Tehnopolis / Internet 8

Zašto ljudi ćute u grupama na WhatsAppu? Evo mogućeg odgovora

Britanska profesorka psihologije nudi objašnjenje zašto se neki naši prijatelji retko ili nikada ne uključuju u rasprave na popularnoj aplikaciji, iako ih redovno prate.

Izvor: tportal.hr
Foto: Gettyimages

Pojedini korisnici WhatsAppa kriju se u grupama iza mašina za izbacivanje memova i prijatelja koji na poruke odgovaraju toliko brzo da se morate zapitaju da li u životu rade išta drugo.

To su lurkeri, vaši tihi prijatelji koji kao da nisu shvatili poentu aplikacije: komunikaciju s drugim ljudima.

Male plave kvačice jasno stavljaju do znanja da su videli svaku napisanu riječ, svaku mutnu fotografiju snimljenu dok ste popili koju previše, svaki motivacioni meme podeljen sredinom nedelje, kad se vikend čini tako dalekim.

Ali, od njih ni glasa. Mobilni im nije ukraden jer redovno osvežavaju svoj korisnički profil na Instagramu. A ipak, na WhatsAppu ne možete da ih čujete i pročitate. Zašto?

Volimo da pripadamo grupi

Mogući odgovor nudi Sara Burglas, profesorka društvene i sajber psihologije na Univerzitetu "Nottingham Trent", koja smatra da to rade jer se boje da bi nešto mogli da propuste. Engleski izraz za to je fear of missing out ili kraće - FOMO.

To što su nam prijatelji na WhatsAppu skoro uvek na dohvat ruke ima svoje dobre i loše strane. S jedne strane, imamo osećaj pripadanja grupi, što može da ojača naš osećaj sopstvene vrednosti.

Ali, takođe može i da uzdrma samopoštovanje, poveća osećaj društvene teskobe, pa i podstakne zavisnost o društvenim medijima u osetljivijim ljudima, ističe Buglas na osnovu rezultata istraživanja koje je tokom ove godine sprovela sa svojim timom.

Drugim rečima, aplikacije za pametne telefone kao što je WhatsApp podstiču našu psihološku potrebu za pripadanjem grupi. Ako ne učestvuju - makar i pasivno - to je za neke isto kao da poručuju da ne žele da se mešaju. Zato radije ostaju u grupi iako joj ne doprinose aktivno.

Takođe, WhatsApp i slične aplikacije pojedinim ljudima služe kao alat za društveni nadzor, odnosno praćenje šta se dešava u grupi i primanje informacija koje su potencijalno važne za buduću komunikaciju s njenim članovima.

Ujedno, to je način da saznaju šta drugi govore o njima i možda izbegnu negativne društvene posledice, piše Independent.

Komentari 8
Čitajte
Pošalji komentar

Internet