Medal of Honor: Airborne

Izlazak MOH Allied Assault naslova (ekskluzivno na PC platformi) ispraćen je ogromnim komercijalnim i duhovnim uspehom, ali i raspadom razvojnog tima koji je stvorio dotični serijal. Raspušteni tim osniva Infinity Ward, koji stvara današnjeg nedokučivog lidera – Call of Duty, ostavljajući time MOH serijal gradijalno potčinjenim. Ipak, nakon trogodišnje pauze, Windows platforma dobija „sveže livenu medalju“, koja u startu stvari posmatra iz „više“ perspektive, pretendujući time da bude najsjajnija do sada.

"Show me a man who will jump out of an airplane, and I'll show you a man who'll fight."

Igrač preuzima ulogu Bojd Treversa (Boyd Travers), vojnika prve klase i padobranca 82. Vazduhoplovne divizije US armije, tokom Drugog svetskog rata, koji preživljava nekolicine prelomnih misija, prilikom invazije na Italiju, severnu Francusku, Holandiju i Nemačku. Iako je vojnik bez čina Travis će imati presudnu ulogu tokom izvršenja primarni objektiva, koji su za vreme vojne operacije postavljeni od strane generalštaba. Naime, pored prilično ćutljivog karaktera (jedine indikacije života odaje povremenim jaukanjem tokom padova i upijanja „kuršuma“ raznih kalibara), pod vašim vođstvom eliminisaće dovoljan broj nemačkih vojnika da naseli prosečan grad u Srbiji i demoliraće pozamašan broj protivvazdušnih topova, oružarnica, cisterni za gorivo, radio releja i ostalih vojnih objekata pod vlasništvom članica Osovine. U startu je jasna inicijativa EA tima da tenziju stavlja u prvi plan, ostavljajući igraču „prazan“ lik radi što snažnijeg osećaja prisustva na bojnom polju. Kamera nikada neće napustiti vaš alter-ego, osim u pojedinim međusekvencama, koje (iako nisu pod vašom kontrolom) ne deluju stilski odvojene od trenutne situacije, već počinju i završavaju u očima igrača.

Normandija se podrazumeva...

Airborne otvara omanja trening misija, koja se odvija 1943. u Tunisu, tokom operacije Torch. Tada igrač dobija osnovni osećaj skoka s padobranom, dok eksplozija adrenalina i pešadijskih okršaja počinje iskakanjem u zidom opasano italijansko selo, kao deo operacije Husky, invazije saveznika na Siciliju. Na to se nadovezuje operacija Avalanche, središta Italije, gde iskačete blizu grčkih ruševina Pestuma (Paestum), koje su članice Osovine koristile kao početnu poziciju protivnapada na jurišne Savezničke snage sa plaža Salerna. Zatim, 82. Padobranska sleće u Francusku, tokom jutarnjih sati 6. juna 1944. kao deo operacije Overlord, koja se odvija noć pre iskrcavanja na Normandiju (igrač može da vidi Utah plažu tokom iskakanja iz aviona). Kada ispolirate svoj francuski naglasak, selite se u Holandiju, razrušeni grad Nijmegen, deo operacija Market Garden (propali plan generala Montgomerija da osigura primarne smernice kroz Holandiju krećući se prema Nemačkoj), u kojoj morate osigurati most preko reke Waal, zbog prelaska savezničkih trupa. Poslednje dve misije pripadaju operaciji Varsity, koja je deo iskakanja 30 000 savezničkih vojnika na teritoriju Nemačke, kao najveće padobranske invazije u istoriji.

