Trka za vakcinom između Kine i SAD

Od sedam kandidata za moguću vakcinu koji se, prema navodima Svetske zdravstvene organizacije nalaze u drugoj fazi testiranja, tri su iz kineskih, a dva iz američkih istraživačkih instituta.

Bela kuća namerava da uloži deset milijardi dolara u testiranje, proizvodnju i kupovinu jedne ili više vakcina. U okviru takozvane operacije Warp Speed, do januara 2021. trebalo bi da na raspolaganju bude najmanje 300 miliona doza vakcine. U toj operaciji učestvuje šest američkih farmaceutskih kompanija i britansko-švedski koncern Astrazeneca.

Operaciju vodi američki general Gustave Perna, u okviru američkog Ministarstva zdravlja. Tokom saslušanja pred Senatom prošle nedelje, Perna je rekao da su Sjedinjene Američke Države „spremne da sarađuju sa svakom zemljom koja pri razvoju vakcine ili lekova pruži informacije ili kooperaciju“. Ali Kina ne spada u te zemlje, jasno je poručio američki general.

Vesti o uspehu i upozorenja hakera

Farmaceutska kompanija Moderna iz Masačusetsa je još sredinom marta prva započela s kliničkim studijama, a preliminarni rezultate objavljeni su sredinom maja. Već sredinom jula moglo bi da se započne s proizvodnjom, navela je ta kompanija.

Nedelju dana nakon tih vesti, američka obaveštajna agencija FBI i američka agencija za kibernetičku odbranu upozorile su na moguće hakerske napade iz Pekinga s ciljem da se dođe do američkih istraživačkih rezultata koji imaju veze s vakcinom protiv korona-virusa. Senator Rik Peri te optužbe je ponovio u izjavi za britansku medijsku kuću BBC. Jedna portparolka kineskog Ministarstva spoljnih poslova na to je reagovala ovako: „Neka – molim lepo – pokaže dokaze za tvrdnju da Kina sabotira zapadna nastojanja da se razvije vakcina. Ne mora uopšte da se stidi“.

Dejvid Fidler iz američkog trusta mozgova Council on Foreign Relations, u izjavi za DW kaže da ne sumnja u to da „Kina i druge zemlje pokušavaju da dođu do informacija o aktivnostima američkih kompanija i organizacija u vezi s pandemijom, među njima i do informacija o razvoju vakcine.“ Ne bi ga, dodaje, iznenadilo ni to da i Sjedinjene Američke Države vrše kibernetičku špijunažu protiv kineskih istraživačkih aktivnosti.

Foto: depositphotos/motortion

Solidarnost i sopstveni interesi

Tokom jednog sastanka Svetske zdravstvene organizacije maju, kineski predsednik Si Đinping rekao je da će njegova zemlja staviti na raspolaganje vakcinu kao ''globalno javno dobro“. Time se Peking izdvaja od SAD koje se nisu priključile rezoluciji Svetske zdravstvene organizacije u kojoj stoji da bi vakcinu trebalo staviti na raspolaganje „fer i pravedno“.

Šef američke ustanove National Institutes of Health, koja je uključena u istraživanja oko vakcine, rekao da bi svaku razvijenu vakcinu trebalo staviti na raspolaganje onima kojima je ona najpotrebnija.''

''I SAD i Kina sigurno znaju kako da delotvornu i sigurnu vakcinu stave tako na raspolaganje, a da ona služi i njihovim nacionalnim interesima“, ističe stručnjak za zdravstvenu politiku Fidler. A finansijski lošije stojećim državama verovatno je jasno da će pristup nekoj kineskoj ili nekoj američkoj vakcini biti povezan s političkim uslovljavanjima, dodaje. Međutim, ističe Fidler, ovo je prvi put da se razvoj neke vakcine protiv povezuje s geopolitičkim strategijama. „Zato je ishod svega toga otvoren“.

''Fokus na Kinu i SAD je promašen“

Kina i SAD, međutim, nisu jedine zemlje koje grozničavo tragaju za vakcinom. Osim toga, ta dva velika suparnika ne sarađuju jedan s drugim, iako imaju saradnju s trećim zemljama.

Oko 120 kandidata za vakcinu se u ovom trenutku testira u svetu, između ostalog i u Nemačkoj. Tvrtka Curevac iz Tibingena je tako započela s prvom fazom testiranja.

Foto: depositphotos/rbhavana

Potrebno mnogo učesnika

Tako je, na primer, kandidat za vakcinu britansko-švedskog farmaceutskog koncerna Astrazeneca razvijen u saradnji s Univerzitetom Oksford, a kliničke studije izvode se u Brazilu. U cilju proizvodnje milijardu doza vakcine koje su namenjene zemljama u razvoju, taj koncern je početkom juna obezbedio usluge indijskog proizvođača Serum Institute of India. Već krajem 2020. bi 40 odsto tih doza trebalo da bude na raspolaganju – uz pretpostavku da se vakcina pokaže kao delotvorna i bezbedna.

''Nije od posebne važnosti koje preduzeće ili javno-privatno partnerstvo će prvo dobiti dozvolu za proizvodnju vakcine ili pak iz koje zemlje će ona stići'', kaže Han Štojtel iz vfa. Mnogo važnije je, kaže, da dozvolu dobije više vakcina i da se one u dovoljnoj meri proizvedu u skorije vreme. Samo tako će moći da bude pokrivena potražnja u čitavom svetu.