Šta pretvara ljude u lopove i huligane?

London je poslednjih dana prošaran zaista neverovatnim prizorima zapaljenih zgrada, slomljenih izloga i nasilja ali i ljudi koji ulaze u radnje i izlaze iz njih sa velikim televizorima u svojim rukama.

Mnogi od njih nisu se ni potrudili da sakriju svoje lice tokom pljački brojnih prodavnica sportske i tehničke robe, a neki su nakon toga odlučili i da se slikaju kako bi se hvalili putem brojnih socijalnih mreža za učinjeno.

Profesor Džons Pits, kriminolog koji savetuje brojne lokalne vlasti u Londonu o mladim ljudima i bandama, tvrdi da će policija najverovatnije privesti one pojedince za koje smatra da su pljačkanje započeli, ali de će većina običnih ljudi koji su se odlučili na ovaj nimalo pošten potez biti zaobiđena.

Pits smatra da pljačkanje čini da „nemoćni ljudi iznenada dolaze u posed velike moći“ a to je „izuzetno opijajuće“.

„Svet je okrenut naglavačke. Mladima je oduvek govoreno da nešto ne smeju da rade jer će u suprotnom snositi zakonske posledice. Sada su oni počeli da rade te stvari, ali ništa se ne dešava“, izjavio je Pits za BBC.

Veliki broj mladih ljudi uključen je u ove nerede i zbog toga što je trenutno raspust i noći su duže, a brojke su tokom ovakvih aktivnosti izuzetno bitne, a do ovakvih situacija dolazi kada huligani osete da imaju kontrolu nad policijom.

Psihopatske tendencije

„Ne možete sami praviti nerede. U određenom trenutku velika rulja shvata da su oni zapravo ti koji situaciju imaju pod kontrolom, a ne policija“, smatra Pits.

Psiholozi tvrde da pojedinac u masi gubi svoj identitet, kao i osećaj empatije i krivice – kvalitete koji nas sprečavaju da se ponašamo kao kriminalci.

„Moral je obrnuto proporcijalan broju posmatrača. Kada imate relativno veliku grupu anonimnih osoba, vi se nalazite u prilici da radite šta god želite“, mišljenja je doktor Džejms Tompson, stariji predavač na Univerzitetskom koledžu u Londonu.

„Veliki deo tog osećaja proizilazi iz bezbednosti koja leži u velikom broju ljudi koji se nalaze pored vas. Možda je u pitanju svega 20 ili 30 osoba koje zapravo predvode ove nerede, međutim, prisustvo stotina posmatrača njihovo hvatanje čini znatno težim“, smatra Tompson.

Gledanje ljudi koji neometano čine krivično delo može biti veliki podsticaj za druge da se i oni uključe, mišljenja je psiholog Lens Vorkman.

„Ljudi su najbolji na celoj planeti kada je u pitanju imitiranje akcija drugih. Posebno se trudimo da imitiramo stvari koje su uspešne. Kada vidite kako neko izlazi iz prodavnice sa računarom ili patikama, neko bi mogao da pomisli: Zašto i ja to ne bih uradio?“.

Pojedinci mogu čak usvojiti i poseban obrazac i pomisliti: „Svi ti bogati ljudi imaju ove stvari a ja ih nemam, tako da imamo puno pravo da ih uzmem“.

Međutim nema konkretnih dokaza koji ukazuju na to da vođe bandi imaju psihopatske tendencije.

Ovakva ideja mentaliteta mase najbolje se može videti u fudbalskom huliganizmu. Nekadašnji huligan i pristalica fudbalskom kluba Mančester junajted, tvrdi da postoji velika sličnost između pljački i nereda u Londonu sa fudbalskim nasiljem čiji je on bio deo skoro tri decenije.

Sve se svodi na uzbuđenje: „To je adrenalin, kada ga neko osete ne možete mu ga oduzeti – buka gomile, taj osećaj grupe, trenutak kada shvatite da se nešto dešava. Za većinu to uzbuženje predstavlja glavni motiv, besplatne stvari samo su dodatni bonus – ali ne i za vođe, koje manipulišu masom kako bi napadale basš one prodavnice u kojima se nalazi skupa roba“.

Čista pljačka

Za obične osobe koje poštuju zakon, paljenje autobusa ili krađa su nezamislive stvari. Međutim pojedini socio-ekonomski faktori ne smeju se ignorisati.

Doktor Pol Begli, sociolog sa Univerziteta u Lidsu, kaže da su mladi ljudi uglavni ti koji se sukobljavaju sa policijom, dok u pljačkama učestvuju deca i žene.

„Veoma je verovatno da u krađama učestvuje mnogo osoba koje to nikada pre nisu radile. U ovakvim situacijama postoji osećaj da pravila više ne važe. Postoji veliki broj stvari koje se mogu ukrasti, a za većinu osoba to je možda jedini način da do njih dođu“.

Profesor smatra da su neredi u Londonu znatno složeniji nego što se na prvi pogled čini i da ne mogu biti opisani kao „samo pljačkanje prodavnica“.

Neredi su delom i rezultat nezadovoljstva naroda zbog nezaposlenosti, lošeg obrazovanja i razlika u zaradama.

Većina ljudi koji su zauzeli ulice Londona dolaze iz siromašnih krajeva i nemaju šta da izgube.

„Oni nemaju karijere o kojima treba da misle. Oni nisu „mi“. Žive na društvenim marginama, besni, razočarani i sposobni su da urade prilično užasne stvari“, zaključuje Pits.

Velika Britanija poseduje mnoštvo pravila i zakona poput svake druge nacije, ali ono što je održavalo red i mir bile su opšteprihvaćene vrednosti i kulturno nasleđe. Za mnoge mlade ljude danas to nasleđe ne znači mnogo, a vlast ne može to da promeni ili ublaži, jedino joj ostaje da se direktno suoči sa problemom.

Više fotografija nereda u Londonu pogledajte u našoj Galeriji