Muškarci su sve manje plodni

Bez obzira na sve savremenije metode lečenja infertiliteta, iz decenije u deceniju muškarci su sve manje plodni. Takav trend doveo je i do promene kriterijuma za referentne rezultate kada je u pitanju ispitivanje plodnosti muškarca - spermogram.

Lekari ne znaju do kraja šta je uzrok smanjenoj muškoj plodnosti, ali se slažu da savremeni život nosi niz faktora koji vuku negativne posledice po mogućnost začeća. Ali, tehnološki napredak je uz sve opasnosti po plodnost muškaraca, doneo i povećanje znanja o neplodnosti, kako muškoj, tako i ženskoj, i svesti o potrebi da se ovaj problem na vreme prepozna i leči, kaže u intervjuu za “Novosti” dr Nebojša Bojanić, iz Klinike za urologiju Kliničkog centra Srbije.

- Poslednjih godina značajno je porasla svest muškaraca da ako uz redovne nezaštićene odnose šest meseci ili godinu ne dolazi do začeća, treba da se jave na pregled. Nažalost, umesto da odu kod urologa, često počinju lečenje na svoju ruku. Urade samoinicijativno spremogram, misleći da je to dovoljno. Mali broj laboratorija je sertifikovan da ove analize radi po novim standardima, pa ovakvo samoinicijativno rađenje spermograma najčešće nije validno.

U čemu se razlikuju novi kriterijumi za referentne vrednosti u ispitivanju muške plodnosti?

- Novim kriterijumima koje je donela Svetska zdravstvena organizacija, referentne vrednosti koje se tiču broja, pokretljivosti i izgleda sprermatozoida prilagođene su populaciji, jer je dokazano da danas muška populacija prosečno ima manji broj spermatozoida, a njihova pokretljivost je slabija. Nekadašnji kriterijum brojnosti smanjen je sa 20 miliona na 15 miliona po mililitru. Pokretljivost spermatozoida je ranije razvrstavana u tri kategorije, a danas se deli na dve: u prvoj su progresivno pokretni, a u drugoj su svi ostali spermatozoidi. Osnov za formiranje tih novih kriterijuma je analiza rezultata velikog broja ispitanika koji su ostvarili začeće, pa su te prosečne brojke uzete kao dovoljne i referentne.

Zašto je prosečan muškarac danas manje plodan nego pre nekoliko decenija?

- Nekada su se ljudi dosta rano ženili, već u ranim dvadesetim, žene su se ranije udavale. Danas žene dosta kasnije stupaju u brak i tek posle tridesete počnu da razmišljaju o trudnoći. Ako su njihovi partneri koju godinu stariji, može se očekivati da s godinama imaju lošiji kvalitet semena. Od velikog uticaja su spoljna sredina i način života, a obe te grupe faktora su doživele ogromne promene poslednjih decenija. Način života je mnogo drugačiji, počev od radnog vremena, toga kako se hranimo, koliko smo fizički aktivni, koliko tokom dana koristimo računar.

U poslednje vreme se mnogo priča o uticaju elektronskih uređaja na plodnost?

- Danas svi u velikoj meri koristimo savremene elektronske uređaje, koji imaju mini magnetna polja za koja je teško utvrditi koliko utiču na plodnost. Rađena su i istraživanja o toj međuzavisnosti, ali nema definitivne potvrde da li laptopi i telefoni utiču negativno na plodnost. Dugotrajno držanje laptopa u krilu, međutim, sigurno podiže temperaturu tog dela tela. A priroda je osmislila kako bi zaštitila testise da oni budu van tela i da imaju nižu temperaturu od ostatka, pa sigurno da njihovo grejanje ne pomaže.

Čini se da pacijenti sa problemom plodnosti mnogo lutaju i gube vreme pre i tokom lečenja?

