Ozbiljna dečja posla

Prvi sajam virtuelnih preduzeća u kojima rade srednjoškolci nagoveštava da će buduće generacije radnika sigurno ponuditi više od današnjih - Poslodavci ne pokazuju spremnost da se aktivnije uključe u oblikovanje obrazovnih profila po merama i zahtevima privrede

Nenad Vučevac iz Užica izgleda kao mladi japi. U odelu pod konac, sa kravatom u bojama logoa njegove banke Western Serbian Bank (WSB), samouvereno diskutuje o bankarstvu. Međutim, niti je WSB nova banka na domaćem tržištu, niti je Nenad stvarno bankar. Ovaj sedamnaestogodišnjak, inače učenik Ekonomske škole u Užicu, na sajmu virtuelnih preduzeća radi na šalteru virtuelne WSB.

Reč je o prvoj manifestaciji ovog tipa u Srbiji, koja je u Beogradu okupila učenike osamnaest škola iz Srbije, obrazovnog profila – poslovni administrator. S obzirom da je reč o profilu u statusu ogleda koji je u obrazovni process uveden 2003. godine, ovo je prvi put da su deca javno u Srbiji demonstrirala znanje i veštine stečene u toku dosadašnjeg školovanja. Novi profil je deo projekta saradnje Nemačke organizacije za tehničku saradnju (GTZ) i Ministarstva prosvete i sporta na polju reforme srednjeg stručnog obrazovanja.

U predstavljenim preduzećima sve je bilo pravo, osim novca i robe. I posetioci su preko vrednosne kartice koju dobiju u Banci mogli da pazare peciva, računarsku i sportsku opremu, kozmetiku ili kancelarijski materijal. Naravno, sledio je gotovinski račun, sa zaračunatim PDV-om i pečatom registrovane firme. Kad se poslovanju u skladu za propisima pridodaju profesionalnost, bogato pripremljen reklamni materijal, urednost uniforme i štanda, i obraćanje klijentima na vi, prvi sajam virtuelnih preduzeća nagoveštava da će buduće generacije radnika ponuditi sigurno više od današnjih.

Takođe, očekuje se da će smer poslovnog administratora, sa akcentom na praksi, nadomestiti nedostatke ekonomskog tehničara - koji godinama dominira mračnom statistikom o nezaposlenosti mladih. Stručna obuka u oblasti ekonomije, prava i administracije kroz simuliran proces poslovanja pokazaće već sledeće godine, kada izađe prva generacija poslovnih administratora, da li će poslodavci moći da zaborave na dosadašnju praksu dugih i skupih obuka tek zaposlenih radnika.

Više prakse

Prednost novog profila leži u aktivno orijentisanoj nastavi koja učenike tera da rade a zadacima koji ih zaista očekuju na mestu poslovnog administratora. Rad u kompaniji simulira se u posebnim biroima za obuku koji su urađeni po ugledu na prava preduzeća: razmeštaj stolova je tipično kancelarijski, prisutna je neophodna oprema i, naravno, cveće.

Nastavnik je uglavnom direktor ili menadžer firme, dok su učenici u ulozi  izvršilaca u službama preduzeća. Radoš Milivojević, profesor ekonomskih predmeta u užičkoj Ekonomskoj školi i “direktor” banke WSB, veruje da će učenici po završetku škole, bez ikakve dodatne obuke, moći da rade u bilo kom privrednom subjektu, jer je za njih rad preduzeća postao potpuno transparentan.

Biroi za obuku, inače, potiču iz Austrije.U jugoistočnu Evropu su stigli 2001. preko ECO NET projekta koji finansira austrijsko ministarstvo inostranih poslova. U Srbiji ga uz GTZ implementira austrijski centar za saradnju u oblasti obrazovanja i kulture - KulturKontakt. Rukovodilac  kancelarije KulturKontakta u Beogradu Elizabet Piterle kaže za Ekonomist magazin da je upravo učenje po metodu “korak sa realnom ekonomijom” ono što čini ovaj model uspešnim.

“Virtuelni trening predstavlja sigurnosnu mrežu koja sprečava učenike da kasnije, kada se uključe u stvarno poslovanje kompanije, ‘ne padnu sa visokog konopca’ i ozbiljno se povrede”, objašnjava Piterle. Naravno, vežbanje za predstojeći rad se i na globalnom nivou višestruko vraća. Pomoćnik ministra prosvete Radovan Živković izneo je nedavno podatak da jedna godina obuke donosi 6,5 odsto rasta plata u sistemu i 2,2 odsto rasta produktivnosti.

Potrebe tržišta

Još jedna specifičnost profila poslovnog administratora, bar kako je zamišljen, jeste obučenost za više oblasti rada. Reper za poređenje su svršeni učenici ekonomskih škola, ali i diplomci Ekonomskog fakulteta. “Osamdeset odsto tih ljudi moraju da prođu u preduzećima tromesečnu obuku da bi se osposobili za rad na tim poslovima.

Nakon obuke, oni su kvalifikovani za vrlo usko polje rada”, prenosi Gustav Rajer GTZ-ove rezultate istraživanja na uzorku od 800 mladih. Rajer taj trend objašnjava na primeru poslovanja banke, jer je od septembra prošle godine u igri i profil bankarskog službenika. U saradnji sa domaćim bankama, GTZ je ustanovio postojanje oko 12 oblasti rada u banci.

“Ljudi sa fakultetom ovladaju jednom ili dvema oblastima. To je i razumljivo, jer obuka u banci košta puno, pa se i zaposleni obučavaju za jedno ili dva mesta. Naši učenici na profilu bankarskog službenika će sigurno proći kroz svih 12 oblasti, za koje vam ne treba nužno fakultet”, tvrdi Rajer. To hipotetički znači da će 2009. godine na tržište izaći široko kvalifikovani radnici koji mogu da uskoče na bilo koje radno mesto u kompaniji. To povećava fleksibilnost popunjavanja radnih mesta u kompaniji, a mladima se, opet, otvara mogućnost da konkurišu na više radnih mesta.

Dakle, poenta je obrazovanje za rad, a ne “štancovanje” kadrova koji sa svojim (ne)znanjem, nikome na tržištu nisu neophodni. U tom kontekstu, u GTZ-u se već razmišlja sa kojim novim odeljenjima ispratiti trendove u domaćoj privredi. Shodno činjenici da se u sektoru veleprodaje, finansija, pa i sporta i rekreacije, otvaraju nova mesta, Rajer podvlači da to treba imati na umu kad se budu kreirali novi obrazovni smerovi.

“Treba biti oprezan sa procenama, ali sa sigurnošću se može reći da će u oblasti osiguranja doći do širenja radnih mesta. I tu treba reagovati jednim obrazovnim profilom. Jer, kad za četiri godine učenici završe školu, tržište osiguranjaće biti u ekspanziji”, procenjuje Rajer.