R2D2: Najpoznatiji robot na svetu

Opšte poznata stvar je da su najčuveniji filmski roboti svih vremena Artu Ditu i Si3pio, iz ultimativne klasične naučno-fantstične opere Ratovi zvezda. Tehnički govoreći, to su zapravo droidi. Zvanična definicija droida je „mehaničko samosvesno biće, koje se od računara razlikuje u tome što poseduje potpuno samostalni metod kretnje“.

Marija Nikolić Izvor:
foto: CPN
foto: CPN

Sibot Galaktika dizajn tim Ratova zvezda, opisuju droide kao „mehaničke ili elektronske konstrukcije dizajnirane tako da pomažu i služe organskom životu“. Istina, u Galaktičkoj Imperiji u kojoj je radnja smeštena, ovi droidi poslušno služe svojim vlasnicima, koji su uglavnom ljudi ili bar humanoidna stvorenja.

U epizodama (filmova, serija, knjiga, stripova ili video igrica) droidi su prezentovani kao generalno poslušne, matematički precizne mašine ogromnog memorijskog kapaciteta, što ih čini korisnim za najrazličitije poslove. Artu Ditu je astro droid osposobljen za upade u druge računarske sisteme, da razume govor, mada odgovara nerazumljivim ziždanjem, ali može i da lebdi pomoću malih raketa u nogama. Ima cilindrično telo na kome su raspoređeni senzori, nekoliko ruku i dodatnu alatku koja može da se koristi na nekoliko načina: za popravke svemirskih brodova, u borbama, ali i projektovanju 3D holograma.

Artu Ditu je napravljen tako da hoda na dve noge ali može da se kotrlja po površin koristići i treću nogu. U toku snimanja Ratova zvezda korišćeno je nekoliko modela Artu Ditua, jedan koji je daljinski upravljan i koji je hodao na tri noge i drugi koji je zapravo bio kostim koga je nosio britanski glumac Keni Bejker, ostale modele su upravljali lutkari pomoću lutkarskih žica. Tako fantastično opremljen, Artu Ditu izgleda kao savršeni asistent. U serijalu filmova (a pojavljuje se u svim epizodama), Artu Ditu služi naizmenično Pamde Amidali, Anakin Skajvokeru i Luku Skajvokeru, pokazujući izuzetnu hrabrost u spašavanju svojih gospodara i prijatelja od mnogobrojnih opasnosti – slobodno govoreći, u proseku po epizodi ispadne bar tri puta heroj.

foto: CPN
foto: CPN

Među svim mogućim vrstama droida iz ovog antologijskog serijala: ubice droidi, astro droidi, mobilni više-namenski droidi u hipersvemirskom navigiranju, borbeni droidi sa slabom veštačkom inteligencijom, medicinski doridi, droidi mučitelji, droidi piloti, vrlo posebno se istakao protokolarni droid Si3pio, Artu Dituov najbolji prijatelj.

Si3pio je humanoidni droid dizajniran posebno za interakciju sa organizmima i živim bićima koji imaju sposobnost govora, razumevanja i korišćenja alata. On je pre svega programiran za protokol, asistiranje u prevđenju i razumevanju običaja različitih kultura kako bi intergalaktički sastanci proticali bez većih problema, gde je njegova sposobnost tečnog komuniciranja na preko 6 miliona različitih načina od presudnog znčaja.

Si3pio takođe izražava sposobnost da laže (posebno kada favorizuje jednu ljudsku grupu u odnosu na drugu), što mu svakako daje puno veću sposobnost autonomije svojih misli nego što je to zapravo dozvoljeno prema Asimovljevim Zakonima robotike. Njegova nervozna i brigama naklonjena ličnost se u mnogome razlikuje od Artu Ditua, što gledaocu posmatranje njihovog odnosa čini još zabavnijim.

Si3pio je Artu Dituov stalni izvor šala, pa čak i u trenucima kada Si3pio prevodi Artuov govor publici. Ali ljubav između ova dva droida postaje potpuno očigledna onda kada Artu biva ozbiljno povređen, i kada mu Si3pio nudi svoje mehaničke delove kako bi se oporavio.

