Srbija poslednja u Evropi po broju donora organa

Kako je rečeno na skupu, koji se prvi put održava u Srbiji, Hrvatska je vodeća zemlja u regionu po svesnosti o značaju doniranja organa i u njoj ima oko milion potpisanih donorskih kartica, dok je po broju transplantacija bubrega i jetre prva u svetu, u rangu sa Španijom.

"U Hrvatskoj odrasli ne čekaju duže od godinu dana na transplantaciju, dok kod nas deca čekaju do devet godina, a o odraslima i da ne pričamo, mnogo njih i ne dočeka transplantaciju", kazala je agenciji Beta predsednica udruženja dece bubrežnih bolesnika i tranplantiranih osoba "Sve za osmeh" Jelena Alavanja.

Vršilac dužnosti direktora Uprave za biomedicinu u Ministarstvu zdravlja Nenad Milojičić kazao je za agenciju Beta da je po broju urađenih transplantacija, najlošija godina u Srbiji bila 2014, dok je najbolja bila 2013. godina, kada su urađene 104 transplantacije bubrega, 17 jetri i četiri srca.

"Srbija zauzima jedno od poslednjih mesta u Evropi po broji donora. U 2013. godini zabeleženo je 5,7 donora na milion stanovnika a prošle godine taj broj je pao na tri. Nadamo se da će ove godine biti bolje", kazao je Milojičić.

Prema njegovim rečima, u Srbiji postoji 14 donorskih bolnica i pet transplantacionih centara, u kojima je moguće izvršiti transplantacije srca, jetre, bubrega i rožnjače. Na transplantaciju bubrega trenutno u Srbiji čeka 700 pacijenata, na jetru 65 dok oko 70 ljudi čeka transplantaciju srca. Milojičić je dodao da svi zainteresovani građani mogu potražiti donorske kartice kod izabranog lekara u domovima zdravlja, u transplantacionim centrima, u filijalama Fonda za zdravstveno osiguranje kao i u upravi za biomedicinu.

"Donorska kartica je samo gest dobre volje i nema zakonsku obaveznost. Poenta je da se o tome priča, da onaj koji zeli da bude donor kaže to svojim bližnjim, jer oni donose odluku posle smrti osobe", objasnio je Milojičić. Na skupu je istaknuto i da se transplatacija kao metod lečenja, u Srbiji koristi od 1975. godine, a da je započela programom transplantacije bubrega.

Ministarsvo zdravlja od 2005. godine intezivnije radi na uređivanju te oblasti, od kada je donet niz zakona koji su usaglašeni sa evropskim direktivama. Manifestacija, koju su organizovala Udruženja "Sve za osmeh" i "Donor heroj", okupila je oko 150 učesnika iz devet zemalja, među kojima su Srbija, BiH, Crne Gora, Hrvatska, Rumunija, Mađarska, Makedonija, Slovenija i Bugarska.

Cilj Međunarodnih susreta na Zlatiboru, koji će trajati do utorka, 31. marta, je razmena iskustava zemalja u regionu i podizanje svesti javnosti o značaju doniranja organa. Do danas je Hrvatska bila domaćin 12 a BiH osam takvih manifestacija.