnom izvoru Pilbare naučnici su otkrili i stromatolite, slojevite kamene strukture koje su stvorile kolonije drevnih mikroba, a tu su i ostali tragovi poput fosilizovanih mikrostromatolita, mikrobne palisadne teksture i dobro očuvanih mehurića, koji su nekada davno bili zarobljeni u nekoj lepljivoj supstanci, verovatno mikrobnog porekla.

Naslage su prepoznate kao gezirit, mineralni talog nastao u uslovima temperature bliske tački ključanja, okruženju bogatom silicijumom i tečnostima kakve se pronalaze samo u kopnenim termalnim izvorima.

Savremeni gejzir koji izbacuje vodu bogatu silicijumom. Obojeni materijal predstavlja trag mikroorganizama (Foto: Tara Đokić)
Savremeni gejzir koji izbacuje vodu bogatu silicijumom. Obojeni materijal predstavlja trag mikroorganizama (Foto: Tara Đokić)

“To pokazuje da je u pitkoj vodi na kopnu u ranoj istoriji Zemlje, bilo raznih oblika života”, piše u zvaničnom saopštenju profesor Martin van Kranendonk, direktor Australijskog centra za astrobiologiju i čelnik Odeljenja za biologiju, Zemlju i nauke o životnoj sredini Univerziteta u Novom Južnom Velsu.

Kranendonk je u septembru 2016. bio deo međunarodnog tima koji je pronašao možda i najstariji trag postojanja života na Zemlji – fosilne stromatolite na Grenlandu od pre 3,7 milijardi godina. On je takođe u savetodavnom timu koji u NASA odlučuje gde će biti spušten rover u istraživačkoj misiji na Marsu 2020.

Martin, Kejti i Tara skupljaju uzorke gejzirita na Novom Zelandu (Foto: Kathy Campbell)
Martin, Kejti i Tara skupljaju uzorke gejzirita na Novom Zelandu (Foto: Kathy Campbell)

U novoj studiji, koju je predvodila Tara Đokić, učestvovao je i Van Kranendonk, Malkolm Volter i Kolin Vord, svi sa Univerziteta u Novom Južnom Velsu, kao i profesorka Kejtlin Kembel sa Univerziteta u Oklandu. Njihov rad objavljen je u stručnom časopisu “Nature Communications”.

Prati B92 na Viberu

Nauka

Beograd je dobio svoj Fenomen

U četvrtak, 17. avgusta, u srcu Beograda, Hadži Prodanovoj ulici broj 16 i zvanično je počeo sa radom Fenomen, centar za naučne interaktivne radionice. Osnivači dve najmasovnije kulturne i naučno-popularne manifestacije, Festival nauke i Noć muzeja, pokrenuli su jedinstveni i nesvakidašnji kutak za radoznale.

Nauka četvrtak 17.08. 14:13 Komentara: 4
strana 1 od 141 idi na stranu