Ovaj tekst je najava današnjeg početka manifestacije "Dani budućnosti: Robotika" koja će se narednih nekoliko nedelja realizovati u Beogradu. Najčuveniji robot na svetu, humanoid ASIMO, dolazi u Beograd 24. septembra kako bi svečano otvorio ovu naučnopopularnu manifestaciju, koju organizuje Centar za promociju nauke u saradnji sa Elektrotehničkim fakultetom Univerziteta u Beogradu.

Priča o ove dve zvezde među droidima svakako podrazumeva priču o popularnosti, šou-biznisu i zabavi. Kao institucije imaginarnih robota, nije im bilo teško da se pojave u mnogim reklamama, da budu inspiracije za nove SF junake, ali i da se pojave u realnosti u obliku prenosivog hardiska, reciklažne kante za đubre pa čak i u obliku gitare.

Artu Ditua možete da kupite za čak 10,000 dolara, a ta verzija je oko 40 centimetara visoka, koristi 4 duple A baterije i isto toliko D baterija, ima ruku koja može da nosi čašu, a ima i dovoljno prostora u koji iste može da odloži i ohladi. U stanju je da isprati oko 40 glasovnih komandi, pa čak i da neku izignoriše ako mu se ne sviđa. Klima glavom ali ne govori puno. Ima i nekoliko modela koji vas mogu špijunirati, projektovati vam filmove, igrati se sa vama ili vam vrlo Artuditovski doneti čašu sode.

U svakom slučaju, priča o Ratovima zvezda i njihovim droidima se ne može zamisli bez priče o Artu Ditu i Si3pio-u: ova dva sada već vrlo obična droida, jednostavno dizajnirana da poslušno služe svoje vlasnike, doridi koji na kraju završe tako što po ko zna koji put spasu čitavu Galaksiju.

Nauka

Koliko prave nauke ima u naučnim časopisima?

Grupa istraživača poslala je lažne radne biografije na adrese 360 naučnih časopisa u ime izmišljenog poljskog doktora, čije je ime prevedeno s poljskog jezika glasilo Dr Prevara (engl. Dr. Fraud). Čak 48 časopisa sa velikim zadovoljstvom je imenovalo lažnog doktora u svoj uređivački odbor.

Nauka petak 24.03. 17:55 Komentara: 4

Neverovatni snimci najmanjih živih bića

Mikroskopi nam omogućavaju da posmatramo čak i najsitnije postojeće predmete i bića, ali se ograničenja javljaju kod uočavanja pokreta. Nekada je potrebno da prođu sati, pa čak i dani da bi se neki pokret uočio.

Nauka četvrtak 23.03. 11:27 Komentara: 4

One pomeraju granice nauke

Povodom obeležavanja deset godina osnivanja Evropskog istraživačkog saveta (European Research Council, ERC), koji dodeljuje jedan od najprestižnijih grantova u okviru programa Horizont 2020. Evropske komisije, Institut BioSens, Institut za fiziku u Beogradu i Univerzitet u Novom Sadu priključili su se institucijama širom Evrope u organizovanju niza događaja kojim obeležavaju dosadašnje uspehe.

Nauka utorak 14.03. 08:16 Komentara: 0

Sedam planeta: Otkriće i posledice

Tri od sedam planeta koje su nedavno otkrivene imaju uslove u kojima se može zamisliti život, rečeno je na skupu "Sedam planeta, otkriće i posledice" u organizaciji Centra za promociju nauke.

Nauka sreda 8.03. 08:47 Komentara: 10

"Nauku finansiraju poreski obveznici"

Prošle nedelje Srbiju je prvi put posetio Robert-Jan Smits, generalni direktor Glavne uprave za istraživanje i inovacije Evropske komisije. Mada njegova poseta nije privukla veliku medijsku pažnju, ona je bila gotovo istorijska za naučnu zajednicu u Srbiji.

Nauka utorak 7.03. 08:15 Komentara: 7

Krvavi minerali

Konfliktni minerali nalaze se u džepovima, torbama i rančevima skoro svakog od nas. Vaš mobilni telefon i laptop rade zahvaljujući ovakvim materijalima. Nadimak „konfliktni“ duguju svom poreklu, zbog toga što su najveća nalazišta na svetu smeštena duboko u ratnim zonama država Centralne Afrike, najviše u DR Kongo.

Nauka ponedeljak 27.02. 17:50 Komentara: 1
strana 1 od 132 idi na stranu