Zbog loše ishrane trpi celo telo

Sve namirnice koje jedemo mogu da zasite, ali i da “začine” organizam, jer utiču na pH ravnotežu. Recimo, uzimanjem velikih količina mesa, mleka i mlečnih proizvoda, industrijski prerađene hrane, jaja, belog brašna i šećera, brze hrane, veštačkih zaslađivača i konzervanasa, gaziranih slatkih pića, povećava se kiselost organizma, što može da ošteti ili potpuno uništi sve organe i ćelije. Pomenuti disbalans utiče na slabljenje imunog sistema, podstiče razvoj depresije, nervoze i sindroma hroničnog umora, ali ima značajnu ulogu u nastanku gotovo svih hroničnih bolesti.

S druge strane, povrće i voće, koje nije konzervisano ili marinirano, razgradnjom daje produkte koji povećavaju bazne ili alkalne rezerve organizma. Svi organi u ljudskom organizmu rade normalno samo kada su količine baznih i kiselih supstanci u telu u ravnoteži.

- Krv ima konstantnu pH vrednost koja iznosi 7,35 do 7,45 - objašnjava mr Marijana Mitrović, specijalista medicinske biohemije Instituta za transfuziju krvi Srbije. - Pri ovoj vrednosti nesmetano se odvijaju svi biohemijski procesi u organizmu. Ovu optimalnu vrednost održavaju različiti mehanizmi: acidobazni puferski sistemi, mehanizam disanja i funkcionisanje bubrega. Odstupanje pH vrednosti krvi može da se manifestuje kao acidoza (pH manji od 7,35), ili kao alkaloza (pH veći od 7,45). U zavisnosti od toga da li je odstupanje izazvano poremećajem metabolizma ili disanja, acidoza i alkaloza mogu biti metaboličke ili respiratorne.

Vrednost pH krvi može lako da se odredi pomoću pH papira (lakmus papira), a kontroliše se kod nekih bolesti i stanja kao što su dijabetes, metabolički poremećaji, teška oštećenja bubrega. Ova vrednost krvi se obavezno određuje u tzv. gasnim analizama koje se rade u operacionoj sali, jer pomaže u praćenju opšteg stanja pacijenta, da li možda gubi elektrolite i kakvo je disanje.

- S obzirom na to da loša ishrana može da dovede do nagomilavanja kiselina u krvi, treba obratiti pažnju na namirnice - kaže mr Mitrović. - Odgovarajuća izbalansirana ishrana, uzimanje dovoljno tečnosti i umerena fizička aktivnost imaju važnu ulogu za održavanje pH vrednosti.

Kisela hrana

 

Mlečni proizvodi: maslac, topljeni sir, sladoled, sojino i kravlje mleko, tvrdi sirevi

Meso: sva mesa, jaja, ribe i rakovi, iznutrice i mesne prerađevine

Žitarice: sve žitarice i prerađevine uključujući hleb, testeninu i pirinač.

Koštunjavo voće, semenke i ulja: lešnik, orah, brazilski orah, pistaći, bademovo, susamovo, suncokretovo ulje, ulje šafrana

Voće: ušećereno voće, šljiva, brusnica, višnja

Zaslađivači: šećer, kukuruzni sirup, rogač

Neutralna ulja: hladno ceđeno maslinovo, sojino, laneno

 

Stradaju srce, kosti, koža…

Poremećen PH krvi ostavlja razne posledice na organizam:

* Kardiovaskularni sistem: hipertenzija, poremećaj cirkulacije, vrtoglavica, migrena.

* Metabolizam: napadi gladi ili iznenadna želja za slatkim, dijabetes, kamen u bubregu.

* Probavni sistem: hronični i akutni gastritis, problemi s probavom (zatvor), nadutost.

* Koštano-mišićni sistem: giht, bolovi u mišićima, oštećenje međupršljenskih diskova, hroničan i akutan bol u leđima i vratu.

* Dermatologija: opadanje kose, krti nokti, suva koža, gljivične bolesti, akne, celulit.

* Stomatologija: karijes, parodontoza. ... Izvor: Večernje novosti
Foto: stockimages / FreeDigitalPhotos.net