"Za šefa uvek dostupni", ali za vaše zdravlje...

Psihički problemi, izmorenost, gubitak motivacije – sve su to stanja o kojima već dugo niko ne želi otvoreno da govori. U međuvremenu je, međutim, pojam psihičkog opterećenja postao deo medicine rada i zaštite na radu. Ipak, dugogodišnja istraživanja i njihovi rezultati u vezi s ovim pojmom i dalje nedostaju. „Tehnički razvoj je jednostavno bio toliko brz da uopšte nismo u stanju tačno da procenimo kakva je situacija bila pre deset godina“, kaže Hiltraud Paridon, psihološkinja pri drezdenskom Institutu za rad i zdravlje nemačkog osiguranja. Institut ove godine organizuje Svetski kongres za bezbednost i zdravlje na radnom mestu. Psihička opterećenja su pri tome jedna od glavnih tema.

Uvek dostupni

Pojava mobilnih telefona i njihova masovna upotreba doveli su do toga da zaposleni poslodavcima zapravo uvek stoje na raspolaganju, čak i vikendom. Time se za mnoge od njih vreme rada stopilo sa slobodnim vremenom. Isključiti se kako bismo se napunili novom energijom – očigledno postaje sve teže. „Tako nastaje pritisak zbog rokova i rada kojim je pogođena polovina zaposlenih. Njih 60 odsto pati od pritiska upravo zbog toga što istovremeno rade nekoliko stvari. Različiti zadaci moraju se istovremeno obavljati i istovremeno moraju biti završeni. Stalni prekidi radnog procesa takođe negativno utiču na zdravlje. U nekim zanimanjima se pomerilo i radno vreme, što je takođe jedan od faktora koji se može negativno odraziti na psihu radnika“, kaže Paridonova.

Ona dodaje da su ovim promenama radnog vremena, koje se produžuje na večernje sate i vikend, posebno pogođeni zaposleni u prodavnicama. „To je delimično zbog toga što su prodavnice duže otvorene, neke čak i do ponoći. Sve su to opterećenja za zaposlene. Kolika su ta opterećenja i kako ih radnici doživljavaju – od toga zapravo zavisi i njihov uticaj na psihu zaposlenog“, kaže ona. Hiltraud Paridon objašnjava da, ukoliko su ta opterećenja prevelika, to može imati posledice po zdravlje. „Mogu se pojaviti različita oboljenja. Na primer, srčana ili psihička. Isto tako, može se povećati i broj nesreća na radu, kao i gubitak motivacije, te uopšte slabljenje reakcija imunološkog sistema“, kaže Paridonova. Prema rezultatima istraživanja Savezne komore psihoterapeuta o radnoj nesposobnosti iz 2013. godine, oko 75.000 radnika je 2012. godine otišlo u prevremenu penziju zbog psihičkih oboljenja. „Moraju li radnici na poslu da koriste zaštitnu odeću i obuću ili maske, koliko jaka sme biti buka kojoj su izloženi – za sve to imamo jasna pravila. Ali za psihička opterećenja ne postoje ograničenja. No prošle godine usvojene su izmene Zakona o zaštiti na radu koje govore upravo o tome da se i psihička opterećenja moraju uzeti u obzir kad je reč o opasnostima na radnom mestu“, kaže Peridonova. Ona dodaje da je svako preduzeće obavezno da razmotri opasnosti na radnim mestima i uvede mere za njihovo suzbijanje. „To se odnosi na sve što radnicima na bilo koji način može da šteti. To mogu biti razna biološka ili hemijska sredstva ili mehanički faktori. Tome sada treba dodati i psihička opterećenja, ali je njih još teško opisati“, objašnjava Paridonova.

Učimo jedni od drugih

Budući da je još teško ustanoviti jasne kriterijume za vrednovanje psihičkih opterećenja, samim tim je teško naći i odgovarajuće preventivne mere. „U međuvremenu su nastale razne preporuke, kao što je na primer ona da, ako se psihička opterećenja pojave na do jedne trećine radnih mesta, ne treba ništa preduzimati. Međutim, ukoliko je u pitanju jedna do dve trećine radnika, tada se stvar mora još jednom ispitati. Ukoliko je reč o više od dve trećine radnih mesta, tada nadležni moraju posegnuti za odgovarajućim merama. No, kako bi uopšte mogli to učiniti, potreban je angažman radnika. Oni moraju dati iskrene podatke i sami oceniti stepen svog opterećenja“, kaže Paridonova.

Samim tim, otvorena i kvalitetna komunikacija je zapravo najvažnija, dodaje ona. „Isto tako, u globalizovanom i umreženom svetu u kojem živimo, bitna je i razmena s drugima. Znači, moramo znati kako je u drugim zemljama, šta se tamo događa i šta druge zemlje preduzimaju po pitanju psihičkih opterećenja na radnom mestu. Na Kongresu za sigurnost i zdravlje će se govoriti upravo o tome – o konkretnim merama i o tome šta jedni od drugih možemo naučiti“, zaključuje Paridonova.