Nivoi su odlično modelovani, verodostojni periodu koji oslikavaju, prepuni detalja, destruktivnih ili ne, te u svakom trenutku možete naći zaklon, što prvim susretom s užarenim cevima neprijatelja predstavlja krucijalnu stvar za preživljavanje (barem na izazovnijim nivoima težine). Isti imaju klaustrofobičan dizajn, što pridodaje intenzitetu akcije, terajući vas da pretrčavate kratke razdaljine i gledate preko zaklona. Ratišta obiluju simbolima neživog, od betonskih ruševina do izgorelih ostataka tenkova, što stvara veoma upadljivu ratom razorenu atmosferu, osiguravajući većinom slučaja zbijene prostore za borbu radije nego „brisan prostor“, gde ste laka meta za snajpere. Sve misije odaju jedinstven strukturalni pečat, koji se ogleda u dobroj i raznovrsnoj implementaciji vojnih objektiva koje morate izvršiti. Zadaci su uglavnom destruktivnog karaktera, gde je potrebo uništiti nacističku infrastrukturu, ali i osloboditi regione pod opsadom Osovine. Trud razvojnog tima je jasno vidljiv, a po mišljenju moje malenkosti, poslednja misija (monstruozni toranj Der Flaktürm) je kruna sveobuhvatnog kvaliteta dizajna.

Skoči i (ne)razmišljaj...

Prvi element, koji definiše i odvaja Airborne od igara referentnog žanra, jeste padobranski skok. Svaka od šest vizuelno i objektivno zasebnih misija počinje iskakanjem iz C-47, zajedno s skupinom vaših saboraca. Kontrola skoka je bazičnog karaktera, korišćenjem direkcionih tipki za usmeravanje padobrana i doskoka. Lošim doskokom (botched landing) Travisu je potrebno više vremena da se reši padobrana, pridigne i pripremi oružje, što prilikom promašaja „sigurne zone“ (safe zone – mesto koje je označeno zelenima dimom kao teritorija bez neprijatelja) i skokom u neprijateljske redove može izazvati preranu smrt. Tu upravo leži najzanimljiviji deo skoka, da prilikom istog pod svojim nogama posmatrate aktivno ratište na prostranim mapama i izaberete pored „sigurne zone“ (koja vam takođe pruža zalihe energije i municije) strateški najpogodnije mesto za sletanje (krov zgrade, balkon, bunker, leđa vojnika ili bilo koji fizički dostupan deo okoline) koje će vam doneti borbenu prednost nad neprijateljem. Skok funkcioniše jako dobro kao bitan gameplay faktor, dajući datim objektivima dozu nelinearnosti i solidnu replay vrednost misija. Ipak, zbog visine leta, brzine pada, pa i širine mape, niste u mogućnosti skokom pokriti svaki deo borbene teritorije, no, to se u globalu i ne oseti.

Kada ste na zemlji Airborne se ponaša kao i većina modernih FPS naslova, ali pojedine elemente vredi ponovo spomenuti. Igra koristi sistem regeneracije zdravlja sličan onom iz naslova Pariah, gde je zdravlje podeljeno na četiri kvadrata. Ako je čitav kvadrat izgubljen za njegovu obnovu potreban je paket s zdravljem (health pack). U slučaju da nije, postepeno se obnavlja, ako igrač ubrzo pronađe zaklon. Upravo to, da li ćete preživeti misiju ili ne, zavisi od načina kojim igrate. Krenete li među nacističke trupe gologuz i otkopčane košulje, blizu ste da popijete rafalne šamare od metaka, jer zaklon mora biti vaš najbolji prijatelj. Stalno menjanje pozicije pretrčavanjem, korišćenje iron sight pogleda (preko nišana oružja) izvirivanjem preko zaklona, jedini su put do lične i igračke satisfakcije. Ako ipak izgubite život, krećete novim skokom, ali izvršeni zadatci više neće biti dostupni.