- Osnovne analize važne za mušku plodnost mogu da se urade za dve nedelje, genetske za nekoliko meseci. Kada se muškarcu da neka terapija, mora se sačekati da bi se videli njeni efekti. Za to je potrebno da prođe ciklus spermogeneze, koji traje tri meseca. S druge strane, najviše vremena se gubi u lutanju do pravog lekara, mnogi pacijenti i ne stignu do urologa. Srbiji nedostaju centri za infertilitet, jer se gro lečenja sprovodi kod ginekologa, a deo tima treba da budu i urolog, i endokrinolog, ponekad psihijatar. Često se parovi nepotrebno leče od hlamidije, mikoplazme, ureaplazme, godinu dana piju antibiotike, poremete crevnu floru i izgube samo vreme, a da nisu rešili problem. Ne treba insistirati na sterilnim nalazima ako to ne pomaže.

Kojim sve metodama, i sa koliko uspeha može da se pomogne muškarcima koji imaju problem sa plodnošću?

- Nemamo precizne podatke, otprilike kod trećine svih slučajeva infertiliteta uzrok je do muškarca, trećina kod žene, a nekada postoje problemi kod oba partnera. Muškarci često zbog straha od lekara i zbog stida, počinju samolečenje, uzimaju sami suplemente i gube dragoceno vreme. Neretko se preskače i pokušaj lečenja kod urologa, pa parovi idu direktno kod ginekologa i završe na vantelesnoj oplodnji. Jedan broj tih pacijenata zaista i pored lečenja mora na vantelesnu oplodnju, ali ima dosta onih kojima bi urolog mogao da pomogne.

Koji su to slučajevi?

- Na primer, operacija varikocele u 40 odsto slučajeva može da rezultira spontanim začećem. Neki pacijenti izgube silno vreme nepotrebno lečeći bespotrebno pojedine infekcije, a tek skroman broj pacijenata dođe do urologa. Kada spermogram pacijenata ima samo blago odstupanje, mogu da pomognu suplementi i polivitaminske terapije. Oni mogu da donesu poboljšanje i kod onih koji imaju lošije nalaze, ali se tada daju u okviru priprema za vantelesnu. Takođe, i hormonska terapija može da bude od pomoći, jer je i muški i ženski infertilitet u dobroj meri vezan za endokrine žlezde. Nažalost, mali broj urologa se ovim problemom bavi na pravi način. A može se pomoći čak i pacijentima sa azospermijom.

To su pacijenti koji praktično nemaju spermatozoide?

- U našim ustanovama, ako pacijent nema spermatozoida u ejakulatu, smatra da se da je neplodan, ali kod dobrog dela tih ljudi zaista postoji rešenje. Kod nas, nažalost, u državnim ustanovama još nema mogućnosti dobijanja materijala uz pomoć biopsije testisa. Kod pacijenata sa azospermijom gotovo u 30 odsto slučajeva mogu se na ovaj način naći spermatozoidi s kojima može da se uradi veštačka oplodnja. Država nije prepoznala ovu mogućnost, jer te intervencije dodatno poskupljuju procedure lečenja pacijenata sa neopstruktivnom azospermijom, te zasada pacijenti mogu da im se podvrgnu samo u privatnim ustanovama.

Može li se pomoći pacijentima sa opstruktivnim azospermijama?

- Kod njih je situacija uslovno rečeno lakša. Jer, spermatozoidi se proizvode u testisima, ali ne mogu da prođu dalje jer je semevod opstruiran - zbog urođenog nedostatka, semevoda, povreda, infekcija, hirurških zahvata. Onda se iglom praktično aspirira seme direktno iz testisa i dalje koristi za vantelesnu oplodnju. Ali, ni ova metoda nažalost ne može da se radi na teret Fonda za zdravstveno osiguranje.

Da li nespušteni testisi mogu da uzrokuju kasnije probleme sa plodnošću?

- Ranije se ovaj problem tolerisao do polaska u školu, pa je granica pomerena na pet, pa na dve godine. Danas sva muška deca sa navršenom godinom moraju da imaju spuštene testise u mošnicama. Pedijatar je taj koji mora da prepozna da li su testisi spušteni ili ne. Jer, oni mogu da budu znak testikularne disgeneze, koju čine anomalije položaja, oblika, veličine, lokalizacije ili anomalije funkcije testisa. Dobar deo tih anomalija se manifestuje tek u pubertetu, testisi se ne razvijaju normalno i dete ulazi u hipogonadno stanje koje se u kasnijim godinama manifestuje azospermijom.

Izvor: Novosti.rs