Oprez zbog virusa "zapadnog Nila"

Domaće reke su već ušle u sezonu plavljenja, a uskoro počinje i doba godine u kojem bi i „zapadni Nil” mogao da se „izlije” u Srbiji. Virus „zapadnog Nila” je lane nađen u komarcima i konjima na našoj teritoriji, a antitela su otkrivena i u ljudima, što pokazuje da su neki od nas već preležali blaži oblik te smrtonosne bolesti, misleći da ih je stegnuo grip, sličan po simptomima. Da bismo bili pripravni i na eventualno širenje opasnog virusa koji je samo u Grčkoj pre tri godine zarazio 262, a usmrtio 14 osoba, beogradski Zavod za biocide i medicinsku ekologiju će, finansiran sredstvima Ministarstva zdravlja, postavljati klopke za komarce, prenosnike virusa, u 25 gradova i ispitivati da li sadrže „klicu” bolesti. Oni će na terenu biti od aprila do septembra, tokom celog perioda u kojem komarci haraju.

– Ove godine smo mi zaduženi za nadzor, ali obučavaćemo i osoblje lokalnih zavoda da oni preuzmu taj posao u narednim godinama. Gradovi u kojima ćemo biti, odabrani su zato što se nalaze pored velikih reka, što pogoduje razvitku mnoštva komaraca i povećava rizik od prenošenja virusa. Idealno bi bilo kada bi, kako se to radi u zapadnoj Evropi, i veterinari bili uključeni u program da prate populacije ptica i konja, koje su rezervoar virusa. Nažalost, za to nema dovoljno novca – rekao je dr Ivan Aleksić, iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju.

Da je neophodna i pomoć veterinara i biologa kako bi se istraživale vrste koje su rezervoari bolesti, naglašavaju i u Institutu za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović – Batut”. Ta ustanova je prošle godine lokalnim zavodima za javno zdravlje poslala uputstvo za nadzor nad groznicom „zapadnog Nila”. Pre dve godine su za epidemiologe, infektologe i lekare opšte prakse organizovali i obuku za prepoznavanje simptoma bolesti i brzo reagovanje u zbrinjavanju pacijenata i predupređivanju epidemije.

– Zbog povećane aktivnosti virusa i njegovih različitih sojeva, što ukazuje na promene u epidemiološkim karakteristikama ovog oboljenja u Evropi, Evropski centar za kontrolu bolesti aktivno radi na unapređenju nadzora nad virusom u zemljama Evropske unije. Iskustva drugih zemalja, pre svih SAD i Kanade, pokazuju da broj ljudi koji su oboleli od groznice varira iz godine u godinu. To je posledica toga što na virus utiču brojni faktori, kao što su klimatske promene, rasprostranjenost komaraca, populacija ptica... – kazala je dr JelenaObrenović, šef Odeljenja za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti u „Batutu”.

Od izvorno tropskih bolesti, koje se zbog klimatskih promena počinju probijati i u Evropu, srpske medicinske ustanove, osim virusa „zapadnog Nila”, naročitu pažnju obraćaju na dengu, malariju, Krimsku-Kongo hemoragijsku groznicu, krpeljski virusni encefalitis... Do sada je kod nas bilo obolelih samo od Krimske-Kongo groznice, koja je sporadično izbijala na Kosovu, i malarije, ali samo kod osoba koje su je zapatile u inostranstvu.

– Osnovnu meru prevencije ljudi od virusa „zapadnog Nila” predstavlja zaštita od uboda komaraca. Zato je neophodno sprovoditi organizovane akcije redukcije brojnosti komaraca na teritoriji čitave zemlje. Prema raspoloživim podacima, takve akcije se preduzimaju u Beogradu, ali nedostaju podaci o tome da li se i u kolikoj meri one sprovode na ostalim područjima Srbije – rekla je dr Obrenović.

Foto: SweetCrisis / freedigitalphotos.net