Igra nudi širok spektar oružja, od savezničkih (M1911 pištolj, M1 Garand puška, Tompson automatska puška, Springfield M1903A4 snajper, M12 sačmara, Mk2 ručna granata itd.) do nemačkih modela (Gewehr 43 snajper, MP40 automatska puška, Karabiner 98k puška, Panzerschreck, Steilhandgranate granata itd.) Svako od oružja nudi tri upgrade nivoa, koji su dostupni rastućim brojem skinutih glava Osovine, kada zavisno od modela dobijate specifične dodatke, poput proširenog šaržera, optike, prednjih držača cevi, bajoneta i tromblona. Ideja poboljšanja je bazirana na činjenici da nije svako oružje Drugog svetskog rata bilo isto, jer su vojnici imali dostupne (ne)standardne delove za modifikaciju, većinom od nemačkih modela pušaka. Igrač takođe dobija priznanja za posebne uspehe na ratištu, primera Marksman (veliki broj smrtonosnih pogodaka) ili Sniper (visoka sposobnost rukovanja snajperom), kao i odličja rangirana brojem zvezdica i izabranim nivoom težine, koja će vam otključati bonus materijal vezan za razvoj igre. Većina oružja ima i sekundarnu namenu (udarac kundakom, uklanjanje ili dodavanje nadograđenih delova), a mnogi poklonici serijala pozdraviće opciju šutiranja ručnih granata, kojima vas neprijatelj često obasipa.

Igra kroz žicu

Multiplayer nudi izbor strane Saveznika ili Osovine, na šest mapa, od kojih su tri modifikacija single player Airborne nivoa, a ostale tri adaptacija MOH Allied Aasault mapa. Postoje tri moda igranja – Airborne teammatch (kada se strana Osovine brani od savezničkih vojnika koji dolaze s neba), Regular teammatch (gde se Saveznici pojavljuju na zemlji, umesto da skaču iz aviona) i mod s objektivima, gde igrači moraju pridobiti tri neutralne zastave, sličan onom iz Battlefield 2 naslova. Maksimalan broj igrača na mapi je dvanaest i potrebna je registracija (EA nalog), zajedno s validnim serijskim ključem, da bi pristupili online opcijama. Iako ne donosi ništa novo, multyplayer obezbeđuje dodatne sate zabave, a EA najavljuje da će kroz naredne zakrpe raditi na njegovom proširenju.

Igra koristi modifikovanu verziju Unreal 3 endžina. HDR rendering, per-pixel osvetljenje, Depth of Field i dinamičke senke se podrazumevaju, a odmah su primetne i teksture visoke rezolucije. Ista ne obara granice real-time grafike, ali stoji u samom vrhu konkurentnih naslova i najavljuje eru igara koja je ispred nas, kada su grafičke mogućnosti u pitanju. Ono što uliva poverenje jeste izrada sve kvalitetnijih „motora“, koji se odlično skaliraju i na slabijim konfiguracijama, a Airborne sigurno poseduje jedan takav. Pored grafičkih detalja zvučna podloga kotira veoma visoko, vraćajući dobropoznate MOH muzičke teme u remasterizovanom i izmenjenom ruhu, koje (ukrštene s kristalno jasnim zvižducima i gromovima ratne mašinerije) stvaraju momente u kojima lako gubite osećaj stvarnosti i budite se noću s granatnim indikatorom ispred očiju. Od EA tima nije se ništa manje ni očekivalo, barem kada je tehnička strana u pitanju.

Već na kraju...

Airborne je prekratka igra i to je njena najveća mana. Prvo otvaranje menija s misijama uzrokovaće dozu skepticizma, koja se na kraju na žalost i obistinjuje. Trud razvojnog tima da vrate serijal u život jasno je vidljiv, gotovo na svim poljima. Ali, šest misija koje su u ponudi prosečan igrač može slistiti za dva dana igranja (iskusniji i za jednu noć). Preporuka stoji na izboru Extreme nivoa težine, da bi igra što duže trajala, jer ako se ne „navučete“ na multyplayer ista će imati kratak vek trajanja. Ipak, Airborne s pravom stoji među najboljim naslovima serijala, te iako nema revolucionaran karakter (poput mlađeg Allied Aasault brata u svoje vreme), donosi svežiji talas franšizi koji oberučke treba pozdraviti. Stoga, nažalost, Airborne ostaje prelazna tačka do novembra, kada će svojom „modernom“ čizmom zakoračiti Call of Duty 4: Modern Warfare i po ko zna koji put zasesti na sveže liveni presto dotičnog žanra.

Zoran Reljić je urednik sajta www.pcigre.com i slobodni pisac tekstova o igrama.