Sedam načina na koje sebe svakodnevno zaglupljujete

Multitasking

“Naš mozak jednostavno nije prilagođen multitaskingu, mi možemo u potpunosti da budemo fokusirani u određenom trenutku na obavljanje samo jednog posla. Kad ljudi misle da obavljaju više stvari odjednom, oni se zapravo samo brzo prebacuju s jedne aktivnosti na drugu, što uzrokuje brže trošenje glukoze (moždanog goriva), zamaranje i konfuziju, a organizam preplavljuju hormoni kortizol i adrenalin. Čak i najjednostavnije stvari kao što je čitanje mejla tokom obavljanja nekog zadatka može da smanji vaš IQ za 10 poena”, navodi neurolog Erl Miler sa Tehnološkog instituta u Masačusetsu.

Kozumirate veliku količinu masne hrane

Hrana krcata zasićenim masnoćama poput slanine, hleba namazanog puterom ili prženih jaja utiče negativno na funkciju dopamina u mogzu, neurotransmitera zaduženog za motivaciju. istraživanja su pokazala da masna hrana narušava kognitivnu fleksibilnost, usporava reakcije organizma, oštećuje pamćenje i uzrokuje nastanak negativnih osećanja i depresije kod pacova i drugih životinja.

Odgovore na sva pitanja tražite odmah na internetu

Imati u svakom trenutku na rasoplaganju neograničen izvor informacija može da bude i blagoslov i prokletstvo. Naime, ovakvo ponašanje negativno utiče na deo mozga zvan hipokampus, zadužen za skladištenje nove memorije. Istraživanje Univerziteta u Kolumbiji pokazalo je da smo u današnje vreme znatno skloniji pamćenju toga gde smo uskladištili podatke nego pamćenju uskladištenog sadržaja.

Jedete suviše voća

UCLA istraživanje iz 2012. godine, sprovedeno na pacovima, pokazalo je da fruktoza – prosti šećer koji ulazi u sastav voća, meda i povrća, efikasno usporava rad mozga tako što ometa insulin, zadužen za pretvaranje šećera u energiju neophodnu za pravilno funkcionisanje mozga. Ovaj efekat poništava konzumiranje omega-3 masnih kiselina kojom je bogato ulje lana, kao i oskuša, haringa i pastrmka.

Suviše gledate televiziju

Iako za to još uvek ne postoji sasvim pouzdan dokaz, naučnici smatraju da nas gledanje TV rijaliti emisija i drugog programa sličnog sadržaja, zaglupljuje u velikoj meri. U austrijskom istraživanju u kojem je učestvovala 81 osoba, naučnik Markus Apel ustanovio je da su znatno bolje rešavali testove oni ispitanici koji prethodno nisu gledali televiziju. Apel smatra da ono što vidimo u čujemo oblikuje naše ponašanje. Drugim rečima – ono smo što gledamo.

Džet leg i druge vrste poremećaja

Svakom ko je nekada prešao veliku razdaljinu avionom poznat je osećaj konfuzije nakon stupanja u drugu vremensku zonu i poremećaja biološkog ritma. I dok je većini poznato da simptomi traju dan-dva, naučnici zaravo smatraju da ovaj efekat traje nekoliko nedelja.

Žvakanje žvake

Donedavno je žvakanje žvake predstavljalo dobur stvar, u neurološkom smislu – u pitanju je fizička vežba koja povećava dotok krvi u mozak i poboljšava kognitivne funkcije obezbeđujući mozgu na taj način dodatnu energiju. Ali, nedavni eksperiment ‘bacio je u vodu’ ovu teoriju – žvakanje žvake zapravo je ometalo učesnike u učenju i rešavanju problema.